Sena Phantom ANC kaciga dugoročni test

Ko na turi želi da koristi navigaciju, muziku ili grupne razgovore, obično na spoljašnjost kacige montira komunikacioni uređaj, provlači kablove ispod postave i pomera zvučnike duž unutrašnje EPS ljuske sve dok zvuk ne bude odgovarajući i dok ništa ne pritiska. Sena kod svog Phantom ANC modela okreće ovaj princip naopačke. Integralna kaciga homologovana prema ECE 22.06 konstruisana je oko elektronike, mikrofona i akustičnih komora; ništa ne visi sa strane poput malog jedra na vetru, raspodela težine ostaje simetrična, a sistem je nakon uparivanja praktično plug & play. Uz to dolaze Mesh Intercom 3.0, Bluetooth 5.3, prednje svetlo, automatski reagujuća zadnja svetla, vizir za sunce, ambijentalni režim (Ambient Mode) i, naravno, ANC. Puno kacige, puno tehnike, puno obećanja.

Buka vetra nije samo dosadna, već čini duge deonice napornim, primorava muziku i intercom na sve veće nivoe glasnoće i može trajno oštetiti sluh. Kao radno-medicinska orijentaciona vrednost uzima se 85 dB(A), za osmočasovni radni dan. Ova vrednost se ne može direktno preneti na vožnju motociklom, ali jasno pokazuje da trajna buka vetra može ozbiljno opteretiti sluh. ANC, međutim, ne treba da potpuno utiša motocikl, već pre svega da ublaži duboke, ujednačene komponente buke vetra i tutnjave. Sena navodi redukciju do 20 dB(A). To je maksimalna vrednost, a ne garantovano prigušenje zvuka u celom frekventnom spektru, jer se iza visokog vetrobrana, u turbulentnoj struji vazduha ili kod nedovoljno zaptivenog vrata zvučni talasi neprestano menjaju. Zato dodatna zaštita sluha na brzim i dugim deonicama ostaje smislena dopuna.

U izdanju Glossy White, Sena Phantom ANC podseća na Stormtroopera iz „Ratova zvezda“, samo bez upitne preciznosti pogađanja, dok Matt Schwarz i Glossy Black deluju znatno diskretnije. Karoserija od kompozita staklenih vlakana, meka unutrašnja postava, čisto uklapajući mehanizam vizira i dvostruki D-prsten ostavljaju utisak kvaliteta koji se očekuje u ovoj cenovnoj klasi; mala greška u laku na prednjem delu našeg uzorka bila je, međutim, poslovična mrlja na sjajnoj slici.

Bez bočno pričvršćenog intercoma, kaciga leži prijatno i uravnoteženo na glavi, iako Sena za veličinu M (ECE R22.06) navodi 1.650 ± 50 grama. Naše kontrolno merenje od 1.716 grama uključujući Pinlock vizir pokazuje da je stvarnost potpuno u okviru navedene vrednosti. Ova potpuno opremljena turistička kaciga svakako nije pero po težini, ali važnija od same mase jeste njena uravnotežena raspodela.

Na evropskoj stranici proizvoda Sena unutrašnji oblik označava kao intermedijarno-ovalan, dakle srednje-ovalan. Kod naša tri testera pokazala se dodatno i blaga tendencija ka okruglom obliku, pri čemu je kaciga u celini pre velikodušno dimenzionisana. Na sve tri glave sedela je čvrsto i sigurno, blagi pritisak na čelo ostao je neproblematičan i tokom dužih perioda. Na stranama se, međutim, odvajalo zrno od pleve: Što je jastuče, uške i vratni jastuk prijanjao čvršće uz glavu, to je zvuk zvučnika bio jasniji i ANC delotvorniji. Kod duguljasto-ovalne glave veličina M bila je udobna, ali su uške bile nešto previše udaljene od ušiju. Kod pre okruglog oblika glave nastajao je veći bočni kontakt i time bolje akustičko zaptivanje. Zato kod Phantom ANC-a nije dovoljno poznavati samo obim glave: kaciga mora funkcionisati ne samo pri probavanju, već idealno i u vazdušnoj struji tokom vožnje.

