Lone Rider MTL9 motociklistički farovi na testu

Moderni motociklistički farovi su danas već zapanjujuće moćni, ali čak i serijsko LED svetlo BMW R 1300 GS Adventure u jednom trenutku dostiže svoje fizičke granice. Naime, tačno tamo gde vozač noću mora da prepozna više od samog asfalta: daleko iza sledećeg graničnika, duboko u radijusu zavoja i pre svega levo i desno od kolovoza, gde srna, zec ili neosvetljeni traktor retko ljubazno čekaju u svetlosnom snopu. Ali i danju, u gustom gradskom saobraćaju, pri difuznom vremenu ili niskom suncu, dodatno prisustvo može biti presudno. Ko je ranije uočen, jednostavno ima više rezerve.

Dodatni farovi zatvaraju upravo tu prazninu. Shodno tome, postoje brojna rešenja specifična za model, kako od samog BMW-a, tako i od poznatih proizvođača opreme. Centralno pitanje stoga nije da li Lone Rider MTL9 Motorcycle Lights svetle jače od klasičnih dodatnih farova. To svakako rade. Zanimljivije je u kojoj meri njihova dodatna vrednost, kroz pametnu kombinaciju svetlosne snage, distribucije svetla, robusnosti i integracije, prevazilazi uobičajeni princip „dve lampe, jedan relej, jedan prekidač” i da li se visoka cena opravdava u realnoj upotrebi.

Jer MTL9 objedinjuje pozicijsko svetlo, široko svetlo za blisko polje, dugo svetlo i izuzetno fokusiran spot u dva masivna kućišta, komunicira sa BMW-om preko MotoCAN-a i može se upravljati putem serijskih kontrola.

Time se obraćaju poznavaocima, čestim vozačima, dnevnim migrantima, avanturistima na putovanjima i noćnim pticama koji redovno voze u uslovima prelaska divljači, lošeg vremena ili neosvetljenih puteva.

Lone Rider samouvereno opisuje MTL9 kao „najinteligentniji sistem dodatnog osvetljenja za motocikle na svetu”. Ovakvi superlativi obično mirišu na voodoo i mašinu za dim već pri otvaranju proizvođačkog sajta, ali ovde zaista ima više toga nego što se čini kroz aplikaciju i šareni prsten koji svetli. Po svetiljci rade odvojene svetlosne zone za blisko polje, distancu i pozicijsko svetlo. Preko MotoCAN-a sistem koristi signale kao što su dugo svetlo, žmigavac, alarmni žmigavci, sirena, brzina, kao i prepoznati dnevni ili noćni režim rada. Svetla tako nisu električno strano telo na motociklu, već postaju deo postojeće logike upravljanja.

Praktična prednost je značajna: u gradskom saobraćaju MTL9 se ponaša suzdržano, na mračnim seoskim putevima svetli široko, a pri većoj brzini automatski otključava dodatni domet. Odvojeni kontroler ili pretraga po ugnježdenim menijima više nisu potrebni. Ipak, ostaje rezidualni rizik ljudske euforije, jer ko sve postavi na 100 posto, proizvodi impresivne svetlosne snopove, ali sebi ne pravi prijatelje u susretnom saobraćaju. Sistem može mnogo, ali mora i razumno biti konfigurisan.

Dva okrugla MTL9 fara deluju masivno, precizno izrađeno i sa svojim dubokim rebrima za hlađenje kao industrijska rasvetna tehnika. Svaka lampa ima prečnik od 114 milimetara, dubinu od 75 milimetara, sa nosačem visinu od 125 milimetara i teži 840 grama. Par tako ima ukupno 1.680 grama, pre nego što se dodaju nosači, kablovi i MotoCAN. Neresorna težina je nešto drugo, ali BMW R 1300 GSA od toga još uvek neće imati problema sa ravnotežom.

