Test farova za motocikl Lone Rider MTL9

Moderni farovi motocikala danas su već iznenađujuće moćni, ali čak i serijsko LED svetlo BMW R 1300 GS Adventure na kraju naiđe na svoje fizičke granice. Tačno tamo gde vozač noću mora prepoznati više od pukog asfalta: daleko iza sledećeg graničnika, duboko u radijusu zavoja i pre svega levo i desno od kolovoza, gde srna, zec ili neosvetljeni traktor retko ljubazno ostaju u konusu svetla. Ali i tokom dana, u gustom gradskom saobraćaju, pri difuznom vremenu ili niskom položaju sunca, dodatno prisustvo može biti presudno. Ko biva ranije uočen, jednostavno ima više rezerve.

Dodatni farovi popunjavaju upravo tu prazninu. Shodno tome, postoje brojna rešenja specifična za model, kako od samog BMW-a, tako i od poznatih proizvođača opreme. Centralno pitanje stoga nije da li Lone Rider MTL9 Motorcycle Lights svetle jače od klasičnih dodatnih farova. To svakako čine. Zanimljivije je u kojoj meri njihova dodatna vrednost, kroz pametnu kombinaciju svetlosne snage, distribucije svetla, robusnosti i integracije, prevazilazi uobičajeni princip „dve lampe, jedan relej, jedan prekidač“, i da li se visoka cena može opravdati u realnoj upotrebi.

Jer MTL9 objedinjuje pozicijsko svetlo, široko svetlo za blisko polje, dugo svetlo i izrazito fokusiran spot u dva masivna kućišta, komunicira sa BMW-om preko MotoCAN-a i može se upravljati putem serijskih kontrola.

Time se obraća poznavaocima, vozačima koji prelaze velike kilometraže, dnevnim putnicima, avanturistima na putovanjima i noćnim pticama koji redovno voze u područjima sa divljači, lošim vremenom ili slabo osvetljenim putevima.

Lone Rider samouvereno naziva MTL9 „najinteligentnijim sistemom dodatnog osvetljenja za motocikle na svetu“. Takvi superlativi obično već pri otvaranju veb-sajta proizvođača mirišu na vudu i mašinu za maglu, ali ovde zaista postoji nešto više od aplikacije i šarenog prstena koji svetli. Za svaku lampu rade odvojene svetlosne zone za blisko polje, distancu i pozicijsko svetlo. Putem MotoCAN-a sistem pristupa signalima poput dugog svetla, žmigavaca, žmigavaca u opasnosti, sirene, brzine, kao i prepoznatog dnevnog ili noćnog režima rada. Time lampe ne vise na motociklu kao električna strana tela, već postaju deo postojeće logike upravljanja.

Praktična prednost je znatna: u gradskom saobraćaju MTL9 se ponaša suzdržano, na mračnim seoskim putevima osvetljava široko, a pri višoj brzini automatski oslobađa dodatni domet. Odvojeni kontroler ili traženje po ugnježdenim menijima izostaju. Ipak, ostaje preostali rizik ljudske euforije, jer ko sve postavi na 100 procenata, proizvodi doduše impresivne svetlosne konuse, ali time neće steći prijatelje u nailazećem saobraćaju. Sistem može mnogo, ali mora biti i razumno konfigurisan.

Oba okrugla MTL9 fara deluju masivno, pažljivo su izrađena i sa dubokim rebrima za hlađenje podsećaju na industrijsku rasvetnu tehniku. Svaka lampa ima prečnik od 114 milimetara, dubinu od 75 milimetara, sa nosačem dostiže visinu od 125 milimetara i teži 840 grama. Par tako donosi 1.680 grama na vagu, pre nego što se dodaju nosači, kablovi i MotoCAN. To nije baš kao pero, ali BMW R 1300 GSA od toga još neće dobiti bočni nagib.

