Yamaha Ténéré 700 World Raid 2026 na teškom testu

Na prvoj prezentaciji nove Yamahe Ténéré 700 World Raid ostaju samo kratki utisci. Na Ténéré Spirit Travel Trophy 2026 od toga nastaje intenzivni test: pet dana vožnje i ukupno više od 1.500 kilometara od Slovenije, preko Hrvatske i Bosne, do Crne Gore, od čega otprilike polovina van asfalta. Putovanje kroz divlju jugoistočnu Evropu otvara sledeće pitanje: da li je snažno modernizovana Tenere World Raid sada motocikl za duga putovanja, sposobna terenska mašina ili nešto između? Za direktno poređenje sa mnom je i moja privatna, još potpuno analogna Ténéré 700 iz 2020. godine. Za kolegu Schaafa, koji ne samo da drži kameru nego se sa mnom smenjuje za upravljačem, obezbedili smo novu World Raid. Krećemo u avanturu!

Ténéré Spirit Travel Trophy nije događaj za novinare, već avanturistička tura za sve vozače Tenere modela. Vlasnici najrazličitijih godišta Ténéré zajedno voze kroz Balkan i svakodnevno biraju između čistog asfalta, lakšeg terena i zahtevnijih offroad deonica. Dan za zagrevanje sa opcionom obukom vožnje, živa muzika, smeštaj, pripremljene trase i prevoz prtljaga deo su pratećeg programa. Zahvaljujući tome dovoljne su nam male bočne torbe Westwind Moto Ranger Wild sa alatom, grickalicama i dnevnim prtljagom. Ni sam test motocikl nije potpuno serijski. Zaštitna ploča motora, masivne šipke za prisilno otvaranje, štitnici za ruke i Michelin Anakee Wild 50/50 gume pripremaju ga za balkanske kamenjare. Ova oprema ne pretvara turu u laboratorijski test, ali prilično tačno odgovara onome što bi mnogi vlasnici montirali pre ozbiljnog putovanja.

Poznati CP2 ostaje srce modela World Raid. Tečnošću hlađeni dvocilindraš iz 689 cm³ i dalje daje 73,4 KS pri 9.000 o/min i 68 Nm pri 6.500 o/min. Na terenu nije presudna vršna vrednost, već obrtni moment i mogućnost doziranja. Kada me izbaci iz traga, brzina padne više nego što sam planirao i u trećoj brzini na brzinomeru piše samo još 15 km/h, dovoljno je jednostavno ostati na gasu. Motor ne protestuje, već te s velikim okretnim momentom uz mali broj okretaja, poput traktora, izvlači iz kamenjara. Od oko 4.500 o/min motor osetno dodaje i unosi dovoljno života u zadnji točak da se u šljunčanim zavojima igraš sa trakcijom. Tome se dodaje prijatan, ne preglasan, ali sirov osnovni zvuk iz serijskog auspuha, uz praskanje prilikom usporavanja ili promene brzine. Upravo ta mešavina niskoobrtajnog spasonosnog užeta i motora koji rado turira objašnjava zašto se toliko Ténéré pojavljuje na TET-u, ACT-u i sličnim avanturističkim događajima.

Kod vešanja Yamaha pogađa pravo u metu. Napred radi potpuno podesiva KYB vilica od 46 mm sa 230 mm hoda, pozadi takođe potpuno podesiv KYB amortizer sa 220 mm hoda i praktičnim točkićem za predopterećenje. Tu su i 240 mm klirensa, prednji točak od 21 inča i zadnji od 18 inča. Prema proizvođaču, World Raid ima težinu s punim spremnicima za tekućine od 220 kg i nosi 23 litra goriva u dva aluminijumska rezervoara. To je pozamašan teret kada se vozi preko svih prepreka. Ipak, vešanje radi na visokom, kremastom nivou, upija neravnine i ostaje predvidljivo. Čak i brzo kroz dubok šljunak, preko rastresitog kamenjara i oštrog kamenja, Yamaha ne deluje preopterećeno. Vaga jednostavno govori samo deo priče kada šasija i amortizacija svoj posao obavljaju tako čisto.

Široki dvostruki rezervoar više oblikuje ergonomiju nego kod standardne Ténéré. Novo jednodelno sedište proteže se daleko napred i u sedećem položaju stvara udobno udubljenje. Sa mojih 1,85 metara, na mestu gde se rezervoar snažno širi, polako počinjem da udaram kolenima. Još viši vozači moraju malo da se pomere unazad. Zanimljivo je da u stojećem položaju ovaj mali nedostatak potpuno nestaje. Kut koljena ostaje dovoljno uzak da se spoljno koleno gurne napred, kukovi i gornji deo tela okrenu u zavoj, a Yamaha aktivno upravlja preko oslonaca za noge. Široki serijski oslonci tome pomažu. Visina sjedala od 890 mm zahteva poštovanje od kratkih nogu, a izvesna Ténéré težina na prednjem delu ostaje osetna uprkos lakšim aluminijumskim rezervoarima spuštenim duboko nadole. Ipak, na terenu nijednom ozbiljno ne poželim nazad svoju užu standardnu Ténéré.

