MV Agusta u krizi: šta pojašnjenje zapravo potvrđuje

Veliki planovi za budućnost MV Agusta, koje mi je izvršni direktor Luka Martin tokom intervjua predstavio na prošlom EICMA sajmu, čini se da su ozbiljno zapeli. Između namera i trenutne realnosti zjapi značajan jaz. U ovom izveštaju pokušavam da razjasnim kako je do toga došlo.

Prema informacijama koje su dostupne 1000PS, sama proizvodnja motocikala de facto miruje od aprila. Ova informacija se poklapa sa izjavama UIL-a (Unione Italiana del Lavoro), velikog italijanskog sindikalnog saveza, kao i FIOM-CGIL-a, sindikata metalskih radnika unutar sindikalnog saveza CGIL, i sa izveštajima iz evropske mreže dilera. U kancelarijama se navodno i dalje radi u ograničenom obimu, ali o redovnom proizvodnom pogonu trenutno ne može biti reči.

I lokalne italijanske dnevne novine Il Giorno izveštavaju, pozivajući se na predstavnike sindikata Fabija Del'Anđela, Đorđa La Rozu i Marinelu Kozmu, da proizvodne linije stoje od aprila. Za 184 zaposlenih navodno važi takozvani ugovor o solidarnosti do kraja decembra, regulativa uporediva sa skraćenim radnim vremenom. U septembru se, delom, radi samo četiri do pet dana u celom mesecu. Plate su do sada isplaćivane, dok kod dobavljača navodno postoje neizmirene fakture.

GPOne takođe izveštava o zastoju od aprila, pozivajući se između ostalog na dilere iz nekoliko evropskih tržišta. Jedan dugogodišnji diler navodi da je 2026. godine dobio samo jedan novi motocikl. Osim toga, već dva meseca nisu isporučeni nikakvi rezervni delovi.

To samo po sebi ne potvrđuje niti opovrgava zastoj proizvodnje od aprila. Motocikli koji su izgrađeni ili već ranije uskladišteni početkom godine, na kraju krajeva mogu biti isporučeni i tokom perioda mirovanja proizvodnje.

Tome se dodaje i planirano povećanje kapitala od 35 miliona eura. Ono je navodno odobreno u martu 2026. godine i trebalo je da bude finansirano preko Art-of-Mobility holdinga porodice Sardarov. Prema GPOne-u, iz aktuelnog izvoda iz privrednog registra vidljivo je da ova, kao hitno potrebna okarakterisana, finansijska mera nije sprovedena.

Vremenski tok bi odgovarao prijavljenom zastoju proizvodnje. Ako fakture dobavljačima ostanu neizmirene, u nekom trenutku prestaju isporuke komponenti. Proizvodnja motocikala tada može stati i bez formalnog zatvaranja fabrike.

MV Agusta se u svom pojašnjenju ne izjašnjava ni o 35 miliona eura, ni o navodnom zastoju proizvodnje, ni o neizmirenim fakturama dobavljačima. Kompanija u saopštenju samo uopšteno potvrđuje da postoje operativne, industrijske i finansijske poteškoće.

Kompanija u saopštenju potvrđuje da Art of Mobility već nekoliko meseci vodi razgovore o mogućim promenama vlasničke strukture. Neke opcije su navodno detaljno razmotrene i potom odbačene, dok druge nisu ponudile potrebnu supstancu i pouzdanost. Dalji razgovori i scenariji se i dalje procenjuju.

Iz dobro obaveštenog izvora znamo da je kineski proizvođač navodno bio spreman da uđe u MV Agustu u značajnom obimu i da obezbedi odgovarajući iznos za sanaciju.

Čak je potpisano i pismo o namerama (Letter of Intent) i izrađen industrijski plan sanacije. Nakon sukoba oko uslova i sprovođenja tog plana, dogovor navodno nije ostvaren.

MV Agusta govori o glasinama i tumačenjima koja delimično nisu potkrepljena objektivnim dokazima. Koje konkretne izjave su navodno netačne, kompanija ipak ne otkriva.

Umesto toga, MV Agusta potvrđuje tri ključne tačke: kompanija se bori sa operativnim i finansijskim poteškoćama. Art of Mobility je vodio i i dalje vodi razgovore o promenama vlasničke strukture. I MV Agusta je ušla u "Composizione Negoziata della Crisi", skraćeno CNC.