Crno aluminijumsko kućište, polikarbonatno sočivo i nosač od nerđajućeg čelika prenose upravo onu solidnost koju bi čovek poželeo na avanturističkom motociklu. Tehnička dokumentacija navodi prozirno leksan sočivo sa UV premazom, crno aluminijumsko kućište i izolovane bakarne provodnike. I konektori, čepovi i nosači deluju kvalitetno, kablovi su solidno dimenzionisani, a zaštitne trake i gumeni umeci sprečavaju da potresi i vibracije brzo izglancaju šipku za prisilno otvaranje.

Lone Rider navodi za par maksimalnu sistemsku snagu od 180 vati, svetlosni fluks od 23.200 lumena, potrošnju od 145 vati i radni napon od 9 do 30 volti jednosmerne struje. Centralni spot bi trebalo da na 700 metara još uvek stvara 1 luks. Uz to idu IP68 i IP69K, dozvoljeni temperaturni opseg od -20 do +50 stepeni Celzijusa i Osram LED-ovi.

U paket specifičan za motocikl spadaju dva MTL9 modula sa trokrakim MT konektorima, dva crna poklopca, dva produžna kabla dužine po jedan metar, Y-razdelnik, takozvani nosač ispod „kljuna“ za BMW R 1300 GS Adventure, univerzalne obujmice za cev i dodatni pribor za pričvršćivanje. Uz to idu MotoCAN specifičan za vozilo, čepovi, tri priključna nastavka, gumene zaptivke, rezervni poklopac za USB priključak, dvadeset kablovskih vezica i kabl za povezivanje radi konfiguracije na računaru.

Crni poklopci nisu samo dekoracija za garažu. Oni štite sočiva prilikom transporta ili dužeg stajanja i omogućavaju da se dodatni farovi po potrebi potpuno prekriju. Providnu zaštitu od udaraca kamenja Lone Rider nudi zasebno, trenutno za 20 evra. Baš na avanturističkom motociklu koji redovno biva izložen šljunku iza drugih motocikala, ovo je sasvim razumna dopuna. Jedino je frustrirajuće to što ova zaštita, pri kompletnoj ceni blizu četvorocifrenog iznosa, nije uključena serijski.

Termin „Combo 6 in 1“ na prvi pogled zvuči kao opis kineskog džepnog noža, ali pri pogledu na optiku postaje razumljiv. U centru svake lampe nalazi se snažno fokusirani spot LED, čije se svetlo pomoću optike od 2 stepena šalje u daljinu. Donja četiri LED-a preuzimaju široko osvetljenje blizu i srednje zone, dok gornja četiri LED-a pojačavaju samo dugo svetlo. Spolja se nalazi prsten pozicijskog svetla, koji svetli po izboru belo ili ćilibarno. Lone Rider za prsten navodi deset nivoa snage, kao i mogućnost potpunog isključivanja.

Homologaciona dokumentacija pruža dodatne detalje koji lako promaknu na stranici proizvoda. Za belo prednje pozicijsko svetlo dokumentovano je po kućištu 28 fiksno ugrađenih LED-ova sa 12 volti i 6 vati. Dugo svetlo koristi devet fiksno ugrađenih LED-ova sa 12 volti i 71 vat i homologovano je kao far klase B. LED-ovi nisu zamenjivi kao pojedinačna sijalica, što je uobičajeno kod modernih, zatvorenih LED sistema, ali u slučaju kvara nakon isteka garancije znači zamenu, odnosno popravku celog modula.

Lampe su ipak samo mišići, pravi nervni sistem je MotoCAN modul. Ovaj se povezuje sa akumulatorom i XDWA, odnosno priključkom za alarm BMW-a, i zatim čita CAN-bus signale motocikla. Tako sistem prepoznaje dugo svetlo, žmigavce, žmigavce u opasnosti, sirenu, brzinu i radno stanje, bez zasecanja kablova ili potrebe za dodatnim prekidačima. Oba MTL9 dele konfigurisani izlaz, dok ostali MotoCAN kanali ostaju slobodni za dodatnu opremu poput sirene, dodatnog stop svetla ili grejnih potrošača. Deklaracija o usaglašenosti navodi i ECE-R10 testiranja emisija i elektromagnetne otpornosti na smetnje.

