Južna Afrika enduro motociklom: zelene strmine iznad okeana

Blaga zelena brda kotrljaju se sve do ivice litice, po njima rasute okrugle kolibe sa slamnatim krovovima, a dole Indijski okean udara o stene. To je Wild Coast na istoku Južne Afrike. Negde između penje se padina, toliko zelena i toliko strma da ispred prednjeg točka ostaju samo more i nebo. Za mene je takav uspon u sedlu enduro motocikla kao put u nebo, suze radosnice zagarantovane. Da li suze dolaze od sreće ili od laktata u podlakticama, zavisi od tvoje kondicije. Koliko strma, koliko mokra i koliko klizava ova obala postaje, odlučuje o tvom terminu putovanja i o nivou sa kojim dolaziš.

Wild Coast se nalazi u pokrajini Eastern Cape, Istočni Kejp, i proteže se od reke Great Kei na jugu do reke Mtamvuna na severu. Njen pejzaž počinje iza obale zelenim, blago talasastim brdima, a u klisurama i vlažnim priobalnim dolinama raste zimzelena šuma. Sama obala ne može da se odluči. Zalivi, plaže i lagune smenjuju se sa stenovitim rtovima i strmim liticama koje padaju pravo u more.

Prema severu, u Pondolandu, ravne peščarske visoravni smenjuju se sa veoma strmim rečnim klisurama poput one reke Msikaba, a između Port St Johnsa i klisure Oribi nalazi se Pondoland Centre of Endemism, botanička žarišna tačka puna biljaka koje postoje samo ovde. Kod Waterfall Bluffa blizu Lusikisikija vodopadi se sa litica obrušavaju pravo u okean, a pored njih iz vode izranja piramidalna stena Cathedral Rock. Vodopad Magwa pada 142 metra duboko u klisuru. U rezervatu Mkambati, prvom Ramsarskom močvarnom području pokrajine, dakle močvari od međunarodnog značaja, takođe jedan vodopad pada u more.

Sa visokih vidikovaca vidiš delfine i kitove; grbavi kitovi i južni glatki kitovi, velika vrsta glatkih kitova, dolaze da se mladunče. U južnoj zimi, otprilike od maja do jula, ka severu se kreće Sardine Run.

DNK Wild Coasta: ljudi, goveda i istorija dele ista brda. Tokom aparthejda ovde se nalazio homeland Transkej, od 1976. do 1994. nominalno nezavisna država koju niko na međunarodnom nivou nije priznao. To je tradicionalna zemlja naroda Kosa, i svaki put ka obali vodi kroz ovo srce zemlje. Severni deo zove se Pondoland, domovina naroda Mpondo.

Goveda su deo svakodnevne slike. Cela stada leže na plaži ili stoje na putu, kao da su obalu rezervisala za sebe. Osim Port St Johnsa i Coffee Baya, priobalna mesta severno od reke Kei često se sastoje od samo nekoliko kuća. Turističkih masa nema. Na putu N2, oko 32 kilometra jugozapadno od Mthathe, leži Qunu, gde je Nelson Mandela odrastao i gde je sahranjen; rođen je 18. jula 1918. u Mvezu na reci Mbashe.

Coffee Bay je, prema predanju, ime dobio po olupini broda čija su zrna kafe izbačena na plažu. Južno odatle, ispred ušća reke Mpako, stoji Hole in the Wall, samostojeća stena od peščara i škriljca sa velikim otvorom koji je izdubila voda i kroz koji udaraju talasi. Kosa je zovu esiKhaleni, mesto zvuka, po grmljavini u steni, a mnogi meštani u njoj vide kapiju u svet predaka. Sviđa mi se što je ovaj simbol dobio ime po svom zvuku.

Na enduro rutama Wild Coasta podloga se stalno menja, od travnatih brda preko kamenitih kozjih staza i šumskih deonica do stena i prelaza preko reka. Sa plaža strmi usponi vode pravo gore na litice, a gore okean leži pred tobom kao plavi zid. Za mene je to srž ove obale. Težina je često više u balansu nego u trakciji.

