Nova Yamaha Tenere 700 & T7 Rally 2025 - Prvi test u Maroku

Tenere 700 je 2019. godine gotovo samostalno oživela klasu srednje kategorije avanturističkih motocikala. U poslednjih šest godina su sa Aprilia Tuareg 660, Honda XL750 Transalp, KTM 790 Adventure i drugima sve više konkurenata ušli u borbu za ovaj segment motocikala, ali sa 70.000 prodatih primeraka od uvođenja i tržišnim udelom od 23% je trajni uspeh Tenere jasno vidljiv. Yamaha je uzvratila i sa nekoliko specijalizacija unutar porodice modela Tenere, koja je sa Tenere World Raid, World Rally, Explore, Extreme, Standard i Rally Edition bila široko postavljena. Pri tome se uvek ostajalo verno puritanskoj osnovnoj ideji Tenere, koja je zahvaljujući maloj količini ugrađene elektronike i robusnim osobinama izdržljivosti brzo mogla da privuče offroad orijentisanu grupu vozača unutar avanturista. Uprkos delimično jačoj i bogatije opremljenoj konkurenciji, Tenere je zahvaljujući ovoj jedinstvenoj karakteristici uspela da zadrži poziciju vodećeg offroad avanturističkog motocikla. Ali 2025. godina označava raskid sa puritanskim pristupom, jer po prvi put načini vožnje, kontrola proklizavanja i ride-by-wire ulaze na Tenere. Da li je ona time samo jedna od mnogih, ili je Yamaha time čak usavršila Tenere recept? Na prašnjavim stazama pustinje Agafay jugozapadno od Marakeša smo prvi put testirali novu Yamaha Tenere 700 i Tenere 700 Rally.

Nova Tenere 700 i Tenere 700 Rally od 2025. godine predstavljaju kompletnu Tenere paletu, izuzev Tenere modela sa velikim rezervoarom. Jer Yamaha smanjuje paletu modela. Niža Tenere 700 Explore, dostupna još prošle godine, sada se apsorbuje u standardnu Tenere 700. Ko želi, sada može u konfiguratoru da izabere opciju „Low“, čime se hod ovesa i visina sedala skraćuju za 20 mm. Na drugom kraju Tenere spektra, Extreme takođe ispada iz programa i spaja se sa novom Rally verzijom. Komponente Extreme modela, najistaknutije kvalitetnije KYB podvozje i visoko prednje blatobran, prelaze u novu Rally verziju, koja pak zadržava tradicionalni dizajn. U čemu se tačno sastoje razlike između nove Tenere 700 i Rally verzije, objasniću dalje u tekstu. Prvo je potrebno razjasniti možda najveće pitanje o novoj 2025. paleti modela Tenere.

Ride-by-wire predstavlja najveći raskid sa dosadašnjom puritanskom filozofijom iza Tenere, odnosno tako deluje. Ali prema rečima razvojnog tima Tenere, ova promena nije bila njihova želja, već se razvila iz nužnosti da se ispoštuje stroga Euro 5+ norma emisija. YCC-T, kako Yamaha naziva elektronsku kontrolu leptira gasa, omogućava precizniju kontrolu parametara gasa i time bolje vrednosti emisija. Ali kako se oseća ovo elektronsko reagovanje na gas? Može li novi sistem još pružiti taj sjajan, traktorski karakter CP2 redne dvocilindrične motora? Na samom motoru se, naime, malo šta promenilo. 689 cm² veliki twin motor daje kao i do sada maksimalno 73,4 KS pri 9.000 o/min i 68 Nm okretnog momenta pri 6.500 o/min. Ako ništa drugo, trebalo bi da bude još punijeg okretnog momenta pri niskim brojevima obrtaja u 2025. Tenere, jer je skraćen kanal za startovanje.