Korist se pokazuje tokom vožnje, kada lampe automatski prilagođavaju svoj učinak okolnom svetlu, dugom svetlu i brzini. Prema spoljnoj analizi, po lampi rade čak dve pločice: jedna upravlja LED-ovima, druga prevodi komunikacione podatke. To objašnjava zašto je ovde ugrađeno znatno više tehnike nego kod klasičnog dodatnog fara sa plusom, minusom i relejem.

Montaža principijelno prati istu šemu kod svih motocikala, ali stvarna kompleksnost umnogome zavisi od konkretnog modela. Na BMW R 1300 GS Adventure montaža ide prijatno brzo i čisto i može je, uz malo strpljenja i pristojan alat, savladati svaki vešt majstor. Odgovarajuće ažuriran video montaže Lone Rider planira uskoro da objavi na svojim kanalima.

MotoCAN se montira ispod poklopca na kome počiva sedište vozača. Zatim se Y-razdelnik provlači nadole na desnoj strani vozila, otpuštaju se dva zavrtnja koja drže rezervoar i skidaju bočni plastični poklopci ispod rezervoara. Rezervoar za gorivo se opcionalno može lagano podići kako bi se kablovi provukli ispod. To, međutim, nije neophodno: kablovi Y-razdelnika mogu se jednako uredno provući iza skinutih poklopaca i tamo povezati sa kablovima lampi. Stoga nije potrebno obimno demontiranje rezervoara ili većih delova bočnih oplata. Sve u svemu, treba otpustiti samo oko deset uglavnom identičnih zavrtnjeva, tako da opasnost od kasnijeg gubljenja pojedinih delova ostaje minimalna.

Lampe se u testiranom paketu montiraju ispod „nosa“ vozila, čime su optički dobro integrisane u masivnu prednju masku GSA i istovremeno formiraju upečatljiv svetlosni trougao sa glavnim farom. Alternativno, Lone Rider nudi obujmice za cevi prečnika otprilike 22 do 25 milimetara. Serijske plastične osnove nekih BMW dodatnih farova proizvođač ocenjuje kao nedovoljno stabilne za teške MTL9 module. Isto tako, kod rešenja ispod nosa mora se pažljivo provериti kombinacija sa postojećim gornjim šipkama za prisilno otvaranje.

Pri montaži se koriste zaštitna folija, gumeni umeci i podmetači za prigušenje, kako premaz i nosač ne bi trpeli. U početku moduli ostaju lagano pokretni, zatim se motocikl postavlja na ravnu površinu i podešava konus svetla. Ovaj poslednji korak nije kozmetička sitnica. Već nekoliko stepeni previše pretvara široki tepih svetla u mobilnu lampu za ispitivanje nailazećeg saobraćaja. Kod potpuno natovarenog GSA sa suvozačem i putnim prtljagom, položaj vozila se dodatno menja, zbog čega bi podešavanje trebalo ponovo provериti nakon prve noćne vožnje i pod realnim uslovima opterećenja.

Prva konfiguracija se ne obavlja putem pametnog telefona, već preko desktop softvera i USB veze. Nakon registracije i provere firmvera, program skenira povezane uređaje i prikazuje funkcije MTL9. Za lampe se koristi beli MotoCAN kanal i prema uputstvu za instalaciju osiguran je, odnosno konfigurisan na 15 ampera.

Tehnički čisto, ali u 2026. godini ipak pomalo staromodno: laptop iz torbe, priključivanje kabla, uključivanje kontakta, čekanje na ažuriranje. Aplikacija bi bila praktičnija, mada, iskreno, čovek ne majstoriše svake nedelje po osnovnim svetlosnim parametrima.

