KTM 690 SMC R 2026 Test – Akrobacije i Kurvenräubern u Barseloni

Oko Barselone, na zavojitim putevima zaleđa, brzo pokazuje u čemu je stvar kod ovog motocikla: lako upravljanje, snažan jednocilindraš i taj prepoznatljivi Supermoto osećaj kad motor s lakoćom prolazi kroz krivine. To mi budi mnoge lepe uspomene na moje vlastite Supermoto dane. Poznajem prvu 690 SMC još od pre skoro 20 godina – i upravo zbog toga je impresivno videti kako se ovaj koncept razvio. Nova generacija ostaje verna svom karakteru, ali deluje zrelije, preciznije i modernije od mnogih svojih prethodnika.

KTM 690 SMC R je i 2026. godine najjači jednocilindrični Supermoto – i ne pokušava biti nešto drugo. Istovremeno, segment ponovo dobija na vetru u leđa. Modeli poput Stark Varg SM, Ducati sa svojim jednocilindričnim Hypermotardom ili ponovo oživljena Suzuki DR-Z 400 pokazuju da se Supermoto vraća u centar pažnje. KTM ostaje dosledan klasičnom single konceptu. Sa sada već 79 KS iz 693 kubika, LC4 deluje sve samo ne slab. Istovremeno, motocikl sa težinom od oko 162 kilograma spreman za vožnju ostaje prijatno lagan i izuzetno agilan. Odmah se primećuje: ovaj motor je napravljen za čisti užitak.

LC4 motor se pri dodavanju gasa snažno zavrti i radi tačno ono što se očekuje od snažnog jednocilindraša. Već od oko 3.000 obrtaja u minuti motor snažno povlači i glatko gradi pritisak – bez one An/Iz karakteristike starijih karburatorskih jednocilindraša, ali i dalje sa primetnim udarcem. Vrlo rano osećate šta motor radi – i upravo to uliva poverenje. Klasični dugohodni karakter sa prečnikom od 105 mm i hodom od 80 mm pruža upravo taj prepoznatljivi osećaj: mnogo obrtnog momenta, mnogo mehaničkog feedbacka i direktnu vezu između gas rucke i zadnjeg točka. Nažalost, zvuk je zbog Euro-5+ homologacije postao znatno tiši. Ipak, tipični jednocilindarski karakter je ostao. Vibracije su naravno prisutne, ali značajno kultivisanije nego kod starijih generacija. Ukratko: LC4 se i dalje oseća kao pravi jednocilindraš – samo moderniji.

Supermoto motocikli žive od vešanja – i upravo sam tu testirao 690 SMC R. WP komponente nude hod od 215 mm napred i 240 mm pozadi. Na putu funkcionišu odlično. U brzim krivinama motor ostaje stabilan, a istovremeno izuzetno agilan. Na zavojitim putevima oko Olesa de Bonesvalls brzo se primeti da je viljuška fabrički podešena prilično udobno. Oni koji voze sportskije i jače koče, verovatno će želeti da podešavaju prednju kompresiju. Upravo to sam i uradio i značajno povećao kompresiju viljuške – do maksimuma. Nakon podešavanja vešanja, osećaj poverenja u prednji točak je znatno porastao, a balans između viljuške i amortizera sada mnogo bolje odgovara Supermoto karakteru. Hrom-molibdenski ram prenosi onaj tipični Supermoto osećaj: direktan, precizan i vrlo komunikativan. Odmah se oseća šta prednji točak radi. I to je tačka kada Supermoto vožnja postaje prava zabava. Možete kasno kočiti, lako uneti motor poprečno u krivinu i rano opet dodati gas.

Elektronika kod 690 SMC R je moderna, ali ostaje prijatno pregledna. TFT displej je lako čitljiv i logično organizovan. Brzo se snalazite bez dugog kliktanja kroz menije. Standardno dolaze dva režima vožnje, kontrola proklizavanja i ABS sa Supermoto modom. ABS na zadnjem točku se može deaktivirati – što je neophodno za svakoga ko voli da vozi na stazi i unosi motor u krivinu sa proklizavanjem zadnjeg točka. Kontrola proklizavanja radi relativno transparentno u pozadini. Oni koji preferiraju klasičnu vožnju mogu je potpuno isključiti i pustiti zadnji točak da radi samostalno. Opcioni Tech Pack proširuje mogućnosti podešavanja funkcijama kao što su Wheelie-Control, regulacija motornog kočenja i dodatne Track funkcije. Quickshifter koji se doplaćuje funkcioniše vrlo čisto – kako prilikom prebacivanja u više, tako i u niže brzine. Za mene, definitivno jasna preporuka.

U segmentu jednocilindričnih Supermoto motora, KTM ima ozbiljnu konkurenciju. Ducati Hypermotard 698 Mono takođe se oslanja na snažan jednocilindraš, kombinujući ga sa opsežnom elektronikom. Husqvarna 701 Supermoto deli dosta tehničke DNA sa KTM-om, ali je vizuelno i ergonomski drugačije usmerena. Takođe, modeli poput Aprilia Dorsoduro igraju ulogu u ovoj kategoriji, mada se oslanjaju na V2 motore, što im daje sasvim drugačiji osećaj.

Iako je SMC R jasno dizajniran za uživanje u vožnji, iznenađujuće je dobro prilagođen za svakodnevnu upotrebu. Visina sedišta od 899 mm ne predstavlja problem za visoke vozače. Za mene, sa visinom od 176 cm, je još uvek prihvatljivo, ali manji vozači će morati malo više da se potrude pri manevrisanju. Zahvaljujući uspravnom položaju sedenja i širokom upravljaču, motocikl se lako kontroliše čak i u gradskom saobraćaju. Jednocilindrični motor na niskim obrtajima radi malo grublje, ali je u celini dovoljno kultivisan za svakodnevnu vožnju. Duga putovanja svakako nisu jača strana jednog Supermoto motora – sedište je preusko, a komfor ograničen. Međutim, za kratke relacije, krivudave seoske puteve ili spontane wheelie akrobacije na zatvorenim deonicama, SMC R je u svom elementu.