Trasa prvog testa nove Tenere u Maroku je svakako ambiciozna. Od kamenitih deonica sa šljunkom, strmih šljunčanih prevoja, do peščanih vadija - ima svega. Osećaj vožnje na ovom zahtevnom terenu snažno je pod uticajem izabranog načina vožnje. Blagi Explore mod veoma pažljivo reaguje na gas, oseća se znatno manje direktno nego dosadašnje reagovanje na gas preko sajle na Tenere i zahteva prilično mnogo okretanja ručice gasa da bi se poslala snaga na zadnji točak. Sport mod je pak znatno aktivniji, življi i dolazi veoma blizu dosadašnjem reagovanju na gas. Sajla je i dalje malo neposrednija i direktnija, ali ovde se radi o nijansama. Nakon kratkog vremena vozim isključivo u Sport modu, koristeći uvek i odmah dostupan okretni moment CP2 motora. I sa elektronskim reagovanjem na gas, CP2 doživljaj vožnje je prepoznatljiv i neokaljan. A YCC-T nudi još jednu veliku prednost: donekle grubi prelazi opterećenja koje je CP2 do sada pokazivao u svakom motociklu pri niskim brzinama, sada su prošlost. Posebno u uskim šljunčanim serpentinama, to je bonus komfora koji se ne sme potceniti.

Spolja se to možda ne primećuje, ali i periferija Tenere je opsežno prerađena. Iz maske sada svetle novodizajnirani, četvrtasti LED farovi, koji bi trebalo da pruže i bolje osvetljenje. Dalje, rezervoar je prerađen. Sada je niže postavljen i pomeren više napred, kako bi se ublažila često kritikovana težina prema napred kod Tenere. U sklopu ove prilagodbe, bočna oplata je takođe redizajnirana, kako bi se ponudilo više slobode kretanja. Na moje veliko zadovoljstvo, sada je i čep rezervoara integrisan u njega. Nemam pojma koliko puta sam na svojoj privatnoj Tenere iz 2019. tražio negde odloženi čep rezervoara. Uz to dolazi i sada jednodelno, na rezervoaru više izvučeno sedalo i šire serijske nožne oslonce iz World Raid modela.

Rezultat ovih prilagodbi je pre svega više prostora za vožnju u stojećem položaju. Posebno na tehničkim deonicama, gde su neophodne stalne promene pozicije, lakše je pomerati telo preko upravljača, bočno na motociklu, ili prema zadnjem delu. Težište nove Tenere je zahvaljujući ovim merama takođe spušteno, ali koliko je ova promena zapravo primetna tokom vožnje, ne mogu reći bez direktnog poređenja sa starijim Tenere modelom. Sigurno je, međutim, da se Tenere i dalje veoma dobro oseća na labavom terenu i primetno je napravljena za tu namenu. A i na asfaltu se i dalje pokazuje kao komforan turistički motocikl sa pristojnom zaštitom od vetra i opuštenim položajem sedenja.

Pored YCC-T i dva pomenuta načina vožnje, na Tenere 700 stiže i mnogo toga drugog u pogledu elektronskih funkcija. Pre svega, sada po prvi put ugrađena kontrola proklizavanja. U duhu puritanskog karaktera, Yamaha razvojni tim je izostavio višestepenu regulaciju. Kontrola proklizavanja je ili uključena ili isključena. ABS se vraća sa tri moda: potpuno uključen, isključen samo pozadi, ili potpuno isključen. Ove modove možete podešavati preko takođe novih prekidača u MODE meniju, ili preko ABS dugmeta levo u kokpitu. Trosekundnim pritiskom u mirovanju, ABS i kontrola proklizavanja prebacuju se na poslednje korišćeno offroad podešavanje. Ogromna nadogradnja je, međutim, da se ABS više ne aktivira automatski gašenjem motora preko killswitch-a. Samo isključivanje i ponovno uključivanje paljenja aktivira, kako je zakonski propisano, sisteme za pomoć vozaču. Pored načina vožnje i kontrole proklizavanja, ride-by-wire sada omogućava i relativno jednostavnu implementaciju kvikšiftera sa blipper funkcijom. Ovaj je dostupan uz doplatu i nije bio ugrađen na našim testnim motociklima.

