Zero LS1 protiv NIU NQiX 500: Koji električni skuter je bolji?

NIU NQiX 500 je na mene već prošle godine ostavio snažan utisak. Posebno su pametne funkcije vezane za NIU aplikaciju, koje omogućavaju besplatnu personalizaciju vozila, pokazale koliko moderan električni skuter danas može biti. Tu je i pažljivo osmišljen sistem baterija ispod oslonca za noge, koji je u svakodnevnoj upotrebi jednako praktičan koliko i inovativan. Još važnije je, međutim, ponašanje u vožnji: NIU se vozi udobno tiho, suvereno i pruža upravo onaj opušteni osećaj koji očekujete od električnog skutera u ovoj klasi.

Upravo zbog toga je NQiX 500 za mene i dalje jedan od najboljih električnih skutera na tržištu – možda čak i referentna tačka u A1 klasi. Međutim, sada na scenu stupa direktni konkurent, Zero LS1, koji dolazi u istoj kategoriji vozačke dozvole i sa vrlo sličnim tehničkim karakteristikama. Zanimljivo pitanje ovog poređenja glasi: Može li Zero LS1 zaista parirati NIU NQiX 500, ili NIU ostaje referentna tačka među električnim A1 skuterima?

Oba skutera spadaju u električnu A1 klasu i samim tim su u Austriji vožnja moguća sa dodatkom B111, a u Nemačkoj sa dodatkom B196. Oni pripadaju upravo onoj kategoriji koja je posebno zanimljiva za mnoge putnike i one koji prelaze sa klasičnih 125-ica. Međutim, kada je reč o ceni, postoji jasan razlika između ova dva skutera. Zero LS1 košta 5.186 evra u Nemačkoj, 5.230 evra u Austriji, odnosno 4.600 CHF u Švajcarskoj, što je primetno iznad cene NIU NQiX 500, koji startuje od 4.499 evra. Tako je NIU u ovom poređenju znatno povoljniji ulazak u električnu A1 klasu.

Zašto je ova razlika u ceni tako izražena, ne može se sa sigurnošću reći spolja. Međutim, logično objašnjenje je da NIU ovde koristi svoje dugogodišnje iskustvo u segmentu električnih skutera. Marka već godinama proizvodi električne dvotočkaše, proizvodi u većim količinama i verovatno može koristiti mnoge komponente kroz više modelskih linija. Takvi efekti obima obično pomažu u održavanju nižih troškova.

Kod Zero-a je situacija nešto drugačija. LS1 je prvi električni skuter ove marke, i očigledno je da je u ovom potpuno novom vozilu uloženo mnogo više razvoja. Moguće je da manje zajedničkih delova, manji obim proizvodnje i nova platforma barem delimično objašnjavaju višu cenu. Iako se ne može sa sigurnošću reći da je to glavni razlog, ovakvo objašnjenje deluje prilično uverljivo.

I tehnički, Zero LS1 i NIU NQiX 500 na prvi pogled su vrlo slični. Obe mašine isporučuju 5 kW nominalne snage i oko 9 kW maksimalne snage, uz 240 Nm obrtnog momenta na zadnjem točku. Već iz tehničkih podataka je jasno da se ovde suočavaju dva vrlo slično pozicionirana električna skutera.

Što se tiče dometa, Zero obećava 112 km u gradu odnosno 110 km pri svakodnevnom putovanju, dok NIU prema tehničkim podacima pruža između 90 i 100 km. Kada govorimo o bateriji, Zero nudi maksimalni kapacitet od 4,4 kWh, od čega je 3,7 kWh iskoristivo, dok NIU ima 4032 Wh, odnosno oko 4,0 kWh. Dakle, prema osnovnim podacima, oba skutera su zaista veoma blizu. U praksi se ovaj utisak uglavnom potvrđuje. Obe mašine suvereno kreću sa semafora, dovoljno snažno ubrzavaju u gradskom saobraćaju i preko svojih režima vožnje nude mogućnost prilagođavanja isporuke snage, odziva i maksimalne brzine prema potrebama korisnika.

Tokom vožnje, u pogledu čiste isporuke snage, ne primećuju se značajne razlike. Nijedan od ova dva skutera se ne čini jasno nadmoćnim kada se krećete u urbanom okruženju. Obe mašine rade upravo ono što se očekuje od električnog skutera ove klase: dovoljno snažno ubrzavaju, deluju praktično za svakodnevnu upotrebu i apsolutno suvereno se voze u gradskom saobraćaju.