Sa Euro 5+ normom u Tenere je stigao Ride-by-Wire, a u World Raid ulaze načini vožnje i asistencije zavisne od nagiba. Kontrola proklizavanja je prijatna na klizavoj podlozi kada glava treba malo da se odmori. Explore način vožnje mi je ipak previše mlak. Čak i u Sport načinu isporuka snage ostaje daleko od agresivne i fino se dozira u temenu zavoja. Istovremeno, elektronska ručica gasa deluje nešto indirektnije od sajle gasa na mojoj staroj Ténéré. Još je iritantnije što poznati trzaji pri promeni opterećenja na maloj brzini nisu nestali. U prvoj ili drugoj brzini i najmodernija verzija Tenere i dalje trza pri dodavanju gasa. To nije drama, ali u oštrom zavoju može da smeta. Opcioni quickshifter radi solidno, ali između druge i treće brzine pokazuje male grubosti. Dobar je, ali nije najbolji koji sam ikada vozio.

Naravno, ostajemo na putevima, ali neke od njih meštani u Golfu 2 koriste kao svakodnevnu vezu. Sa dovoljno zaleta prolazi se kroz dubok šljunak, dok kamenje čvrsto izraslo iz tla, mestimično oštrih ivica, udara u točkove i zaštitu motora. Deluje kao ubijanje materijala. World Raid to podnosi i potvrđuje reputaciju Ténéré kao neuništivog avanturističkog motocikla. Na rastresitom terenu ipak traži malo truda. Ko postane bojažljiv i instinktivno prebaci težinu previše unazad, oseća kako prednji točak gura. Ako odlučno stojiš iznad prednjeg dela, teška Yamaha se zapanjujuće agilno usmerava preko oslonaca za noge. I kočnice se uklapaju. Na putu ručica zahteva više sile, ali su zato na terenu prednja i zadnja kočnica savršeno fino dozirljive. Samo malu gazišnu površinu papučice zadnje kočnice u žaru borbe ne pogodim uvek čisto.

Moja najveća zamerka nije to što Yamaha modernizuje World Raid, već što je nova orijentacija za moj ukus previše bojažljiva. Za puriste je i dalje tu vitkija standardna Ténéré. Zato bi World Raid u svom koraku ka putovanjima i tehnici slobodno mogla da bude doslednija. Njeni sistemi asistencije rade u zavisnosti od nagiba, ali kod kontrole proklizavanja izbor za vozača ostaje skroman. Jeftiniji avanturistički motocikli delom nude više nivoa. U Austriji Yamaha košta 14.499 evra, u Nemačkoj 13.699 evra. U ovoj cenovnoj klasi više mogućnosti podešavanja i sitnih detalja udobnosti ne bi bila preterana želja. Elektronika funkcioniše, ne nameće se i ne razvodnjava karakter. Upravo zato ostaje osećaj da je Yamaha mogla da doda još jednu lopatu, a da Ténéré ne pretvori u kompjuter na točkovima.

Dvostruki rezervoar je velika snaga modela World Raid. Na našoj turi putni računar, zavisno od etape, pokazuje oko 4,7 do 4,8 l/100 km. Čak i sa 5 l/100 km, uz 23 litra zapremine rezervoara moguće su ogromne razdaljine. Fabrička vrednost je 4,3 l/100 km. Ko može toliko daleko da vozi, ipak očekuje pristojnu zaštitu od vetra. Upravo tu Yamaha gubi bodove. Pri mojoj visini vazdušna struja nepovoljno pogađa kacigu i od oko 70 do 80 km/h stvara glasne turbulencije. Vozimo Cardo Venture offroad kacige, razvijene zajedno sa Leattom, sa već integrisanim komunikacionim sistemom. Zbog jake ventilacije same po sebi su prilično glasne, ali nemirna vazdušna struja znatno pogoršava problem. Malo podesivo vetrobransko staklo jedva bi naškodilo reli izgledu i bolje bi pristajalo ambiciji za duga putovanja.

Serijski tempomat dobro radi i rasterećuje na povezujućim etapama. Manje razumem zašto ga u Ténéré porodici dobija baš samo World Raid. Nove komande već postoje na standardnoj Ténéré, tamo jednostavno nedostaje odgovarajući taster. Tokom dugih dana World Raid ostavlja dobar utisak. Delom sedimo i stojimo na motociklu oko deset sati, bez velikih bolova i tegoba. Serijsko sedište nudi prijatnu gustinu i ne ulegne se. Kut koljena je, kada se pomeriš unazad, čak opušteniji nego na mojoj staroj standardnoj mašini sa visokim reli sedištem. Na asfaltu Yamaha harmonično ulazi u zavoj. Sa prednjim točkom od 21 inča nije nervozni sekač krivina, ali sa 50/50 gumama jasno prenosi koliko drške ima. Tako ostaje pravo zadovoljstvo na krivudavim i opuštenim etapama, iako avanturistički motocikli sa većim fokusom na asfalt nude više zaštite od vetra i luksuza.

Da li je Yamaha Ténéré 700 World Raid 2026 sada turer ili terenska mašina? Ravnotežu pogađa iznenađujuće dobro. Veći rezervoar i težina u offroad vožnji smetaju mnogo manje nego što bi tehnički list dao naslutiti. Ko ne napada najteži teren poput Pola Tarrésa ili Kevina Gallasa, dobija suveren, robustan avanturistički motocikl sa jakim vešanjem, ogromnom autonomijom, tempomatom, amortizerom upravljača i centralnim stalkom. Zauzvrat se prihvataju visok položaj sedenja, blaga težina na prednjem delu, umerena zaštita od vetra i poneki stari CP2 trzaj pri promeni opterećenja. Posle pet teških dana naša World Raid nema nijedan kvar. Mogla je biti hrabrija kod elektronike i komfora na dugim relacijama, ali u suštini ostaje upravo ono što treba da bude: Ténéré koja može da putuje veoma daleko i ne mora da se okrene na kraju puta.