CNC nije stečaj niti likvidacija. To je zakonski regulisan postupak u kojem nezavisni stručnjak prati pregovore sa poveriocima, dobavljačima, bankama i potencijalnim investitorima. Menadžment u principu ostaje na svojoj funkciji. Istovremeno se mogu zatražiti zaštitne mere kako bi se sprečili zahtevi poverilaca tokom pregovora.

MV Agusta naglašava da pristup ovom postupku pretpostavlja konkretne izglede za sanaciju. To je tačno. Ali to ne treba shvatiti tako da je sanacija time već zagarantovana. CNC prvenstveno stvara vreme i strukturiran okvir. On ne zamenjuje kapital, funkcionalne lance snabdevanja i proizvodnju koja bi ponovo krenula.

Sudska odluka o zaštitnim merama, zakazana za 25. novembar, stoga bi mogla postati važan datum. Krajem decembra takođe ističe trenutna regulativa za zaposlene.

Kada sam intervjuisao Luku Martina povodom EICMA 2025 o budućnosti MV Agusta, on je nacrtao suštinski drugačiju sliku. Na moje pitanje o posledicama raskida sa KTM-om, izjavio je: "Operativno se ništa nije promenilo." MV Agusta je navodno nezavisna, ima plan razvoja koji se proteže i posle 2030. godine i izgradila je stabilnu mrežu dilera.

Ova izjava se danas teško može održati.

Već je zvanično saopštenje o potpunom povratku Art of Mobility iz jula 2025. godine objasnilo da će više operativnih funkcija, zbog uske povezanosti, privremeno morati da se nastave zajedno sa KTM-om. U aktuelnom saopštenju za javnost, MV Agusta sada sama priznaje da je raskid izazvao značajnu prelaznu fazu. Procesi, autonomija i preduslovi za regulisano poslovanje moraju se postepeno ponovo uspostaviti.

To je više od organizacione fine podešenosti. To se tiče nabavke, logistike, brige o dilerima, finansiranja, a očigledno i industrijske sposobnosti delovanja. Retrospektivno gledano, tvrdnja da se operativno ništa nije promenilo bila je barem znatno preterano optimistična.

Posebno relevantna za postojeće kupce bila je Martinova najava o snabdevanju rezervnim delovima. DHL je trebalo da preuzme globalnu logistiku i isporučuje rezervne delove u Evropi u roku od 48 sati, a širom sveta u roku od 72 sata.

Aktuelni izveštaji dilera crtaju veoma različitu sliku. Pojedini dileri navode da mesecima jedva da su dobili rezervne delove ili nove motocikle. Iz toga se ne može dokazati sveobuhvatan izostanak. Ali se isto tako ne može govoriti o pouzdano funkcionišućem snabdevanju prema tada obećanom standardu.

Pri tome nije presudno samo koliko je logistički partner sposoban. DHL može distribuirati samo one delove koje MV Agusta nabavi, plati i zaista uskladišti. Ako dobavljači zbog neizmirenih faktura ne proizvode ili ne isporučuju, ni najbolji logistički partner neće rešiti problem.

U intervjuu je Luka Martin izričito najavio da će od 2026. godine svi modeli MV Agusta biti isporučeni sa pet godina garancije.

Aktuelna zvanična prezentacija garancije protivreči ovoj paušalnoj izjavi. Tamo petogodišnja garancija proizvođača važi za modele Ottantesimo, F3 Competizione, Enduro Veloce i LXP Orioli. Za sve ostale modele i dalje se navodi redovna fabrička garancija od četiri godine, što je i dalje iznad proseka industrije.

Time ova najava, bar prema trenutno objavljenom stanju, nije u potpunosti ispunjena. U trenutnoj finansijskoj situaciji pitanje garancije dobija dodatni značaj. Duga garancija je snažan prodajni argument samo ako su rezervni delovi dostupni i ako kompanija, odnosno njena prodajna mreža, mogu praktično obrađivati zahteve.

Novi Brutale 950 je, prema izjavama Martina, trebalo da postane budući osnovni model MV Agusta. Novi trocilindraš zapremine 931 kubik trebalo je nakon toga da bude korišćen u drugim varijantama.