Kod Phantom ANC-a sledi i druga proba uklapanja: izvadljive uške moraju u potpunosti obuhvatiti svako uvo, bez savijanja, dok zvučnici treba da sede što bliže, ali bez pritiska. Jedan kolega je morao svaki put nakon stavljanja kacige iznova pozicionirati uši u uškama – otprilike elegantno kao menjanje rukavica na kiši, ali za zvuk i ANC presudno. Nosioci naočara treba na probu da ponesu i sunčane i naočare za korekciju vida. Kod jedne testne osobe nikakve naočare nisu stale ispod postave, kod druge su drške pritiskale i dodatno pogoršavale akustičko zaptivanje.

Providni vizir nudi široko vidno polje bez izobličenja, čisto se uklapa i može se za čišćenje ili zamenu skinuti u tren oka. Naše testne kacige isporučene su sa kvalitetnim Pinlock umetkom – obim isporuke može, međutim, varirati zavisno od tržišta i ponuđača. Vizir sa ogledalskim slojem nije ponuđen.

Unutrašnji vizir za sunce se glatko upravlja, ali zbog kompaktne prednje strane sedi vrlo blizu lica i relativno je kratak. U zavisnosti od veličine kacige, nosa i položaja sedenja, njegova donja ivica može ulaziti u vidno polje. Dva testera su ventilaciju ocenila kao urednu, ali nikako burnu: otvori na bradi, čelu i temenu daju osetnu svežinu vazduha. Treći tester je pak, u uspravnom turističkom položaju, izvestio o slabom efektu. I ovde struja vazduha igra presudnu ulogu.

Već čisto pasivno, Phantom ANC nudi prijatno prigušenje i ostaje bez smetajućih zvuka zviždanja, kakve mogu izazivati spolja montirani intercomi. Sa aktiviranim ANC-om, šum i tutnjava pri srednjoj brzini bili su kod sve tri testne osobe barem blago smanjeni, ali zvukovi vetra nikada nisu potpuno nestali.

Uparivanje, OTA ažuriranje i konfiguracija putem Sena Motorcycles aplikacije funkcionisali su intuitivno, višejezično uputstvo dostupno je na mreži, a poslednje izabrano ANC podešavanje ostaje sačuvano nakon ponovnog pokretanja.

Tasteri slede logičan raspored i mogu se napipati sa rukavicama; baš ANC taster nalazi se desno kod ruke za gas i zahteva tokom vožnje više pažnje nego što bismo želeli. „Hey Sena“ prema zvaničnoj listi upravlja, između ostalog, glasnoćom, muzikom, telefonom i mesh sistemom, ali ne i ANC-om ili svetlima. U testu je prepoznavanje glasa progutalo otprilike svaki treći pokušaj. Prednje i zadnje svetlo vozač upravlja tasterom odnosno aplikacijom; prednje radno svetlo se automatski gasi nakon otprilike pet minuta, zadnje svetlo reaguje na prepoznato usporavanje, ali nije povezano sa kočnicom motocikla.

Prava snaga Phantom ANC-a ne leži u ANC-u, već u integrisanom komunikacionom sistemu. Open Mesh nudi šest kanala za proizvoljan broj učesnika, dok Group Mesh drži privatnu grupu na okupu sa do 24 vozača – Sena za slobodan prostor navodi domet do dva kilometra.

U redakcijskom testu na upravljanje i razumljivost govora nije bilo primedbi: ko je već na putu sa Sena Mesh sistemom, dobija savršeno integrisano, uredno rešenje. Kvaka se pokazuje kod mešovitih grupa: Bluetooth 5.3 doduše povezuje telefon, drugi telefon, GPS ili kompatibilnu akcionu kameru, ali ne zamenjuje direktni univerzalni Bluetooth intercom.

Sopstveni mikrofoni hvataju zvuk neposredno kod komore uva. Elektronika u realnom vremenu analizira signal i preko zvučnika proizvodi protivfazni zvučni talas. Kada se greben talasa i dolina talasa što je moguće preciznije poklope, zvučni pritisak u određenim frekventnim opsezima se stvarno smanjuje. Sistem, dakle, ne prekriva buku dodatnom bukom, već je slabi pre nego što stigne do bubne opne.

