Kako se 2026. godine još uvek stvara novi dizajn motocikala?

Poky, 1000PS: Carles, ako se osvrnemo unazad, kineskim proizvođačima se često prebacivalo da kopiraju postojeće dizajne ili da imaju poteškoća da razviju sopstveni dizajnerski jezik. Istovremeno se pitam: da li je uopšte još moguće stvoriti nešto zaista novo u dizajnu motocikala? Gotovo svaki osnovni oblik je već negde postojao.

Carles Solsona, CFMOTO: Da. Dizajn je kompleksan. Dizajnirati motocikl nije lako, a pronaći nešto zaista novo je još teže.

U CFMOTO-u pokušavamo da stvorimo identitet. Ne radi se samo o stajlingu i ne samo o razvoju proizvoda. Želimo da stvorimo nešto veće: dušu, ukus, dizajnerski jezik i identitet.

Poky: Ali kako se nositi sa činjenicom da već toliko toga postoji? Gde je granica između inspiracije postojećim dizajnima i nečega što je zaista samostalno?

Carles Solsona: To zavisi od proizvoda. Neki proizvodi moraju više da se oslanjaju na tržište i postojeće trendove. Kod drugih se može biti slobodniji, preuzeti više rizika i raditi inovativnije.

To je takođe strateško pitanje: kako proizvod i marka treba da budu pozicionirani. To je deo svakog projekta. Dizajn je pomalo kao ukusi u kuvanju. Ponekad želiš da bude spektakularnije, pikantnije, ponekad ideš na sigurno.

Poky: Šta je za tebe DNK CFMOTO-a? Šta čini CFMOTO - CFMOTO-om?

Carles Solsona: Za mene je to jednostavno: CFMOTO je jedinstven, progresivan, moderan, futuristički, tehnološki i svež. Sve te stvari idu zajedno. Mi nismo kao drugi. Idemo svojim putem i pokušavamo da unapredimo sopstvene dizajnerske ideje.

Neke stvari razvijamo korak po korak. Jedan primer je Transbody linija koju smo od početka uveli kod SR i NK modela i koju kontinuirano dalje razvijamo.

Drugi primer su farovi. Ulažemo veoma mnogo rada u njihov dizajn. Motocikli treba da imaju snažan vizuelni potpis, kako bi se CFMOTO lako prepoznao.

Poky: Gde počinje proces kod novog proizvoda? Postoji li prvo tehnička osnova, profil kupca ili dizajnerska ideja?

Carles Solsona: Volim tu fazu. Ona je verovatno najuzbudljiviji deo projekta - kada nešto novo nastaje. Ponekad tehnička osnova već postoji. Ponekad se prvo mora razviti i oblikovati. Tada dizajneri mogu imati veći uticaj na celokupan raspored. Ako je, na primer, motor već gotov i ciljevi performansi jasno definisani, dizajneri mogu manje da utiču na raspored. Zavisi od konkretnog projekta.

Poky: U CFMOTO-u radi mnogo dizajnera. Kako odlučujete koji nacrt pobeđuje? Postoji li interna konkurencija?

Carles Solsona: Imamo različite timove. Jedan u Italiji i jedan u Kini. Osim toga postoji dodatno dizajnersko odeljenje u Mineapolisu, Minesota, koje se više bavi vozilima sa četiri točka. Ponekad svi timovi rade na istom projektu. Interna "konkurencija" se dešava uglavnom u početnoj fazi. Različiti dizajneri razvijaju svoje ideje, a zatim rundu po rundu biramo najbolje.

Poky: Koliko nacrta postoji na početku novog modela? Više od deset? Možda čak stotinu?

Carles Solsona: Zavisi. Ako je kod projekta potreban veliki rad na tehničkoj osnovi, radije se dublje bavim tim tehničkim aspektom. Tada ima manje nacrta. Ako je platforma već definisana i radi se više o fejsliftu ili sličnom, rado vidim više predloga. Mnogo nacrta može pomoći da se utvrdi šta je pogrešno - ili šta bi moglo biti ispravno.

Poky: Da li ti nacrti i dalje nastaju isključivo putem ljudi ili veštačka inteligencija već igra ulogu, na primer u generisanju različitih dizajnerskih varijanti?