Crno aluminijumsko kućište, polikarbonatna leća i nosač od nerđajućeg čelika prenose upravo onu solidnost koju čovek želi na avanturističkom motociklu. Tehnička dokumentacija navodi jasnu Lexan leću sa UV premazom, crno aluminijumsko kućište i izolovane bakarne provodnike. I konektori, čep slepe utičnice i nosači deluju kvalitetno, kablovi su pristojno dimenzionisani, a zaštitne trake i gumeni umeci sprečavaju da potresi i vibracije brzo izgrebu šipku za prisilno otvaranje do sjaja.

Lone Rider navodi za par maksimalnu sistemsku snagu od 180 vati, svetlosni fluks od 23.200 lumena, potrošnju od 145 vati i radni napon od 9 do 30 volti jednosmerne struje. Centralni spot bi trebalo da na 700 metara i dalje proizvodi 1 luks. Uz to dolaze IP68 i IP69K, dozvoljeni temperaturni opseg od -20 do +50 stepeni Celzijusa, kao i Osram LED diode.

U paket specifičan za motocikl spadaju dva MTL9 modula sa trokontaktnim MT konektorima, dva crna poklopca, dva jednometarska produžna kabla, Y-razdelnik, takozvani nosač ispod „nosa” za BMW R 1300 GS Adventure, univerzalne obujmice za cev i dodatni materijal za pričvršćivanje. Uz to dolaze i vozilo-specifičan MotoCAN, čepovi za slepe otvore, tri priključna nastavka, gumene zaptivke, rezervni poklopac za USB priključak, dvadeset kablovskih vezica i kabl za povezivanje za konfiguraciju na računaru.

Crni poklopci nisu samo garažni dekor. Oni štite leće tokom transporta ili dužeg mirovanja i omogućavaju potpuno prekrivanje dodatnih farova po potrebi. Providnu zaštitu od udaraca kamenja Lone Rider nudi zasebno, trenutno za 20 evra. Baš na avanturističkom motociklu koji redovno prati druge motocikle preko šljunka, ovo je prilično razumno proširenje. Iritantno je samo to što ova zaštita nije uključena serijski, iako je ukupna cena blizu četvorocifrenog iznosa.

Termin „Combo 6 in 1” zvuči na prvi pogled kao opis kineskog džepnog noža, ali postaje razumljiv kad se pogleda optika. U centru svake svetiljke nalazi se jako fokusirana spot LED dioda, čija se svetlost šalje u daljinu kroz optiku od 2 stepena. Donje četiri LED diode preuzimaju široko osvetljenje bliske i srednje zone, dok gornje četiri LED diode pojačavaju samo dugo svetlo. Spolja se nalazi prsten pozicijskog svetla, koji svetli po izboru belo ili žuto (ambar). Lone Rider navodi za prsten deset nivoa snage kao i mogućnost potpunog isključivanja.

Dokumentacija za homologaciju pruža dodatne detalje koji lako promaknu na stranici proizvoda. Za belo prednje pozicijsko svetlo dokumentovano je 28 fiksno ugrađenih LED dioda po kućištu, sa 12 volti i 6 vati. Dugo svetlo koristi devet fiksno ugrađenih LED dioda sa 12 volti i 71 vat i homologovano je kao far klase B. LED diode se ne mogu zamenjivati pojedinačno kao potrošni deo, što je uobičajeno kod modernih, zatvorenih LED sistema, ali u slučaju kvara nakon isteka garancije znači zamenu odnosno popravku celokupnog modula.

Svetla su, međutim, samo mišići, pravi nervni sistem je MotoCAN modul. On se povezuje sa baterijom i XDWA odnosno priključkom za alarm BMW-a, a zatim čita CAN-bus signale motocikla. Tako sistem prepoznaje dugo svetlo, žmigavac, alarmne žmigavce, sirenu, brzinu i radno stanje, bez sečenja kablova ili potrebe za dodatnim prekidačima. Oba MTL9 dele konfigurisani izlaz, dok ostali MotoCAN kanali ostaju slobodni za dodatnu opremu poput sirene, dodatnog stop svetla ili grejnih potrošača. Deklaracija o usklađenosti takođe navodi ECE-R10 testove emisija i elektromagnetne otpornosti.