Brutale 950 Serie Oro je predstavljen na EICMA 2025 kao model za 2026. godinu. Sredinom septembra 2026. godine MV Agusta ovaj motocikl na sopstvenom sajtu i dalje vodi kao "Coming Soon". To ne dokazuje da uopšte nisu proizvedeni primerci. Ali pokazuje da restart u obliku modela 950, koji je centralan za budućnost brenda, nije stigao na tržište.

Ako proizvodnja zaista stoji od aprila, upravo bi najvažnija nova platforma bila pogođena usred svoje faze pokretanja. Time bi finansijski problem vrlo brzo postao i problem proizvoda: troškovi razvoja su već plaćeni, ali prihodi se mogu ostvariti tek kada se motocikli izgrade i isporuče.

Još dalje u budućnost sezali su planovi za novi petocilindarski motor. Martin ga nije opisao kao puku studiju, već kao aktivan projekat. Faza prototipa je trebalo da počne 2026. godine. Motor je bio predviđen kao osnova za velike naked bike i superbike modele.

Javno proverljivog novog stanja razvoja za sada nema. To ne znači nužno da su radovi obustavljeni. Ali s obzirom na formalni postupak sanacije, očigledno mirujuću proizvodnju i traženje svežeg kapitala, mora se posumnjati da tehnički izuzetno zahtevan petocilindarski motor trenutno ima najveći prioritet.

Još nerealnijim se čini povratak u MotoGP od 2027. godine. Martin je već u intervjuu ograničio da konačna odluka nije doneta. Pokretačka snaga iza projekta bio je Hubert Trunkenpolc, koji se u međuvremenu više ne nalazi na čelu upravnog odbora. Mogući zajednički ulazak sa kineskim partnerom navodno je bio deo pregovora sa investitorima. Bez finansijski snažnog industrijskog partnera, projekat je za sada verovatno završen.

MV Agusta negativnim izveštajima suprotstavlja svoje globalne registracije na malo. U prvoj polovini 2026. godine registrovano je, prema tim podacima, 2.166 motocikala, u odnosu na 2.094 u uporedivom periodu. To odgovara rastu od 3,4 odsto. Italija je porasla za 28,8 odsto na 644 motocikla, Francuska za 42,3 odsto, a SAD za 24,2 odsto.

Ovi brojevi su pozitivni, ali moraju se pravilno tumačiti. Registracije kod krajnjih kupaca nisu isto što i trenutna proizvodnja. Čak i motocikli koji su izgrađeni i isporučeni dilerima mesecima ranije, mogli su prvi put biti registrovani 2026. godine.

Osim toga, globalni rast iznosi samo 72 motocikla. Sama Italija je porasla za 144 jedinice. Van Italije, registracije su ukupno pale sa 1.594 na 1.522 motocikla, odnosno oko 4,5 odsto. Rast u Francuskoj i SAD ne menja činjenicu da je ukupna slika van matičnog tržišta bila opadajuća.

MV Agusta i dalje poseduje izuzetno ime brenda, zanimljive motocikle i, očigledno, lojalnu klijentelu. Upravo to čini ponavljajuće krize toliko frustrirajućim. Problem brenda retko je bio nedostatak fascinacije, naprotiv, cela radna snaga u Varezeu živi za ovaj brend, što sam mogao lično da osetim tokom svoje posete 2024. godine.

Aktuelno saopštenje za javnost, ipak, potvrđuje suštinsko jezgro glasina: MV Agusta ima finansijske i operativne probleme, nalazi se u strukturiranom postupku sanacije i traži novo rešenje za vlasničku, odnosno kapitalnu strukturu.

Sada su potrebni proverljivi odgovori. Da li proizvodnja radi? Koliko je Brutale 950 zapravo izgrađeno i isporučeno? Šta se desilo sa obećanim povećanjem kapitala? Koliko iznose obaveze prema dobavljačima? Da li funkcioniše snabdevanje rezervnim delovima? I koji industrijski plan je zapravo finansiran - a ne samo predstavljen?

U intervjuu je Luka Martin rekao da MV Agusta stoji na stabilnim temeljima. Devet meseci kasnije kompanija sama govori o tome da te temelje tek treba obnoviti. To je zapravo suština ovog pojašnjenja. Nisu sve glasine dokazane. Kriza jeste.