Honda kroz 25 godina 1000PS, naše najstrože merilo

„Teško mi je … da pronađem prave zamerke ovoj Hondi. Jer, kao i obično, Honda ostavlja vrlo malo prostora za kritiku.“ Tako je pisalo u januaru 2008. na 1000ps.at, posle testa CBR 1000 RR. Petnaest godina kasnije, u septembru 2023, istu misao izrekli smo s druge strane: „Kod mene je tako da nijedan motocikl ne ocenjujem tako strogo kao Hondu, jer od Honde imam najviša očekivanja kada je reč o kvalitetu.“ Između toga stoji oko 500 članaka i 545 videa. Više od svakog devetog minuta u kojem smo na YouTube-u pričali o nekoj motociklističkoj marki pripalo je Hondi, samo smo o BMW-u pričali više. Kriza i stečaj praktično se ne pojavljuju u našim Honda videima. Umesto toga, kroz svih 25 godina provlači se druga reč: pouzdanost. Kod Honde ona nije tema, ona je merilo. I po njemu Honda mora da bude merena.

U našim prvim godinama još nije bilo videa, samo magazin, a u njemu 55 Honda priča između 2002. i 2009. Prva u arhivi je Fireblade, iz avgusta 2002: „Vitka, brza i seksi stoji Fireblade SC50 u 2002. godini.“ Ipak, naš pogled na marku nije oblikovao supersportski motocikl, već racionalan motocikl. CBF 600 vozili smo 2004. kao motocikl za dugotrajno testiranje, a u međuizveštaju iz avgusta i danas stoji najkraći opis onoga što za nas čini Hondu: „Svaki put se osećam kao da ponovo obuvam svoje razgažene cipele, jer jednostavno najbolje pristaju.“ Bez adrenalina, bez pritiska vetra, jednostavno pristaje. Pritom je CBF za nas bila više od poslušne sestre Horneta, naime „prvi motocikl nove klase, koji objedinjuje više elemenata nego što je do tada bilo uobičajeno“. Te cipele se pojavljuju još mnogo puta. Samo se svaki put drugačije zovu.

2005. cena je postala deo presude, i tako je ostalo. U Honda uporednom testu iz jula 2005. pisali smo o Hornetu: „Za 6.990 evra dobijate skoro 100 KS, kul dizajn, okretan motocikl …“ U oktobru je usledio CB 1300 S, i retko smo neki motocikl toliko opisali kao karakter kao ovaj veliki naked: „Stena usred oluje i veran, nepotkupljiv prijatelj! CB 1300 S spašava i najgori dan.“ Uz to i objašnjenje zašto izgleda onako kako izgleda: „u Hondinom odeljenju za velike naked motocikle već 25 godina za tablom za crtanje sedi isti tip“. Čak i kod supersportskog motocikla, CBR 1000 RR u decembru 2005, poenta nije bio udarac, već vaspitanje: „Tih 172 konja nisu divlji arapski pastuvi, već poslušni fijakerski konji.“ Grubo rečeno: Honda je 2005. pravila motocikle kojima veruješ pre nego što ih zavoliš.

Honda je ipak umela da nas iznenadi. U decembru 2006, kod CBR 600 RR, čudili smo se neobično tihoj prezentaciji: „Obično su novinari pre test krugova morali da izdrže PowerPoint ispiranje mozga.“ Ovaj put ne: „Nikakva unapred izrečena presuda, nikakvo samohvalisanje, samo sumnjivo diskretan osmeh na licu predavača. Nešto se spremalo!“ U februaru 2007. Honda je zatim srušila naša očekivanja po pitanju dizajna: „Hornet 2007 – kulturni šok. Dok je na predstavljanju poslednjeg Hornet modela 2005. kroz publiku prošao tek žamor, prve slike verzije iz 2007. izazvale su gotovo haotične scene među Hornet fanovima.“ U aprilu 2008. stigao je CB1000R: „Honda je uslišila molbe i molitve: konačno postoji odrasli stršljen.“ O starom Hornetu 900 tada je izrečena presuda koju možeš da zapamtiš za kasnije: „Premalo zagrizao, previše uštogljen.“ Ta zamerka se u ovoj priči vraća, samo drugim rečima.