Korist se pokazuje tokom vožnje, kada svetla automatski prilagođavaju svoju snagu ambijentalnom svetlu, dugom svetlu i brzini. Prema spoljašnjoj analizi, po svetiljci rade čak dve pločice: jedna upravlja LED diodama, druga prevodi komunikacione podatke. To objašnjava zašto je ovde ugrađeno znatno više tehnike nego kod klasičnog dodatnog fara sa plusom, minusom i relejom.

Montaža u principu prati istu šemu kod svih motocikala, ali stvarna složenost jako zavisi od konkretnog modela. Na BMW R 1300 GS Adventure montaža ide prijatno brzo i čisto i može je obaviti svaki vešt mehaničar sa malo strpljenja i pristojnim alatom. Ažurirani video montaže Lone Rider planira uskoro da objavi na sopstvenim kanalima.

MotoCAN se montira ispod poklopca na kome leži sedište vozača. Zatim se Y-razdelnik provlači nadole sa desne strane vozila, olabave se dva zavrtnja koji drže rezervoar i uklanjaju se bočni plastični poklopci ispod rezervoara. Rezervoar za gorivo se opciono može malo podići kako bi se kablovi provukli ispod njega. To, međutim, nije neophodno: kablovi Y-razdelnika mogu se jednako uredno voditi iza uklonjenih poklopaca i tamo povezati sa kablovima svetiljki. Obimna demontaža rezervoara ili većih delova bočne oplate stoga nije potrebna. Ukupno je potrebno olabaviti samo oko deset uglavnom identičnih zavrtnjeva, zbog čega ostaje ograničen i rizik kasnije „lutrije” sa zavrtnjevima.

Svetla se u testiranom paketu montiraju ispod „nosa” vozila, čime su vizuelno dobro integrisana u masivnu prednju masku GSA i istovremeno stvaraju upečatljiv svetlosni trougao sa glavnim farom. Alternativno, Lone Rider nudi obujmice za cevi prečnika otprilike 22 do 25 milimetara. Serijske plastične nosače nekih BMW dodatnih farova proizvođač ocenjuje kao nedovoljno stabilne za teške MTL9 module. Isto tako, kod under-nose rešenja treba tačno proveriti kombinaciju sa postojećim gornjim šipkama za prisilno otvaranje.

Pri montaži se koriste zaštitna folija, gumeni umeci i prigušne podloške, kako premaz i nosač ne bi trpeli. U početku moduli ostaju lako pomerljivi, zatim se motocikl postavlja na ravnu površinu i podešava svetlosni snop. Ovaj poslednji korak nije kozmetička sitnica. Već nekoliko stepeni previsoko pretvara širok svetlosni tepih u mobilnu ispitivačku lampu za susretni saobraćaj. Kod potpuno natovarene GSA sa suvozačem i putnim prtljagom položaj vozila se dodatno menja, zbog čega bi podešavanje trebalo ponovo proveriti nakon prve noćne vožnje i pod realnim uslovima opterećenja.

Početna konfiguracija se ne obavlja preko pametnog telefona, već putem desktop softvera i USB veze. Nakon registracije i provere firmvera, program skenira povezane uređaje i prikazuje funkcije MTL9. Za svetla se koristi beli MotoCAN kanal i, prema uputstvu za instalaciju, osiguran je odnosno konfigurisan na 15 ampera.

Tehnički čisto, ali u 2026. godini ipak pomalo staromodno: laptop iz torbe, kabl uključi, pali kontakt, čeka se ažuriranje. Aplikacija bi bila praktičnija, mada, iskreno, ne petlja se svake nedelje sa osnovnim parametrima svetla.