Carles Solsona: Veštačka inteligencija je za mene kao veoma moćna mašina ili veoma moćan automobil. Ako ne znaš kako se vozi, ne koristi ti ništa. Volim da radim sa veštačkom inteligencijom, ali ona takođe može biti veoma opasna. Koristimo je često. Imamo sopstveno odeljenje za veštačku inteligenciju sa tri zaposlena i razvijamo veoma dobar proces oko nje. Ali veštačka inteligencija ne radi sama. Potreban je dobar vozač, da ostanemo pri toj slici.

Kada su tehničke osnove odlučujuće za dizajn, veštačka inteligencija je, po mom mišljenju, još uvek korak unazad. Ljudski um i ljudsko iskustvo i dalje su važni - tu spada i lično iskustvo i znanje o istoriji.

Veštačka inteligencija radi na osnovu baze podataka već postojećih stvari. Zbog toga postoje granice. Ali kada se pravilno koristi, veoma je korisno oruđe.

Poky: Kada se izabere pravac dizajna: koliko iteracija obično ima do gotovog serijskog proizvoda?

Carles Solsona: Veoma mnogo. Želimo da na tržište izbacimo što bolje proizvode i zato radimo onoliko iteracija koliko je potrebno. U jednom trenutku se, naravno, mora stati, jer alati i kalupi moraju da se naprave. Ali rado unapređujemo proizvod što je duže moguće.

Poky: Između dizajna i razvoja verovatno uvek postoji određena napetost. Dizajneri žele slobodu, inženjeri moraju da se bave pakovanjem, hlađenjem, aerodinamikom, homologacijom i troškovima proizvodnje. Gde nastaju najveći sukobi?

Carles Solsona: O tome bismo mogli veoma dugo da pričamo. (smeh)

Uopšteno, timovi u Kini su više odvojeni jedni od drugih. U Italiji dizajn i inženjering rade bliže zajedno. Mi ne radimo samo stajling. Stajling nije moj pristup - ja želim da radim dizajn. Za inovaciju su dizajneri ključni. Intuicija i kreativnost mogu zaista pomoći inženjerima da reše probleme. Zato veoma rado kombinujem kreativnost i inženjering.

Jednom sam za to pronašao izraz: "Creativity driven by performance" - kreativnost koju pokreću performanse. Moramo imati performanse na umu. Kreativnost mora biti usmerena ka tome.

Poky: Možeš li na primeru 675SR-R navesti konkretan primer sukoba ili dijaloga sa inženjerima za performanse?

Carles Solsona: Imali smo veoma mnogo sastanaka između dizajnera i inženjera. Ponekad predlažemo prilično lude ideje. Na primer, pogledaš MotoGP i vidiš kako rezervoar sve više ide ka nazad. Onda bismo mogli da kažemo: možda možemo da napravimo rezervoar u zadnjem delu sa određenim oblikom. Inženjeri onda možda kažu: da, to bi moglo da funkcioniše, ali nam je potreban prostor i za kolektore.

Ili kažemo: voleli bismo da oblikujemo zadnju viljušku na određen način, jer bismo tamo mogli da integrišemo krilca. To je veoma otvorena diskusija sa mnogo razmene mišljenja. To smatram uzbudljivim.

Poky: V4 SR-RR je na poslednjoj EICMA izložbi bio veoma spektakularan koncept motocikl. Mislim da je to bio jedan od najcenjenijih koncepata tamo, a i na našem kanalu je sadržaj o njemu bio među najgledanijim. Ali kod koncept motocikala uvek postoji briga da će serijski motocikl na kraju biti previše udaljen od koncepta.

Carles Solsona: Da li je tako, videćeš u Milanu.

Poky: Već se radujem tome. Ali u principu: da li tebe kao dizajnera boli kada ideje moraju da se ublaže ili promene kako bi se ispunili zahtevi za homologaciju ili proizvodnju?

Carles Solsona: Da, ali to je deo posla. Uzimanje u obzir proizvodnje je uvek teško. Ali mislim da u CFMOTO-u imamo veoma dobar tim za industrijalizaciju. Takođe su naši dizajneri veoma dobri u rešavanju problema uzrokovanih proizvodnjom.

Poky: Mi smo ovde u Misanu. Italija i dizajn su oduvek bili čvrsto povezani. Zašto je za kineskog proizvođača važno da sprovodi razvojni rad u Italiji? Zašto je CFMOTO-u potreban evropski centar za dizajn?

Carles Solsona: Verujemo da je italijanski dizajn dobar. CFMOTO nije samo kinesko preduzeće, već globalna marka. Želimo da razvijamo najbolje proizvode i verujemo da nam dizajnerski rad u Italiji može u tome pomoći.