Takođe novost je 6,3-inčni TFT zaslon. Pored konekcije sa pametnim telefonom, nudi i dva različita izgleda. Street izgled ima „analogni“ pokazivač obrtaja, dok se Explore izgled drži blisko dosadašnjem poznatom dizajnu Tenere zaslona. Desno pored novog TFT-a sada se nalazi vodootporan USB-C priključak. Baš kao i kvikšifter, i tempomat bi sada bio ostvariv na Tenere, ali je Yamaha nažalost odustala od toga. Takođe u duhu purizma, kako mi je objašnjeno. Ovaj argument ipak ne bih prihvatio, jer koga bi smetao opcioni tempomat? Baš među nama vozačima iz Nemačke, Švajcarske i Austrije opterećenim ograničenjima brzine, koji često moraju da pređu mnogo kilometara do prve legalne offroad staze, sigurno bi bilo Tenere vozača koji bi se obradovali takvoj funkciji na autoput deonicama.

Da li se čovek raduje ostatku novih sistema, po mom mišljenju je stvar ukusa. Kontrola proklizavanja reguliše fino i neupadljivo, ali uz malo iskustva u ruci na gasu je jedva potrebna. CP2, zahvaljujući baš YCC-T sistemu, isporučuje snagu na zadnji točak toliko precizno i kontrolisano da već nakon nekoliko metara isključujem kontrolu proklizavanja i više je nikad ne koristim. I novi izgledi zaslona su fine igračke, ali nikako esencijalne. Podeljenih osećanja sam u vezi novih prekidača. Mode dugme, meni taster i savremeni petostruki džojstik su veliko poboljšanje u poređenju sa ranije ugrađenim, izuzetno hakljivim točkićem prošlogodišnjih Tenere modela. Kod novog prekidača za žmigavce, čini se da je Yamaha pokušala da iznova izmisli točak, uključujući automatsko vraćanje žmigavca. Ovde bi po mom mišljenju konvencionalni žmigavac bio sasvim dovoljan, u duhu često pominjanog purizma.

Podvozje je ključno za performanse vozila, posebno kod offroad avantura. Elementi ovesa Tenere i dalje potiču od KYB-a i zadržavaju hod od 210 mm na prednjem i 200 mm na zadnjem kraju. Po prvi put je upside-down vilica, pored kompresije i povrata, podesiva i po predopterećenju. Pre svega offroad, to je velika prednost, jer se tako kod veće opterećenosti ili tvrđeg terena može iskoristiti još više svetlosti od tla. Na amortizeru je prerađeno povezivanje. Sada sa banana oblikovanim umesto pravim polugama, zadnji deo treba da amortizuje još progresivnije.

Tokom naših oko 80 kilometara sa standardnom Tenere 700, bili smo otprilike 50% na labavoj podlozi i 50% na delimično prilično avanturističkim asfaltnim putevima Maroka. Ponovo je promene teško oceniti u detaljima bez direktnog poređenja sa starijom Tenere. Ono što mi, ipak, ne pada teško, jeste da izrazim izvesno divljenje prema serijskom podvozju. Za relativno povoljnu cenu, elementi ovesa nude veoma mnogo. Možete komforno kružiti po putu, ali se ipak, uprkos dugom hodu ovesa, ne osećate potpuno neumesno na krivudavoj deonici. Naravno, kod neravnina ili oštrijih manevara kočenja dolazi do pokreta u vozilu, ali uvek predvidljivo i harmonično. Čak i pri jahanju preko kamenja i panjeva, Tenere se ne pokazuje slabom i čisto podnosi i teže udarce. Najviše se osećaju jeftinija svojstva podvozja na deonicama sa mnogo malih udaraca koji se ne filtriraju sasvim, i kada se motivisano vozi preko uzastopnih neravnina na putu. Od određene brzine, podvozje više ne uspeva sasvim da prati amortizovanje i postaje nemirno. Ali baš za takve slučajeve postoji Tenere 700 Rally.