Moguće je podesiti, između ostalog, intenzitet prstena pozicijskog svetla za dan i noć, njegovu boju, snagu širokih i dalekometnih svetlosnih zona, kao i nekoliko reakcija na signale vozila. Prikazani softver dozvoljava minimalnu svetlinu prstena od 10 procenata, punu snagu ili potpuno isključivanje. Dodatno, prstenovi mogu raditi zajedno sa žmigavcima, reagovati naizmenično prilikom žmigavaca u opasnosti ili se stišati tokom određenih svetlosnih funkcija. Predviđene su i stroboskopske funkcije uz sirenu ili višestruko svetlosno signaliziranje. Tehnički zanimljivo, ali u javnom saobraćaju, zavisno od zemlje i konfiguracije, pravno osetljivo. Nije, dakle, sve što se može kliknuti na računaru namenjeno i za magistralni put.

Jedna od najinteresantnijih funkcija naziva se Speed Blending. Pri tome se snažno fokusirani centralni spot ne uključuje brutalno kod svakog aktiviranja dugog svetla, već se uvodi u zavisnosti od brzine. U prikazanoj verziji softvera standardna vrednost je 100 km/h; kao opseg podešavanja pominje se otprilike 80 do 140 km/h. Ispod definisane granice sistem radi sa širim svetlom, iznad se postepeno dodaje dodatna daljina. Vozač tako dobija veću vidljivost upravo tamo gde raste pređeni put po sekundi.

U praksi je to smislenije nego stalno aktivan zrak od 700 metara. Na uskoj, mokroj brdskoj cesti svetla tačka na horizontu malo koristi ako se relevantna informacija nalazi trideset metara ispred prednjeg točka. Na brzoj, pravoj magistrali njena korist, naprotiv, znatno raste. Granicu ipak ne treba slepo preuzeti kao standardnu. Ko preteжно vozi kroz zavojite seoske puteve, može izabrati nižu vrednost; ko je mnogo u naseljenim područjima, postavlja je više ili svesno ručno aktivira spot.

Najveći dobitak u pogledu udobnosti na BMW-u nije se pokazao u konfiguracionom programu, već direktno na upravljaču. Kada se multifunkcionalni prsten pritisne napolje otprilike četiri sekunde, sistem potvrđuje prelazak u režim podešavanja. Zatim se svetlina može menjati putem serijskih BMW kontrola. Tako vozač može tokom vožnje prilagoditi svetlosnu snagu saobraćaju, vremenu i okolini, bez dodatne aplikacije i bez patentiranog obrtnog regulatora na upravljaču.

Upravo ova funkcija razlikuje MTL9 u svakodnevnoj upotrebi od mnogih jeftinijih rešenja. Klasični dodatni farovi su ili uključeni ili isključeni, u najboljem slučaju dopunjeni odvojenim dimerom čiju logiku upravljanja čovek mora zapamtiti pored tempomata, načina vožnje, grejanja ručica i navigacije. Lone Rider se, naprotiv, čisto uklapa u postojeću ergonomiju GSA. Nakon kratkog navikavanja, podešavanje ide gotovo naslepo i omogućava da se snaga pri nailasku vozila u trenu smanji.

Kod dodatnih farova mala oznaka homologacije (E-oznaka) znači više nego veliki broj lumena. MTL9 su homologovani prema UN R148 kao prednja pozicijska svetiljka kategorije A, prema UN R149 kao far dugog svetla klase B, a dodatno i prema ECE R10 za elektromagnetnu kompatibilnost. Odgovarajuće oznake nalaze se direktno na sočivu.

Homologacija komponente ipak ne znači da je svaka montaža i softverska funkcija automatski svuda dozvoljena. Odlučujući ostaju pravilna pozicija, simetrična montaža, odgovarajuće uklapanje, čisto podešavanje i pre svega: niko ne sme biti zaslepljen. Homologovana lampa i ugradnja usaglašena sa propisima predstavljaju, pravno gledano, dve različite stvari.

Posebno su kritične funkcije treperenja i stroboskopa. To što su tehnički dostupne ne znači nikako da su odobrene za javni saobraćaj. U slučaju sumnje, tehnički pregled, servis ili nadležni organi treba da razjasne koja podešavanja su dozvoljena u datoj zemlji.

