NIU XQi3 Test: Električna Enduro za Grad i Teren

Naša 1000PS garaža u Barseloni pruža savršeni testni teren za NIU XQi3. Oko grada se susreću gust saobraćaj, blizina plaža, šetališta, uske ulice i brežuljci Garrafa. Upravo ovde se vidi da li je ovaj lagani električni dvotočkaš samo upadljiv zabavni uređaj ili zapravo može preuzeti više zadataka. Pristupam XQi3 sa osnovnim pitanjem: Da li je to lagana enduro alternativa, brzi E-gradski trkač ili jednostavno glorifikovana igračka? Tokom testa, nekoliko 1000PS protagonisti isprobavaju vozilo u različitim situacijama. Ja se bavim tehničkim aspektima i igračkim offroad pristupom, Supermoto šampion Bernd Hiemer ocenjuje XQi3 na laganim stazama iz sportske perspektive, dok Horvath razmatra svakodnevni gradski život i test dometa u planinskom nacionalnom parku Garraf. Na taj način se ne stvara jedan jedinstven pogled, već praktičan i sveobuhvatan prikaz.

NIU XQi3 je veoma lagano električno dvotočkaš sa težinom od samo 76 kilograma. Visina sedišta je 875 milimetara, što na papiru ne zvuči posebno nisko. Međutim, naglašavam da je ova mašina izuzetno uska i laka. To je čini znatno pristupačnijom prilikom manevrisanja, sporije vožnje i rukovanja nego što bi sama visina sedišta sugerisala. Vozački osećaj jasno svrstavam na stranu zabave, jer se u motorizovanom dvotočkaškom svetu retko kad ima toliko malo mase ispod sebe. XQi3 se kotrlja na 19-inčnim točkovima sa uskim gumama u formatu 70/100. U kombinaciji sa offroad-orijentisanim izgledom i šara na gumama, nastaje ovaj neobični hibrid između lakog motocikla, E-mopeda i trail igračke. Maksimalna snaga standardno iznosi 8 kW, dok je nominalna snaga 3,5 kW. U drumskom izdanju, XQi3 je ograničen na 45 km/h, što ga smešta u AM kategoriju. Ipak, napominjem da električni start deluje znatno snažnije nego što su to čisti podaci o snazi sugerisali.

NIU koristi više rešenja istovremeno za upravljanje. XQi3 se može otključati putem NFC kartice, ali nudi i klasičan ključ. Tu je i magnetni sigurnosni prekidač koji podseća na hitni prekidač na jet-skiju. Vozilo je spremno za vožnju tek kada je ovaj prekidač pravilno postavljen. Opisujem da startni proces zahteva malo navikavanja, ali je praktično rešenje jer se vozilo može automatski deaktivirati u slučaju pada. Načini vožnje se biraju preko haptički istaknutog prekidača. Eco i Sport modovi su u drumskom izdanju ograničeni na 45 km/h, ali se primetno razlikuju u startu. Dodatno, tu je i Overboost dugme koje privremeno daje više snage. Ovaj kratkotrajni dodatni potisak savršeno se uklapa u razigrani karakter XQi3. Baterija se nalazi ispod sedišta, može se izvaditi, teži 15,4 kilograma i radi na 72 volta sa 32 Ah. Punjenje traje oko 5,3 sata. Za grad je važno: Baterija je dovoljno teška da se oseti, ali dovoljno laka da se može poneti u stan i tamo napuniti.