Moguće je podesiti, između ostalog, intenzitet prstena pozicijskog svetla za dan i noć, njegovu boju, snagu širokih i dalekosežnih svetlosnih zona, kao i nekoliko reakcija na signale vozila. Prikazani softver dozvoljava minimalnu osvetljenost prstena od 10 posto, punu snagu ili potpuno isključivanje. Dodatno, prstenovi mogu raditi zajedno sa žmigavcima, reagovati naizmenično prilikom alarmnog žmigavanja ili se povlačiti tokom određenih svetlosnih funkcija. Predviđene su i stroboskopske funkcije prilikom sirene ili višestrukog svetlosnog signala. Tehnički zanimljivo, ali u javnom saobraćaju, zavisno od zemlje i konfiguracije, pravno osetljivo. Nije sve što računar dozvoljava da se klikne stoga i namenjeno državnom putu.

Jedna od najzanimljivijih funkcija zove se Speed Blending. Pri tome se jako fokusiran centralni spot ne uključuje jednostavno brutalno pri svakom aktiviranju dugog svetla, već se uključuje zavisno od brzine. U prikazanoj verziji softvera standardna vrednost je 100 km/h; kao opseg podešavanja se, otprilike, navodi 80 do 140 km/h. Ispod definisanog praga sistem radi sa širim svetlom, iznad se postepeno dodaje dodatna daljina. Vozač tako dobija veću vidljivost upravo tamo gde raste pređeni put po sekundi.

U praksi je to razumnije od stalno aktivnog snopa dometa 700 metara. Na uskoj, mokroj planinskoj cesti svetla tačka na horizontu malo koristi, ako je relevantna informacija tridesetak metara ispred prednjeg točka. Na brzoj, pravoj državnoj cesti njena korisnost, naprotiv, drastično raste. Prag ipak ne bi trebalo slepo preuzeti od podrazumevane vrednosti. Ko pretežno vozi krivudave seoske puteve, može izabrati nižu vrednost; ko je puno u gusto naseljenim područjima, postavlja je više ili svesno ručno koristi spot.

Najveći dobitak u komforu na BMW-u nije se pokazao u programu za konfiguraciju, već direktno na volanu. Kada se multifunkcionalni prsten pritisne na spolja oko četiri sekunde, sistem potvrđuje prelazak u režim podešavanja. Zatim se osvetljenost može menjati preko serijskih BMW kontrola. Tako vozač može tokom vožnje prilagoditi svetlosnu snagu saobraćaju, vremenu i okruženju, bez dodatne aplikacije i bez proprijetarnog obrtnog regulatora na volanu.

Baš ova funkcija izdvaja MTL9 u svakodnevnoj upotrebi od mnogih jeftinijih rešenja. Klasični dodatni farovi su ili uključeni ili isključeni, u najboljem slučaju dopunjeni odvojenim dimerom, čiju logiku upravljanja treba pamtiti uz tempomat, način vožnje, grejanje ručki i navigaciju. Lone Rider se, naprotiv, čisto integriše u postojeću ergonomiju GSA. Nakon kratkog navikavanja, podešavanje se obavlja gotovo naslepo i omogućava trenutno smanjenje snage u susretnom saobraćaju.

Kod dodatnih farova, mala E-oznaka homologacije vredi više od velike vrednosti u lumenima. MTL9 su homologovani prema UN R148 kao prednje pozicijsko svetlo kategorije A, prema UN R149 kao far za dugo svetlo klase B i dodatno prema ECE R10 za elektromagnetnu kompatibilnost. Odgovarajuće oznake se nalaze direktno na leći.

Homologacija komponente ipak ne znači da je svaka montaža i softverska funkcija automatski dozvoljena svuda. Odlučujući ostaju ispravno pozicioniranje, simetrična montaža, odgovarajuće uklapanje, čisto podešavanje i, pre svega: niko ne sme biti zaslepljen. Homologovana svetiljka i homologacijski usklađena montaža su pravno dve različite stvari.

Posebno kritične su funkcije treptućeg i stroboskopskog svetla. To što su tehnički dostupne, još uvek ne znači odobrenje za javni saobraćaj. U slučaju sumnje, tehnička stanica, servis ili nadležni organ treba da razjasne koja podešavanja su dozvoljena u odgovarajućoj zemlji.