Tokom dana najveća korist ne leži u osvetljavanju kolovoza, već u uvećanoj optičkoj siluetu. Glavni far i dva niže montirana MTL9 formiraju upečatljiv trougao, koji nailazeći motociklista lakše izdvaja iz vizuelne zbrke automobilskih farova, refleksija i saobraćajnih znakova. Ćilibarni prsten pri tome deluje upadljivo, ali ne nužno agresivno, dok belo optički bliže odgovara serijskoj BMW svetlosnoj signaturi. Koliko sistem upada u oči može se odvojeno konfigurisati za dan i noć.

Umešnost je u pravoj meri. Visok dnevni intenzitet može biti prijatno uočljiv na širokim, svetlim putevima, ali u senovitim alejama ili pri niskom položaju sunca već može neprijatno stajati u retrovizorima. Brzo podešavanje na motociklu je stoga stvarna sigurnosna funkcija. Vidljivost je dobra. Obzir prema drugima je bolji.

Iako BMW R 1300 GSA već serijski poseduje upotrebljiv glavni far, sa Lone Rider MTL9 slika svetla se temeljno menja. Široki tepih svetla ispunjava mračne zone neposredno pored puta, čini ulaze u zavoje ranije čitljivim i znatno jasnije stavlja u fokus ivice šume, priključke i moguće zone sa divljači. Umesto jedne svetle tačke nastaje veća informativna površina, koja i „metar u guzici“ automatski čini opuštenijim. Kod dugog svetla dolazi snažan udarac iz podruma: gornji LED segmenti snažno guraju postojeći BMW svetlosni konus dalje, dok centralni spot na kraju vidljive deonice stvara dodatnu, kompaktnu svetlosnu loptu. Pouzdana vrednost proizvođača iznosi 1 luks na 700 metara. Naš test vozač Frankee je nakon dve noćne vožnje subjektivno čak govorio o vidljivosti do otprilike jednog kilometra. To nije laboratorijski izmereni domet, ali verodostojno opisuje koliko daleko se još uočavaju konture i refleksije.

Brutalna snaga ipak ima i naličje: što je dugo svetlo jače, to je oštriji prelazak nazad na kratko svetlo, jer su se oko i percepcija prilagodili znatno svetlijoj okolini. MTL9 stoga ne bi trebalo po pravilu koristiti na maksimalnoj snazi, već onoliko jako koliko je potrebno i onoliko suzdržano koliko je moguće. Upravo tu se isplate odvojena podešavanja i Speed Blending. Vozač može široko osvetljenje držati visokim, a ekstremni spot uključivati samo kada ga brzina i deonica zaista opravdavaju.

U terenu zvezda nije teoretski maksimalni domet, već široko blisko polje. Kolotečine, rastresito kamenje, grane i teren koji se bočno spušta moraju se rano prepoznati, dok centralna dalekometna tačka na krivudavom šumskom putu često osvetljava žbunje ili direktno sledeću padinu. Donja četiri LED-a po modulu ovde stvaraju vredniji tepih svetla, jer čine vidljivim područje ispred prednjeg točka i bočne mogućnosti bekstva. Vozač brže može odlučiti da li je tamno mesto senka, rupa ili samo mokar kamen.

Ogromna količina svetla navodi da se noću vozi gotovo kao danju. To iznenađujuće dobro funkcioniše, ali ne menja činjenicu da kontrasti, percepcija dubine i neočekivane prepreke pod veštačkim svetlom deluju drugačije. Na prašnjavim putevima spot treba stišati, jer se sopstveno zaslepljivanje znatno povećava. Ovde se ponovo pokazuje prednost sistema: ne mora jedna lampa da može sve na neki način, već se više svetlosnih zona može kombinovati u skladu sa situacijom.