Kvalitetniji KYB elementi ovesa Rally verzije preuzeti su sa 90% iz Extreme modela, lakši su od standardnog podvozja, nude po 20 mm više hoda ovesa i, zahvaljujući Kashima premazu, rade i brže. To se primećuje na prethodno pomenutim deonicama sa neravninama. Dok se na Tenere 700 male udarce grube površine puta jasno oseti, sa Tenere 700 Rally se preko njih klizi. Amortizacija pri jačim udarcima brzo postaje tvrđa, što pokazuje sportski karakter Rally verzije. Zanimljivo je da Rally koristi iste serijske gume kao i njena umerenija modelska sestra, naime kao i do sada Pirelli Scorpion Rally STR. Kako bismo mogli malo bolje iskoristiti veće offroad kapacitete Tenere Rally, na test vožnji Rally verzije bili smo obuveni u Michelin Anakee Wild gume, koje su takođe homologovane za novu Tenere. Ali ima loših vesti za ljubitelje bezdušnih guma, jer Yamaha za Tenere nudi samo felne za gume sa unutrašnjom gumom.

Još jedna posebnost Tenere 700 Rally je i za 35 mm više postavljeno sedalo. Deblje je tapacirano i ima hvatljiviju površinu plus gumene umetke za veću drošku. Zbog dužeg hoda ovesa i debljeg sedla, visina sedala raste na 910 mm. Kod telesne visine ispod 1,80 m, čovek se već mora prilično daleko istegnuti prema tlu. Osim toga, Rally ima robusniju, 4 mm debelu aluminijumsku ploču za zaštitu motora i titanijumske nožne oslonce. Ovi nemaju izvadljive gumene umetke za prigušivanje vibracija kao standardna Tenere. Ali evo mali savet: gumeni umeci pristaju i u nožne oslonce Rally verzije. Poslednja Rally-specifična funkcija je sopstveni „Raid“ izgled na TFT zaslonu. U njemu se prikazuju dva brojača kilometara slično kao u ralijevoj roadbook knjizi.

Usudio bih se da se kladim da većina vlasnika Tenere, kada je reč o mogućim poboljšanjima svog motocikla, nije razmišljala o dodatnim elektronskim sistemima. Ali Yamaha je u razvoj uključila i mnogo povratnih informacija od kupaca i delimično poboljšala važne detalje. Sada fiksno ugrađen čep rezervoara i nedostatak ABS reseta prilikom korišćenja killswitch-a već sam pomenuo. Dalje „quality-of-life“ promene su na primer ojačani prihvati za prtljag, ojačano držanje izduvnog sistema i protiv vibracija ojačan kokpit. Takođe je mala poluga na poklopcu kvačila, u koju se uvlači kraj sajle kvačila, pomerena za oko 35° unapred i opremljena novim plastičnim poklopcem. Iz sopstvenog iskustva znam da se kod starijih Tenere vozila rado baš u najgorim trenucima zakači nogavicom pantalona ovde, što sada više ne može da se desi. Takođe sam na sopstvenoj koži iskusio koliko je mučna demontaža najzadnjeg dela oplate, koji se dosad u jednom komadu provlačio oko zadnjeg dela i zadnje polovine sedla. Sada se ova oplata sastoji od tri odvojena dela, što šrafljenje pozadi za sisteme prtljaga ili kratke nosače tablica čini mnogo jednostavnijim. Takođe je prerađen i menjač. Brzine 1 do 3 sada imaju 6 umesto 5 kandži za menjanje, a ugao kandži brzina 4 do 6 je prilagođen. Na osećaj menjanja to je, ipak, malo uticalo. Tenere se precizno menja sa ili bez kvačila. Još poželjnije bi bilo da je Yamaha konačno dala Tenere pričvršćen zadnji ram, kako bi se smanjio rizik od kapitalnog oštećenja šasije. Ali na moje pitanje o tome, objašnjeno mi je da bi to previše povećalo troškove razvoja i time izbacilo Tenere iz ciljane cenovne klase.