Koristimo najbolje dostupne resurse. Isto važi i za Kinu. Tamo imamo veoma jake timove u raznim oblastima. Pokušavamo da povežemo te snage i iskoristimo sposobnosti svih.

Poky: Da li se italijanski studio posebno fokusira na Evropu i evropske kupce, ili dizajnirate globalno?

Carles Solsona: Ja lično vodim brigu o nekim strateškijim projektima. Druge projekte pratim manje detaljno. Osim toga veoma snažno podržavam interni tim u sedištu kompanije. Stacioniran sam u Italiji i najveći deo vremena provodim ovde, ali mnogo putujem. Sa internim dizajnerskim timom sam praktično svakodnevno u bliskom kontaktu.

Mnogi kineski dizajneri rade u Italiji, a neki italijanski dizajneri odlaze u Kinu. To je dobra kombinacija. Kod nekih proizvoda radimo dizajn ovde, a glineni model nastaje u Kini. Neki proizvodi za azijska tržišta se dizajniraju u Italiji, jer verujemo da je to bolje za dati projekat.

Takođe i tehnički razvojni rad, na primer u aerotunelu, može biti smisleniji u Italiji, jer kod određenih trkaćih tema možda imamo više iskustva. Ukratko: radimo u oba pravca i veoma smo blisko povezani sa sedištem kompanije.

Poky: Postoje li razlike između evropskog i azijskog odnosno kineskog ukusa? Postoje li modeli koji su, na primer, veoma popularni u Kini, ali ne bi funkcionisali u Evropi - ili obrnuto?

Carles Solsona: Naravno. Pozadina je različita, kultura, tradicija i okruženje su različiti. Ali naš cilj kao dizajnera se time ne menja. Mi pokušavamo da definišemo šta je CFMOTO. Želimo da oblikujemo marku i njen identitet. Italijanski dizajn je u tome samo jedan sastojak. To je još jedan sastojak čije prednosti koristimo.

Ako, na primer, razvijamo dobar proizvod, određeni detalji treba da budu veoma zahtevno oblikovani. Tome može doprineti italijanski dizajn.

Poky: Mnogo si pričao o identitetu marke i DNK. Koliko su boje, grafike i materijali u međuvremenu važni za prepoznatljivu marku motocikala? Kod CFMOTO-a često vidimo tamne boje kombinovane sa svetlo plavom.

Carles Solsona: To je izuzetno važno. Identitet marke je izuzetno važan.

Mi oblikujemo marku kroz naše proizvode, dok se proizvodi zauzvrat inspirišu markom i njenim osnovnim principima. To je potpuno povezano. Boja je izuzetno važna. Biti prepoznatljiv i imati jasan izgled je apsolutno neophodno.

Poky: Da li zbog toga boja već veoma rano igra ulogu u procesu razvoja novog motocikla?

Carles Solsona: Da. U našim glavama plava prirodno spada u CFMOTO. Ali trenutno nam se, na primer, takođe sviđaju bela i crna, kao i zahtevniji materijali poput aluminijuma ili titana. Ako te boje odgovaraju našim vrednostima marke, zašto ih ne bismo koristili?

Poky: Odakle ti lično crpiš inspiraciju? Od drugih motocikala, automobila, arhitekture ili mode?

Carles Solsona: Odasvud. Trke, motosport, umetnost, kultura - sve. Teško je navesti jedan jedini izvor.

Poky: Postoji li nešto što si video, a što je kasnije uticalo na, na primer, 675SR-R?

Carles Solsona: Ne na tako direktan način. Ali imam 44 godine i zbog toga sam snažno obeležen 1990-im godinama. Neki motocikli su me zaista inspirisali: Honda RC30, Ducati 916, Cagiva Mito, Honda NR750, NSR i drugi.

Neki proizvodi ostaju u glavi jer predstavljaju prekretnicu. Oni snažno utiču na čoveka. Ali dizajner mora biti veoma radoznao. Čovek mora stalno da gleda svuda i pokušava da razume nove trendove i razvoj dešavanja oko sebe.

Poky: Koliko su trendovi važni za nove dizajne? Da li ih ponekad svesno ignorišete kako im ne biste previše sledili?

Carles Solsona: Mislim da ljudi ponekad pogrešno razumeju šta znači jedinstvenost.