Jedna od ključnih tačaka je najavljeno OTA ažuriranje za XQi3 Wild verziju. Ovo ažuriranje će se primeniti bez hardverskih promena putem Over-the-Air firmvera i donosi značajan porast snage. U sportskom modu, trajna snaga povećava se za 28 procenata, što će omogućiti XQi3 da brže ubrzava i direktnije reaguje. Takođe, Boost modu se pojačava: ovde će biti dostupno 36 procenata više snage, što je posebno korisno pri ubrzavanju i savladavanju nagiba. Prema NIU, maksimalna snaga raste sa 8 kW na 10,6 kW, dok se maksimalna brzina nakon ažuriranja povećava na skoro 80 km/h. Ubrzanje se takođe značajno poboljšava. Sprint od 0 do 75 km/h će sa OTA ažuriranjem trajati 6,3 sekunde, dok će bez ažuriranja biti 8,4 sekunde. Važno je napomenuti ograničenje: ovo povećanje snage odnosi se samo na XQi3 Wild verziju. Drumska verzija ostaje unutar zakonskih granica lokalnih propisa. NIU takođe napominje da jača snaga može smanjiti domet u zavisnosti od stila vožnje i uslova i do 20 procenata.

Veliku prednost XQi3 vidim u njenoj neupadljivosti. Sa endurom na unutrašnje sagorevanje bilo bi nezamislivo u gusto naseljenom okruženju oko Barselone kretati se u blizini plaže ili po osetljivim stazama, čak i na kratko. NIU je tiha, mala i deluje manje preteće od klasičnog motocikla. Naravno, ostaje jasno da je obzirnost neophodna i ne radi se o tome da se na plaži ili u gradu ponašamo kao huligani. Ipak, test pokazuje da električni koncept otvara područja upotrebe u kojima bi motor sa unutrašnjim sagorevanjem odmah pravio smetnje. Na pesku se može kratko igrati, na lakšem terenu sticati iskustvo i zbog male težine isprobavati nove manevre. Posebno mi je upalo u oko lako podizanje prednjeg točka. Tamo gde su kod teške endure potrebni kvačilo, tajming i snaga, kod XQi3 je dovoljan samo mali trzaj na upravljaču i gas. To je čini pristupačnom za razigrane vežbe, ali zahteva i osećaj, jer motor u sportskom modu može agresivno reagovati.

Na stazama oko Barselone, za mene postaje jasno gde leže granice. XQi3 nudi 200 milimetara hoda vešanja napred i 176 milimetara pozadi, ali vešanje se oseća mekano u skladu sa malom težinom vozila. Ne radi kao potpuno razvijeno, progresivno prigušujuće enduro vešanje. Preko kamenja i neravnina, vozilo se više kreće. Zbog male težine, prednji točak se brže pomera kada se vozilo bočno sudari sa kamenom. Takođe, za mene je položaj stajanja problem. Stojim visoko iznad uskog vozila i moram se znatno saviti prema upravljaču. Zbog toga XQi3 na neravnom terenu deluje nestabilnije i manje stabilno nego što to prvi razigrani utisak sugeriše. Istovremeno, direktni električni pogon zahteva koncentraciju. U sportskom modu dovoljan je mali gas impuls i prednji točak se podiže. Stoga vožnju smatram zabavnom, ali i napornom. Za kratke igre to funkcioniše dobro, ali za zahtevne enduro deonice XQi3 po mom mišljenju ne može zameniti punokrvnu terensku mašinu.

Bernd Hiemer ocenjuje XQi3 iz drugačije perspektive. Kao svetski šampion u Supermotu, donosi mnogo iskustva u sportskom vožnji i kontroli vozila. Na stazama sličnim onima za brdski biciklizam opisuje NIU kao veoma pristupačnu. U sedećem položaju, može se opušteno kretati kroz lako prohodan teren. Kada vožnja postane sportskija, Bernd radije stoji, što takođe funkcioniše prilično dobro za njega. Međutim, primećuje da je upravljač prilično nisko postavljen. Za vozače iznad 1,75 metara, viši upravljač bi mogao biti koristan za aktivniji i prirodniji položaj. U vezi sa svrhom, Bernd razmišlja i o mladim vozačima. Ko god sa 15 ili 16 godina vozi ovakav uređaj, može se zabaviti u terenu i istovremeno razviti osećaj za motocikl. To smatra pozitivnim: XQi3 može bez prepreka uvesti mlade ljude u svet motorizovanih dvotočkaša. Snagu smatra apsolutno dovoljnom za lako prohodno zemljište. Međutim, za hard-enduro ili zahtevne offroad zadatke, potrebni su veći motor, bolje vešanje i veća udaljenost od tla.

