Pumpanje podlaktica i bol u leđima: nije kriv motocikl

Upravljač uvek rado nazivam nežnom dirigentskom palicom kojom treba rukovati s osećajem i nežno. On je senzor i organ upravljanja, a ne rukohvat i ne penjalica. Ko nema napetost u središtu tela, visi na rukama, a ko visi na rukama, drži se za upravljač. Time stvar nije završena, već tek počinje. Upravljač koji se vuče i gura više ne daje povratnu informaciju, jer je stalno zauzet telesnom težinom vozača umesto onim što prednji točak upravo radi.

Iz toga nastaje lanac koji svako od nas poznaje. Zgrčene ruke stvaraju drvenu liniju, drvena linija stvara nelagodu, a nelagoda stvara još više grča. Pošto šake pri tome neprestano stežu, podlaktice u nekom trenutku više ne mogu da prate. Fizička suština iza toga je jednostavna: sile kočenja i ubrzanja moraju nekako da pređu sa vozača na vozilo, a jedino je pitanje da li idu preko slabih ruku ili preko snažnog središta tela. Upravljač nije kriv što nedostaju trbušni mišići, pa zato ni ne treba da ispašta zbog njih.

Da ne bismo ostali u neodređenom: pumpanje podlaktica (arm pump) nije problem uobrazilje, već mehanički problem. Medicinski se to zove hronični sindrom odeljka podlaktice izazvan opterećenjem, i vrlo se često javlja kod motociklista. Mišić radi, otiče i pri tome leži u fascijalnom omotaču koji ne može da se rastegne. Dijagnoza se postavlja dinamičkim merenjem pritiska u tom mišićnom odeljku. Kod motokros vozača izmereni pritisak u podlaktici u mirovanju iznosio je oko 15 mmHg, a pod opterećenjem je rastao na oko 78 mmHg. U 70 do 100 procenata slučajeva pogođene su obe ruke, što se dobro uklapa u uzrok, jer se čovek retko drži samo jednom rukom.

Upadljivim smatram koliko je to malo poznato. U anketi francuske motociklističke federacije 29 procenata licenciranih vozača koji su odgovorili uopšte nije poznavalo ovu kliničku sliku, a više od četvrtine obolelih obišlo je najmanje dva lekara pre nego što je dijagnoza postavljena. U trkačkom sportu se u tvrdokornim slučajevima fascija hirurški preseca; kod profesionalnih motociklista bol na vizuelnoj analognoj skali pao je u medijani sa 53 na 7 i ostao stabilan tokom pet godina. Kod turističkog vozača nikada ne mora da dođe do toga. Ali to pokazuje da ovde nema ničeg uobraženog i da je uzrok u stisku, a ne u prečniku upravljača.

Kod leđa je slika još jasnija. Bol u donjem delu leđa je od 1990. godine vodeći uzrok godina života proživljenih s invaliditetom širom sveta. Godine 2020. bilo je pogođeno 619 miliona ljudi, a za 2050. projektuje se 843 miliona. To nije motociklističko pitanje, to je pitanje čovečanstva. Samo što na motociklu radimo prilično mnogo da ga pogoršamo: sedimo, primamo vibracije i prenosimo sile preko pasivnog gornjeg dela tela. Ko ionako ima slab trup, na motociklu nalazi idealne uslove da to primeti.

Ono što se podrazumeva pod trupom često se svodi na pravi trbušni mišić, i to je razlog zašto mnogi počnu sa trbušnjacima i ne osete ništa. Tu spadaju poprečni trbušni mišić, multifidus uz kičmu, kosi i pravi trbušni mišići, ispravljači leđa, karlično dno i dijafragma. Poprečni trbušni mišić smatra se primarnim stabilizatorom lumbalne kičme i aktivira se pre svakog pokreta ekstremiteta, dakle pre nego što ruka ili noga uopšte krenu. A stanje istraživanja pokazuje jasan pravac: trening stabilizacije trupa kod nespecifičnog hroničnog bola u donjem delu leđa smanjuje intenzitet bola i funkcionalno ograničenje i poboljšava aktivaciju dubokih mišića trupa.

A sada dolazi deo koji mi pre ovog putovanja nije bio toliko jasan. Colorado Backcountry Discovery Route je zvanično dugačka 745 milja, kod nas je bilo oko 1700 kilometara, a najveći deo toga je neasfaltiran. Na terenu je stojeći položaj na osloncima za noge osnovni položaj, jer noge rade kao amortizeri, težište se spušta, a pregled napred postaje bolji. U praksi to znači: stajati, satima, danima. Nijedna teretana na svetu te ne priprema tako iskreno za ovo pitanje kao nedelja dana po rastresitoj podlozi.

Aprilia Tuareg 660 mi je pri tome pokazala koliko čisto ergonomija može to da podrži, a istovremeno i da ne preuzima posao. Visina sjedala od 860 mm, celom dužinom usko sedište, 240 mm hoda ogibljenja napred i nazad i široki terenski oslonci za noge daju siluetu koja u stojećem položaju ostaje uska, tako da kolena nalaze oslonac. Posao je ipak obavio trup. Na prevoju Cinnamon Pass na oko 3850 metara, po rastresitom kamenu iznad granice šume, upravljanje je išlo gotovo isključivo preko nogu i stopala, preko laganih impulsa na osloncima i preko pogleda. Šake su praktično bile bez posla. Upravo je to stanje u kojem ništa ne boli.