Prelazi preko reka deo su dnevnog programa i često su klizavi, sa rastresitim ili sluzavim kamenjem i dubinom vode koju teško možeš da proceniš. Kod gaza čije dno ne vidim, moj prednji točak nažalost uvek brže ima mišljenje od moje glave. Posle kiše šumski usponi i sporedni putevi postaju blatnjavi i klizavi, a na sporednim putevima Transkeje čekaju strme, izrovane deonice sa dubokim kolotrazima i blatnjavim rupama. Mirnije su, pored stočnih staza, makadamske ceste blizu obale, kroz zelena brda i mala sela.

Asfalt ostaje izuzetak, jer N2 prolazi daleko u unutrašnjosti; severno od reke Kei samo Coffee Bay i Port St Johns imaju asfaltni put do nje, svi ostali prilazi obali su makadam. Do Coffee Baya voziš po asfaltu sa udarnim rupama, a iza njega, prema Hole in the Wall, on prelazi u makadam. Za orijentaciju N2 ostaje tvoja kičma, od nje se odvajaju putevi ka moru. Broj koji najbolje opisuje teren: 70 do 100 kilometara iznose dnevne etape na vođenim hard enduro krugovima, uz pet do šest sati u sedlu.

Koliko umeća ti treba, zavisi pre svega od toga da li voziš uz vodiča ili sam. U programu RIDE KTM nalazi se, na primer, južnoafrička enduro tura sa Alfiejem Coxom, u organizaciji Alfie Cox Racinga iz Cato Ridgea u KwaZulu-Natalu. Domaćin je 2002. bio drugi u motociklističkoj klasi Dakara na KTM-u, osvojio je 1995. prvi Erzbergrodeo i devet puta Roof of Africa u Lesotu. Tura je raspisana za nivoe 1 do 5 (od 5), a za svaku tehničku deonicu postoji alternativna ruta. Alfie je prisutan tokom cele ture, pomaže na teškim preprekama i po potrebi sam vozi tvoj motocikl uzbrdo. Moj ponos bi radije pao nego predao upravljač drugoplasiranom sa Dakara. Moj razum bi mu ga već odavno predao.

Tura traje osam dana, sa pet dana vožnje i dva dana odmora. Prva tri dana počinju u White Clay Resortu kod Coffee Baya, na krugovima od oko 80, 70 i 80 kilometara. Zatim se vozilom ide oko 500 kilometara do KwaZulu-Natala, na dva dana vožnje kroz šume, plantaže šećerne trske, sela i šikaru. 98 procenata je offroad, tehnika ima prednost nad brzinom. Iznajmljeni motocikl (KTM ili GasGas), gorivo, smeštaj i hrana su uključeni, letovi nisu. Sve ostalo nalazi se na Ride KTM sajtu sa terminima, informacijama i cenama.

Teško da mi neka hard enduro tura donosi toliko superlativa kao ova: strmine sa pogledom na more, intenzivna i prelepa priroda, kul Alfie Cox i zaista zahtevan teren.

KTM nivoe opisuje ovako: nivoi 1 i 2 smatraju se pogodnim za početnike, sa makadamskim putevima, poljskim putevima, ispranim stazama i jednostavnim prelazima preko reka. Nivo 3 donosi ekstremne uspone i zahtevne prelaze preko reka i potoka, preporučuje se iskustvo u terenskoj vožnji. Nivo 4 zahteva redovnu praksu za kamene stepenike, kolotrage i klizavu podlogu, a nivo 5 najteže deonice po svakom vremenu.

Na svoju ruku ovaj region kao Evropljanin ne bih preporučio. Istraživanje je jednostavno previše zahtevno. Lokalni običaji su složeni, a staza se zbog bujne vegetacije jednostavno prebrzo menja. Trag koji je pre godinu dana bio prohodan sada može biti potpuno zarastao. Ovu turu realno možeš da odvoziš samo sa veoma iskusnim lokalcem.