Tokom dana najveća korist nije u osvetljenju kolovoza, već u uvećanoj vizuelnoj siluetu. Glavni far i dve niže postavljene MTL9 svetiljke formiraju upadljiv trougao, koji motociklu u susretu olakšava da se izdvoji iz vizuelnog haosa od farova automobila, refleksija i saobraćajnih znakova. Prsten boje ambar deluje upadljivo, a da nužno ne izgleda agresivno, dok se bela boja optički više približava serijskoj BMW svetlosnoj signaturi. Koliko sistem upada u oči, može se odvojeno konfigurisati za dan i noć.

Umeće je u pravoj meri. Visoka dnevna snaga može biti prijatno vidljiva na širokim, svetlim putevima, ali u senovitim alejama ili pri niskom suncu već može neprijatno smetati u retrovizorima. Brzo podešavanje na motociklu je stoga pravo bezbednosno svojstvo. Vidljivost je dobra. Obzir je bolji.

Iako BMW R 1300 GSA već serijski ima upotrebljiv glavni far, sa Lone Rider MTL9 se svetlosna slika suštinski menja. Širok svetlosni tepih ispunjava mračne zone neposredno pored puta, čini ulaze u zavoje ranije čitljivim i mnogo jasnije stavlja u fokus ivice šume, raskrsnice i moguće zone prelaska divljači. Umesto jedne svetle tačke nastaje veća informativna površina, koja i „popometar” automatski čini opuštenijim. Kod dugog svetla onda dolazi pun udarac odozdo: gornji LED segmenti snažno guraju postojeći BMW svetlosni snop dalje, dok centralni spot na kraju vidljive deonice stvara dodatnu, kompaktnu svetlosnu loptu. Pouzdana vrednost proizvođača je 1 luks na 700 metara. Naš test vozač Frankee je nakon dve noćne vožnje subjektivno govorio čak i o vidljivosti do otprilike jednog kilometra. To nije izmerena laboratorijska vrednost dometa, ali uverljivo opisuje koliko daleko se konture i refleksije još uvek uočavaju.

Brutalna snaga ipak ima i naličje: što je duže svetlo jače, to je oštriji prelaz nazad na kratko svetlo, jer su se oko i percepcija prilagodili znatno svetlijem okruženju. MTL9 stoga ne bi trebalo po pravilu koristiti na maksimalnoj snazi, već koliko je potrebno i koliko je moguće suzdržano. Upravo se tu isplate odvojena podešavanja i Speed Blending. Vozač može držati široko osvetljenje visoko, a ekstremni spot uključivati samo kada ga brzina i deonica zaista opravdavaju.

U terenu zvezda nije teoretski maksimalan domet, već široko blisko polje. Kolotečine, labavo kamenje, grane i teren koji se sa strane spušta moraju se rano prepoznati, dok centralna daleka tačka na krivudavom šumskom putu često osvetljava žbunje ili pravo u susedno brdo. Donje četiri LED diode po modulu ovde stvaraju vredniji svetlosni tepih, jer čini vidljivom zonu ispred prednjeg točka i bočne mogućnosti bekstva. Vozač brže može da proceni da li je taman deo senka, rupa ili samo mokar kamen.

Ogromna količina svetla navodi na to da se noću vozi gotovo kao danju. To funkcioniše iznenađujuće dobro, ali ne menja činjenicu da kontrasti, dubinska percepcija i neočekivane prepreke deluju drugačije u veštačkom svetlu. Na prašnjavim putevima spot bi trebalo smanjiti, jer sopstveno zaslepljivanje znatno raste. Ovde se ponovo pokazuje prednost sistema: nije jedna lampa ta koja mora sve nekako da postigne, već se više svetlosnih zona može kombinovati u skladu sa situacijom.