Horvath preuzima testiranje u gradskim svakodnevnim uslovima. Za njega, NIU XQi3 se izuzetno dobro uklapa u Barselonu, uz leto, sunce i palme. Međutim, odmah ističe da je vozilo dizajnirano za kratke relacije. Udobnost sedišta to jasno nagoveštava: opisuje sedište kao veoma tvrdo, bez pravog komfora. Istovremeno, XQi3 ga pozitivno iznenađuje pri prelazu preko ležećih policajaca i neravnina na putu. Offroad orijentisano vešanje dobro funkcioniše u gradu, jer omogućava prelazak preko mnogih neravnina bez potrebe za naglim kočenjem. Upravo tamo gde automobili snažno usporavaju pred neravninama, XQi3 se oseća superiornim. Takođe, gume iznenađuju Horvatha. Isprva je očekivao nestabilno i nemirno ponašanje, posebno u kružnim tokovima. Međutim, NIU se zapravo može glatko upravljati kroz grad. Mala težina pomaže pri manevrisanju, parkiranju i u svim situacijama u kojima je potrebno pomerati vozilo dok stoji. Za Horvatha, to je očigledna prednost u svakodnevnom životu.

Horvath vidi XQi3 prvenstveno u gradskom okruženju, ali ipak izlazi iz Barselone do Garrafa kako bi testirao performanse pri vožnji uzbrdo. Počinje sa 96 procenata baterije i svesno ne vozi posebno štedljivo. Eco mod smatra malo korisnim u gradskom saobraćaju, jer bi ga ograničenje od 25 km/h tamo više ometalo. Tako ostaje u Sport modu i koristi brzinu od 45 km/h gde god je to moguće. Na podnožju Garrafa, ekran pokazuje još 92 procenta. Uzbrdo se odmah vidi da XQi3 može dobro održavati brzinu od 45 km/h. To je za Horvatha važno, jer bi na već ograničenoj mašini značajan pad brzine uzbrdo bio neugodan. Kasnije brzina nakratko pada na oko 41 km/h, ali se opet povećava. Ne primećuje kritično stanje pregrevanja. Nakon nekoliko oštrih krivina i oko jedanaest minuta vožnje punim gasom uzbrdo, stiže na vrh sa 76 procenata baterije. Potrošnja od oko 20 procenata za ovo opterećenje je bolja nego što je očekivao. Mala NIU mora da radi, ali zadatak savladava solidno.

Na kraju, iz tri perspektive se stvara prilično jasna slika. U XQi3 vidim vozilo koje je teško svrstati u određenu kategoriju, ali upravo u tome leži njen šarm. Nije klasična enduro, nije skuter, niti bicikl. Bernd Hiemer je vidi kao pristupačan uređaj za lako prohodan teren, kratke izlete i uvod u motorizovane offroad avanture. Horvath prepoznaje njeno mesto prvenstveno u gradu, sve dok se voze kratke relacije i ne očekuje visok nivo komfora ili korisnosti kao kod klasičnog skutera. Dakle, XQi3 ne zamenjuje ni hard-enduro ni punopravni gradski skuter. Umesto toga, ona nudi sopstveni karakter: lagana, električna, tiha, direktna i razigrana. Ko traži upravo to, verovatno će odmah razumeti njen način upotrebe. Ko očekuje racionalno svakodnevno vozilo za svaki dan, suočiće se sa ograničenjima. XQi3 živi od toga da se sa njom povezuju kratki putevi, male avanture i razigrani vozački trenuci. Može više nego što se na prvi pogled čini, ali ostaje svesno specijalno vozilo.