Ono što je ovo putovanje učinilo posebno iskrenim bila je nadmorska visina, jer svaki uzalud potrošen mišićni napor odmah naplaćuje. Bez aklimatizacije maksimalna potrošnja kiseonika opada za dobrih šest procenata na svakih 1000 metara uspona; na 3100 metara ona je oko 21 procenat niža od vrednosti na nivou mora. Aklimatizacija vraća samo deo toga, nivo od kuće gore se više ne dostiže. Tome se iznad 2500 metara dodaje akutna visinska bolest, koja se procenjuje Lake-Louise skorom i raste sa svakih dodatnih 1000 metara visine. To se primećuje odmah i nespektakularno: vežeš prtljag na motocikl i ostaneš bez daha.

Ovde leži pravi razlog zašto snaga trupa na putovanjima znači više nego kod kuće. Kada se ponuda kiseonika smanji za petinu, svaki nepotreban mišićni rad postaje skup, a ko se drži za upravljač, troši kiseonik ni za šta. Drugi faktor koji na putovanjima niko ne uračunava su vibracije. Trajne vibracije celog tela epidemiološki se smatraju faktorom rizika za učestalost i intenzitet bolova u leđima kod profesionalnih vozača. Nedelja dana šljunka je opterećenje vibracijama! I to pošteno. Ublažiti ih možeš tako što voziš stojeći! Tada kičma vibracije više ne dobija direktno preko zadnjice, već preko ruku i nogu, malo filtrirane.

Temelj su stopala, i to je zahvat sa najboljim odnosom uloženog truda i efekta. Jastučići stopala idu na oslonce, a ne srednji deo stopala, a pogotovo ne peta. Čim jastučić stopala stoji na osloncu, napetost raste u celoj nozi, a deo težine ide preko oslonaca u vozilo umesto preko sedišta u lumbalnu kičmu. Drugi zahvat je sama kičma: u sedlu se aktivno malo izdužiti, umesto da trup i glavu prepustiš gravitaciji. To zvuči napornije, ali dugoročno nije, jer tada težina leži na mišićima, a ne na diskovima.

Treća tačka je kontrola, i to je najiskrenija samodijagnoza koju poznajem. Pri mirnom saobraćaju, u blagom naginjanju, pokušaj jednom da mlataraš laktovima. Ako to ide opušteno, stisak je u redu i sile idu preko središta tela. Ako ne ide, visiš na rukama i znaš odakle ti uveče dolaze bolovi. To traje tri sekunde i nepotkupljivije je od svake samoprocene. U dinamičnom sistemu, naime, nije najopuštenija mirna, udobna pozicija sedenja, već aktivna, koja prati kretanje motocikla.

Ne treniram za motocikl, treniram da me motocikl ne bi boleo. To je mala razlika u motivaciji, ali traje znatno duže od svake odluke da postanem u boljoj formi. Dvadeset minuta trupa, dva puta nedeljno, tokom šest nedelja pre većeg putovanja, dovoljno je da trećeg dana osetiš razliku. Na samoj turi pomaže ritual koji ništa ne košta: svakih pola sata svesno otvoriti šake i spustiti ramena. Ko to ne uspe a da motocikl ne postane nemiran, već je dobio odgovor na pitanje o uzroku.

Oprema igra manju ulogu od muskulature, ali ne i nevažnu, i to pre svega tamo gde dozvoljava ili sprečava pokret. Kombinacija koja u stojećem položaju vuče za ramena gura te nazad u pasivno držanje protiv kojeg se zalaže ceo ovaj članak. iXS Venture-Air 1.0 komplet je svojim dvoslojnim ripstop-stretch materijalom pratio pokret umesto da ga koči, a jakna i pantalone imaju AA sertifikat i opremljene su štitnicima nivoa 2. A Cardo Packtalk Edge bio je tihi heroj ovog putovanja, jer smo mogli da se dogovaramo o kolotečinama, stoci na ispaši i pozicijama kamere bez zaustavljanja.

Samo putovanje organizovala je agencija Colorado Motorcycle Adventures iz Goldena kod Denvera, zajedno sa obe Aprilie, programiranim trasama i kompletnom logistikom. Ko ide tamo, trebalo bi šest nedelja ranije da u kalendar upiše dvadeset minuta treninga trupa nedeljno. To je jeftinije od svakog adaptera za upravljač, deluje pouzdanije od svakog novog sedišta i jedino je na tvom motociklu što ne možeš naknadno da kupiš.

• Colorado Motorcycle Adventures
• korišćena jakna
• korišćene pantalone
• Cardo Packtalk Edge
• Kaciga: Arai Tour-X5
• O NastyNilsu
• Više izveštaja saputnika Clema:
• Polovni i novi motocikli Aprilia Tuareg 660