Kod ujednačenog zujanja, na primer u avionu, ANC može relativno jednostavno da radi. U motociklističkoj kacigi uslovi se, međutim, neprestano menjaju: pokreti glave, ivice vizira, bočni vetar, kragna jakne, kao i aerodinamika i karakteristika motora dotičnog motocikla neprestano utiču na frekvencije i glasnoću. Sena navedeno do 20 dB(A) može se stoga postići pod povoljnim uslovima, ali nije garancija za svaku glavu, svaki motocikl i svaku brzinu.

Odlučujuća poluga ostaje, ipak, prijatno analogna: što su mikrofoni i zvučnici bliži uvu i što uške bolje zaptivaju, to manje algoritam mora da čarolija.

Ambijentalni režim je kod svih glava bio jasnije primetan efekat. Dugi pritisak na ANC taster preusmerava spoljne zvukove preko mikrofona i zvučnika ka unutra, tako da su razgovori na benzinskoj pumpi, kratko pitanje na semaforu ili policijska unakrsna provera mogući bez skidanja kacige, i bez utiska da se priča kroz zatvorena garažna vrata.

ANC i Ambient Mode ne rade istovremeno: kada se aktivira poništavanje buke, kaciga automatski isključuje ambijentalni režim. Ovaj je namenjen pre svega kratkim razgovorima u mestu, a ne kao trajno pomagalo za sluh tokom vožnje. Na benzinskoj pumpi ili prilikom kratkog razgovora pokazuje se, međutim, kao nenametljiv svakodnevni pomoćnik koji se brzo nauči ceniti.

Jedna jedina glava na jednom jedinom motociklu ovde bi brzo dovela do zavaravajućeg suda. Tokom testa su zato dva identična primerka Sena Phantom ANC-a sa aktuelnom verzijom softvera vozile tri testne osobe na ukupno šest motocikala – od uglavnom nezaštićenog skutera preko naked bajkova i kruzera do turističkog motocikla sa pristojnim vetrobranom. Proveravane su vožnje sa i bez ANC-a, različiti položaji glave, brzine na lokalnim putevima i autoputu, muzika, mesh, ambijentalni režim, kao i uticaj različito jake zaštite od vetra.

Utisci su bili primetno različiti: kretali su se od „za 100 evra doplate ovo zapravo stvarno dobro radi“ do „homeopatsko poboljšanje uz tiho šuštanje“. Upravo ta upadljiva razlika bila je razlog da se naruči druga testna kaciga.

Naime, kod prvog primerka dejstvo ANC-a bilo je za jednog testera pri 100 km/h toliko slabo da smo isprva posumnjali na defekt. Uz to se pri nižoj brzini javljalo tiho šuštanje koje je podsećalo na slušalice sa labavim kontaktom ili prašnjavu iglu gramofona. Pošto se ovo ponašanje javljalo i kod drugog primerka kacige na tri različita motocikla, defekt prvog primerka smo mogli u velikoj meri isključiti.

Na kraju je direktno poređenje tri testne osobe pružilo uverljivo objašnjenje. Kod duguljasto-ovalne glave prve testne osobe kaciga je sedela bočno velikodušnije. Time su uške manje čvrsto zaptivale, dok su zvučnici i ANC mikrofoni ostajali relativno daleko od ušiju. Tako je više promenljive buke vetra moglo da prodre u komore ušiju, na šta je ANC delimično reagovao opisanim šuštanjem. Kod kolega čije je glave kaciga bočno čvršće obuhvatala, problem se javljao samo u izuzetnim slučajevima, a poništavanje buke je radilo osetno bolje.