Drugo iznenađenje ticalo se bezbednosti. U julu 2007. objasnili smo ko je ABS na motociklu učinio uobičajenim: „BMW i Honda bili su oni proizvođači motocikala koji su temu ABS-a na motociklu aktivno proširili. … sa Hondinom CBF 600 ABS je zatim postao prava masovna roba.“ U junu 2008. jedan Hondin tehničar naveo je cilj: „Do 2010. godine želimo da sve motocikle iznad 250 ccm opremimo ABS-om“. 23. decembra 2008. CBR sa kombinovanim trkačkim ABS-om stajao je na stazi: „Honda kao prvi proizvođač donosi potpuno nov kočioni sistem i on od prve radi bez i najmanje mane.“ Jedan trkač nam je rekao: „Za nekoliko godina biće sasvim normalno napadati na stazi uz elektronsku pomoć pri kočenju.“ Hrabra izjava za marku koja je, prema našem testu iz januara 2008, inače gradila „a da nigde ne zasmeta“. Kako se to završilo, stoji na kraju.

27. aprila 2010. prvi put smo snimili Hondu. Prve godine su u arhivi oskudne: 108 videa za pet godina, polovina kraća od tri minuta, a od 2010. do 2013. u magazinu stoji samo dve do sedam pravih Honda priča godišnje. Ipak se vidi šta je Honda pravila: stvari kakvih ranije nije bilo, a mi smo radije sami proveravali. O Crossrunneru je u aprilu 2011. pisalo: „Prvi utisak je bio pogrešan, drugi iznenađujući. Crossover je kul!“ Sa NC700X smo u novembru 2011. otišli na pumpu: „Honda je napravila mnogo buke oko navodno niske potrošnje. Morao sam da dosipam 6.49 litara – za deonicu od 149 kilometara. To je stvarnih 4.36 l/100 km.“ Na EICMA 2013. smo se onda začudili: „Predstavili su dvanaest modela. To je zapravo ludilo.“

2014. Honda je u našim videima postala marka razuma, i to smo otvoreno govorili, zajedno sa nuspojavom. O CBR650F u junu 2014: „Kao što rekoh, oni se toliko specijalizuju za početnički segment. Već odavno nije stiglo ništa baš ozbiljno sportsko.“ Na NC750X u julu: „Honda je, po meni, zaista lider na tržištu motocikala za povratnike i početnike.“ Ali isto tako: „To nije motocikl za srce“. Od februara 2014. u našim videima bio je i menjač sa dvostrukim kvačilom, od samog početka predmet spora: „Zapravo ne smem da kažem automatik, Honda je malo osetljiva kad se to nazove automatikom.“ Jedan od nas se suprotstavio primerom sopstvenih automobila, Porschea i Mercedes-AMG-a, oba sa dvostrukim kvačilom: „Još mi niko nije rekao da su to nekul automobili. Zašto to jednom ne bi funkcionisalo i kod motocikala?“ Da li se spor dobro završio, saznaćeš u nastavku. Mali nagoveštaj: Honda je bila u pravu.

12. novembra 2014. na EICMA je stajao predserijski model, a mi smo u kameru rekli: „Mislim da od samog početka 1000PS nije prošao nijedan dan, a da neko nije tražio novu Africa Twin.“ Godinu dana kasnije, u decembru 2015, vozio sam Honda CRF1000L Africa Twin u Južnoj Africi, dva dana na terenu i na putu. Položaj sedenja mi je odgovarao od prvog dana. Samo me jedno nerviralo: motocikl koji daje toliko slobode, a ipak te stalno tutoriše. U videu onda nije bilo reči o snazi, već o onome što ovu marku čini posebnom za nas: „Mašina se, uzgred, proizvodi u Japanu, a ljudi koji poznaju Hondu znaju da je to naravno najviši mogući kvalitet koji motocikl uopšte može da ima.“ Tu ne piše kako vozi, već gde je napravljena. A kod Honde nam je 2015. to bilo dovoljno kao argument.