Tek pri većim brzinama postaje očiglednija razlika. NIU NQiX 500 ima prednost jer u Sport modu može dostići oko 105 km/h, a pomoću Power-Boost dugmeta može kratkotrajno ubrzati čak do 120 km/h. To vidno utiče na domet, ali pruža dodatne rezerve snage kada želite brzo preticanje ili nešto više prostora za manevar na bržim deonicama.

Zero LS1 ne nudi takvu dodatnu funkciju, ali ubrzava bez dodatnog dugmeta do brzine od oko 110 km/h. I to je za električni skuter ove klase apsolutno dovoljno. Iskreno govoreći, oni koji razumno koriste ovakvo vozilo retko će dugo voziti na granici, jer kod električnih skutera domet značajno opada pri stalno visokim brzinama.

Kod koncepta pogona, putevi ova dva skutera se zaista značajnije razilaze. NIU NQiX 500 koristi klasični radnabenmotor. To ima poznatu prednost da motor sedi direktno na zadnjem točku i snaga se prenosi bez posrednika. Na taj način praktično nema gubitaka preko kaiša ili drugih dodatnih komponenti. To obezbeđuje veoma direktan pogon i istovremeno je konstruktivno relativno jednostavno rešenje.

Zero LS1 ide drugim putem i koristi središnji motor koji svoju snagu prenosi na zadnji točak putem kaiša. Tehnički, to na prvi pogled ne izgleda kao prednost, ali u praksi ovaj raspored donosi važan efekat: mase su znatno bolje centralizovane. Pošto kod oba skutera baterije leže ispod oslonca za noge, a kod Zero-a je dodatno motor smešten veoma centralno u vozilo, koncept je u ravnoteži.

I to se upravo oseća tokom vožnje. Zero leži izuzetno harmonično na putu, deluje stabilno i teško ga je uznemiriti čak i pri veoma niskim brzinama. Ovo suvereno, čisto ponašanje u vožnji primećuje se ne samo na otvorenom putu pri većim brzinama, već i u gradu, kada se krećete polako, manevrišete ili prolazite kroz saobraćaj. Upravo u pogledu upravljanja, Zero donosi stvarnu prednost u odnosu na NIU.

NIU se takođe vozi tiho i prijatno, ali zbog raspodele težine i radnabenmotora, nije baš tako fino izbalansiran kao Zero. To ne znači da je NIU loš u smislu dinamike vožnje – naprotiv – ali kada je reč isključivo o upravljanju i aktivnoj stabilnosti u vožnji, Zero je ovde u prednosti.

Kod smeštaja baterija, Zero i NIU primenjuju dva slična rešenja, od kojih svako ima svoje prednosti i nedostatke. Obe skutere karakteriše to što baterije leže ispod oslonca za noge, što održava nizak centar gravitacije i generalno pozitivno utiče na ponašanje u vožnji. Međutim, u detaljima se koncepti značajno razlikuju.

Kod NIU NQiX 500, dve baterije se nalaze ispod poklopca u delu oslonca za noge. Otvara se pomoću startnog rotacionog prekidača, nakon čega se poklopac može u potpunosti ukloniti sa vozila. Velika prednost ovog rešenja je veliki otvor: time se dobija mnogo prostora za vađenje ili ponovno umetanje baterija. To je posebno praktično u svakodnevnoj upotrebi, s obzirom na to da baterije nisu baš lake. Međutim, manje uspešna je sama klapna kod NIU-a.

Jer koliko god lako se poklopac skida, toliko može biti nezgodno ponovno postavljanje. Da bi poklopac lepo seo i pravilno zatvorio, potrebno je određeno umeće. Zbog toga ovo rešenje ne deluje baš intuitivno. Pozitivno je, ipak, što se baterije – ako želite – mogu puniti direktno u vozilu.

Kod Zero LS1, baterije su takođe smeštene ispod oslonca za noge, ali je rešenje za pristup drugačije izvedeno. Ovde se poklopac otključava povlačenjem jezička u prostoru za odlaganje. Kada ga povučete, otvara se poklopac sa oprugom, što u svakodnevnoj upotrebi ostavlja znatno kvalitetniji i elegantniji utisak. Ceo sistem deluje mnogo kvalitetnije nego kod NIU-a i upravljanje je na prvi pogled prijatnije rešeno.