Koncept Tenere je već bio prilično zreo i sada je još jednom poboljšan. Shodno tome, primećujem malo konkretnih mana. Ako izuzmemo funkcije koje mi lično ne bih nužno trebale, ali koje istovremeno ne smatram ni smetnjom, onda ima samo nekoliko negativnih tačaka. Nedostatak tempomata sam već pomenuo. Isto tako bi, po mom mišljenju, trebalo da postoje felne za bezdušne gume kao opcija, jer mnogi vozači to preferiraju. Tokom vožnje me je, zapravo, iritirala samo jedna stvar. Mora da je u pitanju inače sjajni, širi nožni oslonci, jer sam odjednom imao problema sa slobodom kretanja stopala. Doduše, sa brojem cipela 45/46 sam malo van norme, posebno kada su stopala još i uvučena u debele endurо čizme. Ali u mestu, na novoj T7, desnom petom udaram u izduvni kolektor, a levom u mali nastavak bočnog stalka, koji se koristi za otvaranje. Stalak i kolektor, međutim, nisu menjani, pa mora da je u pitanju nožni oslonac. Dok kontakt desno nije problem, levo me iritira pokret stalka tokom vožnje, a nekoliko puta mi se čak dogodilo da mi se gornji rub đona čizme tamo zakači. To u pogrešnom trenutku svakako može dovesti do neprijatnih momenata. Realno gledano, to ipak nije veliki problem. Yamaha verovatno neće biti oduševljena mojim predlogom rešenja, ali kao vlasnik nove Tenere sa velikim stopalima, jednostavno bih odsekao taj mali klin na bočnom stalku, koji je uglavnom potreban samo nižim vozačima, i problem je rešen. Nove Tenere modeli sebi, dakle, zapravo ne dozvoljavaju veće promašaje.

Stara ili nova? Isplati li se prelazak na novu Yamaha Tenere 700 2025?

Uprkos mnogim novim funkcijama i više elektronike, Tenere i dalje ostavlja solidan, robustan utisak. Prenosi osećaj da se odmah može krenuti u avanturu i, ako je potrebno, obići svet. Strogo gledano, u udaljenim krajevima moglo bi postati problem to što seoski kovač sada više nije suočen sa svuda popravljivom sajlom gasa, nego sa ride-by-wire sistemom. S druge strane, nikad se ne čuje ništa o kvarnim elektronskim ručicama gasa, pa je taj rizik prilično minimalan. Isplati li se, dakle, prelazak? Kao vlasniku Tenere iz 2019. godine, to je i za mene zanimljivo pitanje. Neke prednosti nove generacije se ne mogu poreći: bolje podvozje, niže težište, više nema prelaza opterećenja i mnogo malih prilagodbi koje čine avanturistički svakodnevni život sa Tenere prijatnijim. Druge novine, poput kontrole proklizavanja, načina vožnje, TFT izgleda i osobenih žmigavaca, meni ne bi bile neophodne. Na kraju će, kao i uvek, biti stvar ukusa. Pravi puristi, koji pre svega cene direktno i konvencionalno reagovanje na gas dosadašnjih T7 modela, verovatno će biti srećniji sa dosadašnjim generacijama. Ali ko vozi Tenere pre svega zbog pouzdanosti, karaktera motora, odnosa cene i kvaliteta, ili jednostavno zbog izgleda, taj će možda uživati u modernizaciji. Probna vožnja je devizacija!

Yamaha Tenere 700 ili Tenere 700 Rally 2025? Pomoć pri odlučivanju

Sa doplatom od oko 1.200 €, Tenere 700 Rally nije mnogo skuplja od standardne varijante. Time će mnogi biti u iskušenju da odmah posegnu za bolje opremljenim modelom. Ali ne treba potceniti efekat veće visine sedala i dužeg hoda ovesa. Ko je ambiciozan offroad vozač i i u terenu čvrsto daje gas, za njega je, ne iznenađujuće, Rally pravi izbor. Za one koji, međutim, više stavljaju fokus na endurо planinarenje i kreću se dalje od trkačkih brzina, blaža i pristupačnija standardna Tenere je možda bolji izbor. Prilikom prateće hodanje, noge lakše dosežu tlo, podvozje reaguje sporije, ali i blaže, a u stvari ostatak T7 i dalje može više nego 90% vozača. Tu se i sam ubrajam! U mom slučaju bi 1.200 € bilo bolje uloženo u dobar offroad sistem za prtljag i razumne gume, nego u oštru Rally-Tenere.