2016. bila je godina proboja. Više od svakog drugog minuta u kojem smo te godine pričali o Honda modelima pripalo je Africa Twin, a skoro svaki sedmi minut našeg vremena posvećenog markama na YouTube-u otišao je Hondi, više nego ijedne godine pre toga. Između 2015. i 2019. Honda je time bila naš broj dva, iza BMW-a. Na terenu je u avgustu 2016. pala presuda: „Ali ona ide na teren bolje nego zapravo skoro svi ostali veliki enduro motocikli. To je stvarno veliki pogodak Honde. Stvarno im je nešto uspelo.“ I kupci su to videli isto: „To potvrđuju i brojke prodaje. Taj motocikl ide kao alva. Ljudi su to čekali.“ Jedan model je od marke koju smo poštovali napravio marku koju smo voleli. Kod Honde je to veći korak nego što zvuči.

Šta se tih godina nije desilo: naša kritika ostala je ista kao 2008. O CB650F pisali smo u avgustu 2016: „Honda ne želi da upada u oči, preteruje ili čak vozi na zadnjem točku. Ona jednostavno želi da nekomplikovano funkcioniše i godinama pruža radost vlasniku. … Ipak, lično bih sveukupno poželeo malo više emocija.“ Pohvala za majstora, ne za rok zvezdu. Pouzdanost iza toga nije bila fraza, već anegdota sa stanjem na kilometar-satu. Na listi polovnjaka u martu 2017. Varadero je bio na trećem mestu, „jer naš gutač kilometara Varahannes … na svojoj Hondi već ima skoro 600.000 kilometara na satu – neverovatno“. Šeststo hiljada. Toliko mnogi ne pređu ni u deset motociklističkih života. 2018. ni o jednom Honda modelu nismo pričali toliko kao o novoj Gold Wing, dobar svaki četvrti Honda minut te godine: „Na novoj Goldwing je zaista skoro sve bolje nego na staroj. Postoji samo nekoliko malih ali.“

U maju 2019. priznali smo ljubav prema Africa Twin otvoreno kako to retko činimo: „Iz mog ugla, sasvim lično mišljenje, jedini lepi avanturistički motocikl na tržištu, jedini avanturistički motocikl koji sam ikada stavio kao pozadinu ekrana.“ A onda rečenica koja je bila prognoza: „Za mene sveukupno avanturistički motocikl koji je fantastično opremljen i koji verovatno može da ostane još nekih 10 godina“. Deset godina, od 2019. Vratićemo se na to. Prognozu sam odmah i sam stavio na probu: 2020. sam deset dana sa sinom vozio kroz celu Austriju, na Honda CRF1100L Africa Twin Adventure Sports 2020, Štajerska, Donja Austrija, Istočni Alpi. Na kraju ture za mene je bilo jasno: ovo je i dalje motocikl iz snova. Bez trkačke staze, bez novinarskog testa, samo deset dana otac i sin na motociklu. Upravo tako nastaje poverenje u marku, ne na dinamometru.

Onda je Fireblade postala radikalna. CBR1000RR-R smo 4. novembra 2019. najavili kao raskid: „Dakle ipak radikalan raskid sa onim što je Honda do sada radila.“ Kod prethodnice je, prisetili smo se u istom videu, cilj bio drugačiji: „Cilj pri razvoju nije bilo najbrže vreme kruga, cilj je bio razviti najbolji supersportski motocikl“. Sada je vreme kruga bilo važno, a 2020. skoro trećina našeg vremena posvećenog Honda modelima pripala je Fireblade, više nego ikad nekom Hondinom supersportskom motociklu. U januaru 2020. opisali smo dilemu: „S jedne strane žele kupcu da ponude neodoljiv trkački motocikl od 217 KS. Vozljivim za širu masu čini ga elektronika.“ Ali videli smo i račun za godine bez napada: „Sve te godine su u tom segmentu gubili kupce, ali i dilere koji se tu angažuju i razumeju.“ Rečenica iz 2014. da odavno nije stiglo ništa sportsko imala je svoju cenu.