Kod glave sa tendencijom ka duguljasto-ovalnom obliku kaciga u veličini M sedela je udobno i čvrsto naleže na čelo i potiljak, ali nije dovoljno zaptivala oko ušiju. Meke uške su doduše u potpunosti obuhvatale uši, ali su zvučnici i ANC mikrofoni ostajali previše udaljeni. Od 80 km/h muzika je sve više odlazila u pozadinu, na 120 km/h bila je upotrebljiva samo uz visoku glasnoću. Aktiviranjem ANC-a pri konstantnih 100 km/h menjala se samo boja zvuka buke vetra ka tupljem, dok su motorna buka i ukupna buka ostajale gotovo podjednako prisutne. Kod vožnje kroz naselje javljalo se i tiho šuštanje, posebno pri bočnom pogledu u retrovizor. Kada je ljuska kacige bočno pritisnuta uz uši, dejstvo ANC-a naglo je postajalo znatno izraženije. Za ovog vozača kaciga je sama po sebi funkcionisala dobro, ali doplata za ANC nije donela gotovo nikakvu dodatnu vrednost.

Drugom testeru kaciga je bolje odgovarala i nije izazivala smetajući pritisak ni na sljepoočnicama ni na ušima. Ispod postave je, međutim, ostajalo toliko malo prostora da nikakve naočare nisu udobno stale. Na avanturističkom motociklu ANC je pri 70 km/h glasno brujanje pretvorio u znatno tiši šum. Pri 100 km/h prednost se ponovo smanjivala, potpuno tiho u kacigi nikada nije bilo.

Zvučnici su sedeli bliže ušima nego kod prvog testera, što je koristilo i zvuku i dejstvu ANC-a, ali nije moglo da nadoknadi svaku turbulenciju. Howiejev zaključak: ANC je koristan komforni dodatak čija se korist na lokalnom putu izraženije oseća nego pri visokoj konstantnoj brzini. Da li na turi pravi presudnu razliku, verovatno zavisi od lične kombinacije oblika glave, naočara, vetrobrana i putne brzine.

Kod trećeg testera bočni jastuci su prijanjali uz sljepoočnice, a da ih pritom nisu stezali – time je ANC mogao znatno bolje iskoristiti svoj potencijal. Na motociklu sa vetrobranom dejstvo je ostajalo primetno i pri višim brzinama: sa uspravnom glavom i isključenim ANC-om bilo je glasno, iza vetrobrana nivo buke se smanjivao, sa uključenim ANC-om postajalo je ponovo tiše. Čak i u uspravnom položaju dobro se moglo prepoznati koje frekvencije sistem filtrira. Na skuteru bez vetrobrana razlika je bila znatno manja. U zavisnosti od motocikla prigušivani su i delovi motorne buke. Blago šuštanje javljalo se retko, pri određenim brzinama i pri glavi okrenutoj udesno.

Ono što je ostalo naporno bilo je stavljanje kacige: uši je svaki put trebalo iznova pozicionirati u uškama, inače su nastajale tačke pritiska. Kao svakodnevna kaciga Phantom ANC je ipak uverio visokim komforom, potpuno integrisanom komunikacijom i eventualno boljom vidljivošću zahvaljujući dodatnim svetlima u gradskom saobraćaju. Poništavanje buke je za ovog testera bilo jasno uočljivo, ali ne mora-imati. Pošto je posebno osetljiv na buku, i u Phantom ANC-u i dalje vozi sa čepićima za uši. I za njega je unutrašnji vizir za sunce previše kratak.

Sena Phantom ANC odgovara vozačima na turi, dnevnim migrantima i putnim grupama koje već koriste Sena Mesh, ne žele spoljni uređaj na kacigi i spremne su da ozbiljno provere uklapanje i položaj ušiju. Posebno je ubedljiv na srednje-ovalnim do nešto okruglijim glavama, kada jastučad bočno dobro zaptivaju, a motocikl pruža čist ili dobro zaštićen protok vazduha. Manje odgovara vrlo duguljasto-ovalnim glavama sa bočnim zazorom, osetljivim nosiocima naočara, sportskim vozačima koji tragaju za manjom težinom i mešovitim intercom grupama.

Ko pri 130 km/h očekuje tišinu dnevne sobe ili zbog ANC-a načelno želi da se odrekne čepića za uši, kupuje mimo fizike. Ko, pak, traži uredno integrisan turistički paket sa osetnim, ali ne i potpunim smanjenjem buke, može pogoditi pravo rešenje.