Da li je Yamaha Ténéré 700 pogodna za početnike?

Yamaha Ténéré 700 je u osnovi pogodna i za ambiciozne početnike sa iskustvom u terenu. Sa 73,4 KS, linearnim tokom okretnog momenta i blagim razvojem snage u Explorer modu, ostaje savladiva. Relativno visoka visina sedala (875 mm) i spremna za vožnju masa od 208 kg, ipak, zahtevaju određenu telesnu visinu i stabilnost. Ko se želi razvijati u endurо oblasti, u Ténéré nalazi robusnog i svestranog pratioca.

Koliki je domet Yamaha Ténéré 700 sa punim rezervoarom?

Sa rezervoarom od 16 litara i normativnom potrošnjom od 4,3 l/100 km, Yamaha Ténéré 700 postiže domet od oko 370 kilometara. U terenu ili pri brzoj vožnji, ovo se može smanjiti na oko 300 km. To odgovara i mom iskustvu sa prethodnim modelima. Da li se rezerva kod Ténéré nove generacije uključuje jednako rano kao i do sada, nisam mogao da isprobam na prvom testu.

Koliko je Yamaha Ténéré 700 Rally zapravo pogodna za teren?

Yamaha Ténéré 700 Rally je jedan od najterenski sposobnijih serijskih motocikala u svojoj klasi. Potpuno podesivo KYB podvozje sa 230 mm hoda ovesa napred i 220 mm pozadi nudi ogromne rezerve. Svetlost od tla od 255 mm, 910 mm visoko Rally sedalo i veoma robusna ploča za zaštitu motora čine je idealnim izborom za zahtevne offroad avanture.

Koje su tehničke izmene napravljene kod Ténéré 700 modelske godine 2025 u poređenju sa prethodnikom?

Ténéré 700 je 2025. godine dobila opsežne nadogradnje: uvođenje ride-by-wire sistema (YCC-T), dva načina vožnje (Sport i Explorer), kontrolu proklizavanja, novi 6,3-inčni TFT zaslon, podesivi KYB oves napred uključujući predopterećenje, prerađen menjač, doteran ergonomski paket, nove farove, nove delove oplate, novi dizajn prekidača i mnoge sitne optimizacije. Osim toga, spušteno je težište i rezervoar je postavljen niže i više napred.

Koje boje/varijante boja su dostupne za Yamaha Ténéré 700 2025?

Standardna verzija Yamaha Ténéré 700 dostupna je u bojama Icon Blue i Frozen Titanium. Tenere 700 Rally dolazi ekskluzivno u boji Sky Blue sa zlatnim felnama i ikoničnim Speedblock dizajnom iz 1980-ih.

Koliko je Yamaha Ténéré 700 komforna na dugim deonicama?

Ténéré 700 nudi, zahvaljujući doteranom, jednodelnom sedalu, uspravnom položaju sedenja i širim nožnim osloncima, dobar nivo komfora i na dužim etapama. Novi čep rezervoara u rezervoaru olakšava dolivanje, a zaštita od vetra je dovoljna za umerene brzine putovanja. Za velike kilometražere bi, ipak, opcioni tempomat bio poželjan – on nažalost nije dostupan.

Kako Yamaha Ténéré 700 stoji u poređenju sa konkurencijom?

Ténéré 700 2025 uspešno se drži naspram konkurenata poput KTM 890 Adventure, Aprilia Tuareg 660 ili Honda Transalp, zahvaljujući robusnoj tehnici, pravom offroad fokusu i atraktivnom odnosu cene i kvaliteta. Boduje svojim jednostavnim, proverenim CP2 motorom, visokom offroad kompetencijom i smislenom elektronikom bez preopterećenja. Rally verzija jasno cilja na hardcore avanturiste i izdvaja se KYB podvozjem.

Koliko je nosivosti dozvoljeno kod Yamaha Ténéré 700?