Ko na Južnu Afriku pomisli kao na večno sunce, na ovoj obali će pokisnuti. Najviše kiše pada od oktobra do marta, u proseku 10 do 15 kišnih dana mesečno, dok ih je u junu i julu samo oko tri. Leti su dnevne maksimalne temperature 25 do 27 °C, a vazduh je lepljiv: u Port St Johnsu vlažnost vazduha popodne od novembra do marta iznosi oko 80 procenata. Oko Mthathe prete jake oluje.

U južnoj zimi jun do avgust su najsuvlji meseci, Port St Johns u julu i avgustu dostiže maksimalne temperature oko 21 °C, a u unutrašnjosti Mthatha u junu i julu noću beleži u proseku 4 °C. Za aktivni odmor jesen i zima smatraju se prijatnim. Cena su kratki dani, u Durbanu sunce u junu zalazi oko 17 do 17:30 časova. Evropljani uglavnom dolaze u svojim zimskim mesecima, dakle usred letnjih kiša, a na spisku za pakovanje za turu nalazi se lagana kišna odeća. Toplotne vrhunce donosi baš proleće, Mthatha je u septembru dostigla čak 44 °C. Na našoj turi imali smo sreće – kiša nas je uhvatila samo jednom, a inače smo uživali u opuštenom "zimskom vremenu".

Posle obilnih kiša reke i lagune opasno nabujaju, a meteorološka služba savetuje da ih tada ne prelaziš. 2023. godine kod Coffee Baya jedna turistkinja se udavila prelazeći lagunu tokom poplave. Ako je gaz posle oluje visok i braon, čekaš ili se okrećeš. Na putevima slobodno lutaju krave, koze, magarci i konji, sudari se dešavaju, a noću stoka iznenada iskrsne pred tobom. Planiraj tako da stigneš pre zalaska sunca.

Iz Evrope uglavnom letiš preko Johanesburga do Mthathe, najbližeg aerodroma centralnog dela Wild Coasta, sa Airlinkom za nešto više od sat vremena. Za sever je Durban sa međunarodnim aerodromom King Shaka najjednostavniji dolazak, za jug East London može biti bliži. Za mene je najudobnija vođena varijanta kroz program RIDE KTM: iznajmljeni motocikl i gorivo su uključeni, a Alfie dočekuje grupu u Mthathi. Eastern Cape se smatra oblašću bez malarije.

Braai, roštiljanje na otvorenoj vatri, u Južnoj Africi je nacionalni sport, a na rešetku ide boerewors, spiralno uvijena kobasica. Na turi je predviđeno jedno veče uz braai kod Alfieja kod kuće. Na Wild Coastu na sto dolaze sveža riba i plodovi mora.

Kuhinja ovog kraja je kuhinja naroda Kosa. Umngqusho, samp (tucana zrna kukuruza) sa šećernim pasuljem, bio je prema rečima Mandeline dugogodišnje kuvarice Xoliswe Ndoyiye jedno od njegovih omiljenih jela. Umphokoqo, mrvičasta kukuruzna kaša sa kiselim mlekom, zove se i African Salad, jedina salata koju bih posle dana na kozjim stazama dobrovoljno naručio. Škembići obično dolaze kao čorba, uz pap, čvrstu kukuruznu kašu. Uz to umqombothi, mutno, kiselkasto pivo naroda Kosa od kukuruza i slada sirka sa malo alkohola, koje bih probao tek kad je bočni nogar spušten.

Od ove obale ostaje mi pre svega jedna slika: zelena padina, okean, okrugle kolibe na horizontu, a uveče dim od braaija. Da li će pri tom poteći suze radosnice, zavisi od tvog umeća i od toga koliko se iskreno svrstaš na KTM skali.

Nils Müller kao NastyNils stoji iza 1000PS. Više od 25 godina u motociklističkoj industriji, više od 1.000 testiranih motocikala i putovanja u više od 50 zemalja oblikuju njegov pogled. I sam vozi hard enduro, reli i na trkaćoj stazi.