Biti jedinstven ne znači jednostavno biti drugačiji. Ako napraviš motocikl i obojiš ga ljubičasto, on je definitivno drugačiji. Ali ne znam da li je zbog toga zaista jedinstven. Mi želimo da budemo jedinstveni, ali istovremeno da ostanemo mi sami. Na tome radimo. Kada se inspirišemo novim trendovima, istovremeno uvek veoma snažno pokušavamo da zaštitimo sopstveni identitet.

Ako jednostavno slediš trend - kao što su mnogi kineski proizvođači činili - gubiš svoj identitet i svoj DNK.

Poky: Da li je dizajnerski jezik CFMOTO-a sada čvrsto utvrđen ili se i dalje stalno razvija?

Carles Solsona: On se kontinuirano dalje razvija. Mora se ažurirati i iznova razmatrati.

Naravno, ne doslovno svakog dana, jer razvoju treba vremena. Ali moramo ostati dinamični i kreativni i nastaviti da napredujemo. Želimo da naši proizvodi budu uzbudljiviji i da stvaraju više tog "wow" efekta.

Poky: Za većinu trenutnih modela se, po mom mišljenju, jasno može reći: "Ovo je CFMOTO."

Carles Solsona: Hvala.

Poky: Nemoj mi se zahvaljivati prerano. Svesno sam rekao "većina", a ne "svi". Da li je cilj da se u budućnosti stvori još jača vizuelna povezanost između modelnih porodica?

Carles Solsona: Na tome radimo. Ali i to je pitanje strategije. Ponekad se mora ići malo manje daleko, ponekad malo dalje. Intenzivno se bavimo planiranjem. Neka tržišta traže sigurnije proizvode, druga traže nešto novo.

Često govorimo o strategiji "local to local". Iz dizajnerske perspektive to nije uvek lako. Meni lično se sviđa termin "global-local", odnosno "glocal" ako hoćeš: mešavina lokalnog razmišljanja i globalnog pristupa. To mi je veoma zanimljivo. Kako ćemo to tačno sprovesti, o tome još razmišljamo.

Poky: Možeš li da pretpostaviš koju modelnu porodicu imam na umu, koja trenutno možda manje dobro pristaje uz ostale?

Carles Solsona: Možda CL.

Poky: 100 poena. Za mene je CL-X bio jedan od prvih CFMOTO modela koji se zaista osećao drugačije, i veoma mi se dopao. Istovremeno je teško ući u retro ili heritage segment kada nemaš istorijsku pozadinu koju imaju mnogi evropski proizvođači. Šta se desilo sa CL-X?

Carles Solsona: Sa CL-X smo želeli da uđemo u taj segment, pri tome unesemo sopstvene ideje i stvorimo svež izgled, bez gubljenja klasičnog osećaja. Ambicije su bile veoma visoke. Smatram da je proizvod na kraju i dalje kul.

Ali tržište u tom obliku više ne postoji. To se vidi po brojkama prodaje. Heritage i klasik segment je imao veliki bum, ali po mom mišljenju taj bum je potpuno prošao. Postao je niša.

Poky: Ja i dalje imam slabost prema motociklima u heritage izgledu. Kada bi danas ponovo mogao da razviješ CL-X, šta bi uradio drugačije?

Carles Solsona: Verovatno bih počeo od motora. Trebalo bi da dobije veoma gladak motor, možda trocilindrični, možda dva cilindra, ali svakako veoma moderan motor. Trebalo bi da bude izuzetno jednostavan za vožnju.

Ali iskreno, ne znam tačno kako bi izgledao. Mislim da je motor CL-X u to vreme bio veoma dobar. Kada bih danas razmišljao o novom CL-X, moja prva misao bi ipak bila motor. Tu bi bio potreban značajan apgrejd.

Poky: Kada bi mogao da napraviš svoj lični san o motociklu potpuno bez ograničenja i da ne mora ni da se prodaje - šta bi to bilo?

Carles Solsona: To je veoma teško pitanje.

Volim trkačke motocikle. Možda bi to bio neki vid trkačkog motocikla.

Razviti pravi trkački motocikl sa veoma niskim budžetom moglo bi biti veoma zanimljivo.

Poky: Pravi trkački motocikl, dakle bez homologacije za put?

Carles Solsona: Da. Ili možda nešto ludo sa veoma inovativnim motorom. Možda čak nešto električno. To bi mi se takođe dopalo.

Poky: Carles, hvala ti puno na vremenu.

Carles Solsona: Sve najbolje.