Maksimalna nosivost Yamaha Ténéré 700 iznosi prema podacima proizvođača oko 200 kg, u zavisnosti od težine vozača i opreme. Yamaha je za modelsku godinu 2025 ojačala prihvate za prtljag, što dodatno poboljšava sposobnost za putovanja i vožnju sa suvozačem.

Koliko je teška Yamaha Ténéré 700 spremna za vožnju (sa punim rezervoarom)?

Ténéré 700 spremna za vožnju teži, prema Yamahi, 208 kg, a Rally verzija 210 kg. Oba modela time spadaju u lakše predstavnike srednje klase avanturističkih motocikala.

Da li je Yamaha Ténéré 700 pogodna za visoke/niske vozače?

Sa visinom sedala od 875 mm (standardna) odnosno 910 mm (Rally), Ténéré se pre svega obraća vozačima od oko 175 cm, odnosno u slučaju Rally verzije od 180 cm telesne visine. Niža verzija sa 860 mm visine sedala je takođe dostupna. Zahvaljujući uskom struku i lako dostupnim nožnim osloncima, i niži vozači se, ipak, osećaju dobro na Ténéré, posebno sa endurо iskustvom.

Za prvi test nove Yamaha Tenere 700 u pustinji Agafay i na visoravnima Atlas planina, posegao sam za turno-endurо kombinacijom, koja se pre svega obraća avanturistima i putnicima na duge relacije – funkcionalna, robusna i ipak cenovno u okviru.

Kaciga je od Nishua i nosi naziv Enduro Carbon. Njena lagana težina od oko 1.100 grama (uključujući vizir i štitnik) brzo se isplati tokom dugih offroad dnevnih deonica. Kaciga se može i modularno prilagoditi: štitnik i vizir mogu se ukloniti ili kombinovati u zavisnosti od scenarija upotrebe. Ventilacija je tokom testa dobro funkcionisala na temperaturama između 15 i 25 stepeni, posebno u predelu čela i brade. I komforna unutrašnja postava ubeđuje prijatnim oblikom i dobrim prilagođavanjem.

Tekstilna jakna Vanucci VAJ-4 je takođe jak saputnik na našem pustinjskom testu. Uprkos prašini, vetru i menjajućim nadmorskim visinama, elastičan spoljni materijal se pokazuje izuzetno prijatnim za nošenje. Velikodušni ventilacioni otvori na grudima, leđima i gornjim i donjim delovima ruku pozitivno se ističu posebno u vrućoj kamenoj pustinji. Na hladnijim deonicama na oko 1.200 metara nadmorske visine, permanentna unutrašnja postava obezbeđuje dovoljno osnovne toplote. Protektori na ramenima i laktovima dobro sede, a zahvaljujući mnogim mogućnostima podešavanja, jakna se može prilagoditi.

Uz to nosim i Vanucci VAT-2 tekstilne pantalone. Ovde ubeđuju elastičan kroj i dobra sloboda kretanja – kako u sedećem, tako i u stojećem položaju tokom terenske vožnje. AirVents na butinama obezbedili su prijatno hlađenje pri nižim brzinama. Anti-klizni umetak na sedalnom delu se dokazao na delimično grubim stazama, a dug povezujući rajsferšlus stalno pouzdano drži jaknu i pantalone zajedno.

Kao rukavice, u upotrebi su Vanucci VX-1. Lagane, prozračne i opremljene kožnim dupliranjem na dlanu, pokazuju se idealnim za suve, tople uslove. Zaštita zglobova ostaje diskretna u pozadini, bez ometanja pri pokretima. Kod hladnog vetra na višim visinama, ipak, brzo je postalo sveže – jasno letnja rukavica.

Posebno pozitivno se ističu Vanucci VAB-9 Sympatex čizme. One nude, zahvaljujući nubuk koži i SympaTex membrani, dobru zaštitu od podignute prašine i potpuno su nepropusne i pri kratkim prolazima kroz vodu. Hvatljiv đon obezbeđuje siguran oslonac na labavoj podlozi, a visok sara štiti dobro od toplote motora kao i od udaraca u terenu.