Pravo restrukturiranje odvijalo se paralelno, tiše od bilo koje Fireblade. Uz NT1100 smo ga u oktobru 2021. sažeto opisali ovako: „Honda je imala problem, naglasak na imala. Bilo je previše modela sa premalo sinergije, odnosno nedovoljno zajedničkih komponenti, zbog čega je proizvodnja naravno bila veoma skupa.“ Odgovor je bio modularni sistem: isti delovi za više modela. 8. novembra 2022. stigao je odgovor na stari zahtev: „Ovo je dobar dan da budeš enduro fan.“ I odmah zatim: „Transalp se vratio.“ U martu 2023. smo ga vozili i ponovo pronašli stari duh: „Ona je i dalje po duhu potpuno kao stara, naime nije motocikl za one koji sve teraju do krajnjih granica, već motocikl za razumnog svakodnevnog vozača ili opuštenog svetskog putnika.“ Sećaš li se razgaženih cipela iz 2004? Ovo je bio isti par, samo sa krampon đonom.

Sa modularnim sistemom Honda je kod nas postala argument cene. U maju 2023. o novom Hornetu: „Meni Honda Hornet ima pomalo karakter VW Golfa. Radi besprekorno. Super je. Postoji odavno. Zrela je.“ A u uporednom testu naked motocikala u septembru 2023: „Budžetski adut je jednostavno Honda Hornet, to niko nije mogao ni da zamisli, ali tako je.“ Upravo u tom trenutku naše pitanje kvaliteta postalo je oštrije. U testu Transalpa iz septembra 2023. odmah smo dali i obrazloženje strogog merila: „U testu smo čak imali situaciju, prvi put kod neke Honde uopšte, mislim, da se migavac zamaglio iznutra. Kod drugih verovatno to ne bih ni pomenuo, kod Honde to ipak pominjem.“ Zamagljen migavac. Kod druge marke sleganje ramenima, kod Honde pasus u testu. To nisu sitnice, to je dogovor.

2024. bila je naša Honda godina: 52 videa, a svaki šesti minut u kojem smo pričali o nekoj motociklističkoj marki pripao je Hondi, oboje rekordne vrednosti. U martu 2024. čitaoci su potvrdili naše merilo: „62% glasača pripisuje Honda motociklima visoku pouzdanost.“ BMW je dobio 59 procenata. Naš strogi pogled, dakle, nije hir redakcije, već obećanje koje mnogi vezuju za krilo. Kod CB1000 Hornet u decembru 2024. rekli smo: „Sa cenom koju smo ranije pomenuli, ovo je pravi izazov konkurenciji.“

Kod Transalpa smo onda morali da ispravimo sami sebe. 2024. smo još ovako prenosili Hondino tumačenje: „Za Hondu Transalp nije terenska mašina, za Hondu je Transalp super robusna, pouzdana svakodnevna mašina sa kojom možeš tu i tamo da voziš i malo po šljunku.“ Onda je stiglo osveženje modela. U junu 2025: „zbog toga je za mene tek sada novi Transalp pravi avanturistički motocikl“. Štos: „imamo isti hardver. To znači da su to postigli samo drugačijim podešavanjem.“ U terenskom testu u julu 2025. rezime: „Ažuriranje za 2025. pokazalo se kao veoma uspešno. I to pre svega zbog poboljšanog vešanja.“ Marku kod nas sada nosi Hornet: više od svakog trećeg minuta našeg vremena posvećenog Honda modelima 2025, četiri od deset minuta 2026. Fireblade, 2020. još velika tema, od 2024. ne dostiže ni svaki dvadeseti minut.

Da strogo merilo nije samo sebi svrha, pokazalo se 2025. i 2026. U avgustu 2025, CB1000 Hornet SP protiv BMW S 1000 R, još je glasilo: „Iako se ovde radilo više crvenom olovkom, to je i dalje Honda kvalitet. Mislim da će i za 20 godina raditi, ako se pravilno održava.“ Istog meseca zabeležili smo o Hornetu 750: „Hornet se pokazuje kao izuzetno pouzdan motocikl.“ Ali i: „2025. došlo je do opoziva zbog potencijalno nezaptivenog čepa za ispuštanje ulja – Honda je to otklonila.“ 19. januara 2026. postalo je ozbiljnije: „Honda Austria je sada i za austrijsko tržište potvrdila da su modeli CB1000 Hornet, CB1000 Hornet SP kao i CBR600RR deo bezbednosne akcije opoziva“, 551 vozilo u Austriji, povećana potrošnja ulja. Zamagljen migavac je 2023. bio pasus. Ovo je poglavlje.