Tokom naše vožnje na putu i u terenu, MTL9 su radili nenametljivo pouzdano. Nije bilo ni ispada, ni ometajućeg treperenja, ni prepoznatljive promene podešenosti. Visoka sopstvena težina i masivni nosači ipak zahtevaju urednu montažu sa pravilno pritegnutim zavrtnjevima, zaštitnim slojevima i uredno provučenim kablovima.

I termički su svetla ostala stabilna. Od 145 vati potrošnje prirodno ne pretvara se sve u svetlost, deo završava kao toplota u kućištu. Čak i pri dužoj upotrebi sa malo hladnog vetra u terenu, nije se moglo utvrditi pregrevanje. Velika rebra za hlađenje i masivno aluminijumsko telo odvode toplotu u okolni vazduh; prema proizvođaču, sistem je predviđen za -20 do +50 stepeni Celzijusa. Instrumentalizovan test temperature, međutim, nismo sproveli, pa konkretne rezerve nije moguće ozbiljno kvantifikovati.

Sa IP68 i IP69K, MTL9 su takođe zaštićeni od prašine, vode i intenzivnog čišćenja. Kiša, blato, gaženje vodenih prepreka i naknadno pranje tako se jasno uklapaju u predviđeni profil upotrebe. Ipak, parni čistač sa udaljenosti od deset centimetara ostaje pomalo loša ideja.

Napomena: Naš test se odvijao tokom dve nedelje i obuhvatao je dve intenzivne noćne vožnje kao i različite uslove korišćenja, ali ne i višegodišnju dugotrajnu upotrebu. Izjave o koroziji nakon pet zima ili o životnom veku fiksno ugrađenih LED dioda bile bi stoga nagađanje iz taloga kafe. Umirujuća je petogodišnja garancija proizvođača, koja kod ovako skupog i modularno neopravljivog proizvoda znači znatno više od bilo koje nalepnice „Adventure tested”.

Nakon instalacije i konfiguracije, tehnička kompleksnost prijatno se povlači u pozadinu. Dugo svetlo i osvetljenost mogu se upravljati preko uobičajenih BMW kontrola, zbog čega Lone Rider MTL9 sistem osvetljenja deluje pre kao obimna fabrička opcija nego kao naknadno montirana oprema. Za dublja podešavanja poput boje svetla, dnevnog i noćnog profila ili Speed Blending-a i dalje je potreban računar i kabl. Aplikacija za pametni telefon bila bi ovde logično poboljšanje, pogotovo jer bi spontane izmene tokom vožnje bile znatno elegantnije.

Nakon dve intenzivne noćne vožnje, Frankee je MTL9 opisao kao najinovativnije dodatne farove koje je do sada testirao. Posebno su ga impresionirali brutalna svetlosna snaga, ogroman domet i osetni dobitak u bezbednosti na mračnim seoskim putevima sa čestim prelazima divljači. Njegov omiljeni detalj ipak nije bio maksimalni spot, već direktno podešavanje preko BMW multifunkcionalnog prstena. Time se snaga tokom vožnje može trenutno prilagoditi saobraćaju i okruženju, pre nego što se susretni saobraćaj nehotice nađe na proveri mrežnjače. Kod punog dugog svetla njegova ocena je bila kratka i jasna: ogromno.

O Lone Rider-u Lone Rider je premium brend za avanturističku motociklističku opremu i razvija opremu za vozače koji se jednako dobro snalaze na asfaltu kao i na šljunku i van utabanih puteva. Modularni sistem proizvoda obuhvata rešenja za prtljag poput MotoBags, MotoPanniers, MotoCase i ADVBags, preko inteligentnih MTL9 dodatnih farova i MotoArmor zaštitnih komponenti, sve do motociklističkih šatora MotoTent i ADVTent. Svi proizvodi su osmišljeni tako da tehnički, vizuelno i funkcionalno sarađuju. Lone Rider prodaje direktno kupcima u više od 110 zemalja i svesno se pozicionira u gornjem tržišnom segmentu. Na Trustpilot-u Lone Rider trenutno postiže ocenu 4,8 od 5 na osnovu više od 250 verifikovanih recenzija.