Tokom naših vožnji na putu i u terenu, MTL9 su radili neupadljivo pouzdano. Nije bilo ni prekida, ni ometajućeg treperenja, niti primetne promene podešenosti. Visoka sopstvena težina i masivni nosači ipak zahtevaju urednu montažu sa pravilno pritegnutim zavrtnjevima, zaštitnim slojevima i uredno provučenim kablovima.

I termički su lampe ostale stabilne. Od 145 vati potrošnje prirodno se ne pretvori sve u svetlo, jedan deo završi kao toplota u kućištu. Čak ni pri dužoj upotrebi sa malo rashladnog vetra u terenu nismo mogli utvrditi pregrevanje. Velika rebra za hlađenje i masivno aluminijumsko telo odvode toplotu u okolni vazduh; prema proizvođaču sistem je predviđen za -20 do +50 stepeni Celzijusa. Instrumentalizovan test temperature, međutim, nismo sproveli, pa se konkretne rezerve ne mogu ozbiljno kvantifikovati.

Sa IP68 i IP69K, MTL9 su takođe zaštićeni od prašine, vode i intenzivnog čišćenja. Kiša, blato, gaženje reka i naknadno pranje se time jasno uklapaju u predviđeni profil upotrebe. Ipak, parni čistač sa udaljenosti od deset centimetara ostaje pomalo loša ideja.

Napomena: Naš test se protezao kroz dve nedelje i obuhvatio dve intenzivne noćne vožnje kao i različite uslove upotrebe, ali ne i višegodišnju dugotrajnu eksploataciju. Izjave o koroziji nakon pet zima ili veku trajanja fiksno ugrađenih LED-ova bile bi stoga proricanje iz taloga kafe. Umirujuća je petogodišnja garancija proizvođača, koja kod ovoliko skupog i modularno nepopravljivog proizvoda znači znatno više nego bilo koja nalepnica „Adventure tested“.

Nakon instalacije i konfiguracije, tehnička kompleksnost se prijatno povlači u pozadinu. Dugo svetlo i svetlina mogu se kontrolisati putem uobičajenih BMW kontrola, zbog čega se Lone Rider MTL9 sistem osvetljenja pre oseća kao obimna fabrička opcija nego kao naknadno montirana oprema. Za dublja podešavanja poput boje svetla, dnevnih i noćnih profila ili Speed Blendinga ipak je i dalje potreban računar i kabl. Aplikacija za pametni telefon bila bi ovde logično unapređenje, pogotovo jer bi spontane izmene tokom vožnje time bile znatno elegantnije izvodljive.

Nakon dve intenzivne noćne vožnje, Frankee je MTL9 nazvao najinovativnijim dodatnim farovima koje je do sada testirao. Posebno su ga impresionirali brutalna svetlosna snaga, ogroman domet i primetan dobitak u sigurnosti na mračnim seoskim putevima sa jakim prisustvom divljači. Njegov omiljeni detalj ipak nije bio maksimalni spot, već direktno podešavanje putem BMW multifunkcionalnog prstena. Time se snaga tokom vožnje može u trenu prilagoditi saobraćaju i okolini, pre nego što nailazeći saobraćaj nehotice mora na proveru mrežnjače. Kod punog dugog svetla njegova ocena je stoga bila jednostavna: ogromno.

O kompaniji Lone Rider Lone Rider je premium brend za avanturističku opremu za motocikle i razvija opremu za vozače koji su podjednako kod kuće na asfaltu, na šljunku i van utabanih staza. Modularni sistem proizvoda obuhvata rešenja za prtljag poput MotoBags, MotoPanniers, MotoCase i ADVBags, preko inteligentnih MTL9 dodatnih farova i MotoArmor zaštitnih komponenti, sve do šatora specifičnih za motocikle MotoTent i ADVTent. Svi proizvodi su osmišljeni da tehnički, vizuelno i funkcionalno sarađuju. Lone Rider prodaje direktno kupcima u više od 110 zemalja i svesno se pozicionira u gornjem segmentu tržišta. Na Trustpilotu Lone Rider trenutno postiže 4,8 od 5 poena na osnovu više od 250 verifikovanih recenzija.