Automatik oko kojeg smo se 2014. svađali danas je kućni adut. U novembru 2025. otvorili smo poređenje sistema menjanja ovako: „Hondin menjač sa dvostrukim kvačilom DCT je gazda.“ Pored njega se pridružio i Hondin E-Clutch. Dokaz izdržljivosti dao je u februaru 2026. naš vozač velikih kilometraža Hannes sa svojom Africa Twin sa DCT: „Posle 400.000 km nije morao da zameni ni dva kvačila svoje mašine. E to je stvarno dokaz izdržljivosti.“ A u januaru 2026, Africa Twin protiv BMW R 1300 GS na Gran Kanariji, nije odlučila snaga: „Ipak, kod mene klatno ide malo više ka Honda Africa Twin. Imam malo više poverenja u marku i obožavam Dual Clutch Transmission.“ U test izveštaju je stajalo trezvenije: „poverenje u dugoročnu sposobnost opstanka trenutno ide u korist Honde“. Desetogodišnja prognoza iz 2019? Drži. Za sada.

U decembru 2023. javili smo: „Honda u narednih sedam godina želi da izbaci na tržište čak 30 električnih motocikala!“ Na sajmu u decembru 2025. stajao je prvi od njih: „Naravno da već postoje Hondina električna vozila, ali još ne postoji Hondin električni motocikl. A to je sada on, po mom mišljenju prelep“. U testu u martu 2026. svrstali smo WN7: „Ovo je motocikl za svakodnevne migracije, sa kojim savladavaš svoj svakodnevni put“. I kao i uvek, preračunali smo: „Ali kod dilera novi WN7 košta 15.000 evra. To nije malo novca … Tu se WN7 ipak pozicionira više na skupljem kraju.“ U julu 2026. u Alpima nam se ipak dopao: „To je slično kao brdski bicikl sa skoro 70 KS. I to je baš zabavno.“ Da li će od jednog električnog motocikla nastati trideset, naša arhiva još ne govori.

Sad obračun sa samima sobom. 2008. nam je jedan trkač rekao da će elektronska pomoć pri kočenju na stazi uskoro biti normalna. Ostvarilo se: reči kao što su elektronika, načini vožnje i sistemi za pomoć danas se u našim Honda videima pojavljuju skoro četiri puta češće nego u prvim godinama videa. Ali u praksi svi trkači i dalje demontiraju svoj ABS sistem – predugački vodovi! 2014. smo pitali zašto dvostruko kvačilo ne bi funkcionisalo i na motociklu. 2025. DCT je „gazda“. 2014. smo se žalili da odavno ne stiže ništa sportsko. Stiglo je, 2020, kao „radikalan raskid“. A 2023. smo rekli da nijedan motocikl ne ocenjujemo tako strogo kao Hondu. 2026. stigao je opoziv za 551 vozilo. Ipak, naše mišljenje se nije promenilo. Jer su i kupci kod Honde kritičniji nego kod drugih marki: "Dolivati ulje? – ne na mojoj Hondi! To neka uradi diler na servisu!" Honda je temu shvatila ozbiljno, temeljno reagovala, naučila! Mislim da im se to više neće desiti!

U oktobru 2001. 1000PS.at je krenuo onlajn kao projekat diplomskog rada Nilsa Milera na Visokoj stručnoj školi u Viner Nojštatu. Iz toga je izrasla platforma koja povezuje motociklističko novinarstvo, zajednicu i digitalna rešenja za branšu. Povodom 25. jubileja u oktobru 2026. u ovoj seriji osvrćemo se na razvoj motociklističkih marki – iz četvrt veka sopstvenog izveštavanja, sa mnogo lično pređenih kilometara i onom radoznalošću koja nas pokreće od prvog dana: Šta sledi?