Međutim, nedostatak se pokazuje kod samog otvora: kod Zero-a je manji nego kod NIU-a. To čini vađenje i umetanje baterija nešto nezgodnijim. I kod Zero-a se baterije mogu puniti direktno u vozilu, što svakodnevnu upotrebu olakšava.

Vredno je napomenuti da se oba skutera mogu opcionalno opremiti trećim akumulatorom. Kod Zero LS1 ova mogućnost je bila predviđena od samog početka, dok je kod NIU NQiX 500 dostupna od modelne godine 2026. Dodatni akumulator se u oba slučaja nalazi ispod sedišta. Prednost je očigledna: oni koji redovno voze duže distance ili jednostavno žele više rezerve u dometu za svakodnevnu upotrebu, dobijaju zanimljivu mogućnost proširenja. Zero navodi da se sa trećim akumulatorom domet može proširiti do 173 kilometra. Ovo je posebno korisno za putnike ili korisnike koji svoj električni skuter ne voze samo u gradskim područjima.

Međutim, ova rešenja ne dolazi bez nedostataka. Zbog trećeg akumulatora, prostor za skladištenje ispod sedišta je uglavnom izgubljen. Veliki predmeti se više ne mogu smestiti, i u suštini ostaje prostor samo za sitnice pored dodatnog energetskog skladišta.

Što se tiče prostora za skladištenje, oba električna skutera su u celini pogodna za svakodnevnu upotrebu, iako postoje male razlike u detaljima. Obe mašine imaju otvoren pretinac za rukavice u prednjem delu. Kod Zero LS1, ovaj pretinac je prilično plitak. Za sitnice dok je skuter u mirovanju to je sasvim u redu, ali tokom vožnje ne biste želeli da tamo nešto slobodno transportujete jer postoji zabrinutost da bi predmeti mogli ispasti na neravninama. Kod NIU NQiX 500, otvoren pretinac za rukavice takođe nije zaključan, ali je dublji. Zbog toga predmeti leže sigurnije u pretincu i bolje su zaštićeni od neželjenog ispadanja.

Naravno, tema skladišnog prostora postaje važna ispod sedišta. I ovde važi za oba skutera: ako nije ugrađen treći akumulator, na raspolaganju je veliki prostor za skladištenje. U oba prostora može stati kaciga, što je u svakodnevnom životu zaista prednost. Pored toga, oblici prostora za skladištenje su smisleno dizajnirani. Umesto uskih ili loše iskoristivih prostora, kod oba skutera dobijate širok, lako dostupan pretinac koji se zaista može dobro koristiti.

Sve u svemu, ovaj aspekt je prilično uravnotežen. NIU ima blagu prednost kod otvorenog pretinca za rukavice, ali oba skutera ukupno nude dobro iskoristiv prostor za skladištenje, koji u svakodnevnom životu apsolutno impresionira.

U pogledu ergonomije, oba skutera se suočavaju sa sličnim osnovnim problemom, s tim što NIU NQiX 500 to malo bolje rešava u svakodnevnoj upotrebi nego Zero LS1. Razlog za to leži u oba slučaja u baterijama ispod oslonca za noge. Ovakva konstrukcija donosi prednosti u dinamici vožnje jer centar gravitacije ostaje nizak, ali istovremeno uzrokuje da oslonci za noge budu viši nego kod klasičnih skutera sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Posledica: Stopala stoje više, kolena se pomeraju naviše i celokupni osećaj sedenja postaje kompaktniji. Kod NIU-a je to još prilično dobro rešeno jer viši sedište stvara malo više prostora za kolena. Visina sedišta je ovde 810 milimetara, dok je kod Zero-a 780 milimetara. Međutim, NIU nije potpuno oslobođen ograničenja, jer pri punom zakretanju upravljača dolazi do kontakta između nogu i upravljača.

Kod Zero LS1, ovaj problem je tokom vožnje znatno primetniji. Zbog niže visine sedišta, trokut sedenja deluje ukupno uži, što čini skuter ergonomično manje opuštenim. Čak i sa visinom od 1,75 metara, možete se na Zero-u osećati pomalo preveliko. Nedostaje osećaj prostora, što se posebno u gradskom saobraćaju ili pri čestom manevrisanju brzo primeti.

Rešenje verovatno ne bi bilo toliko komplikovano: nešto bolje postavljena ili više izgrađena sedišta mogla bi značajno pomoći Zero-u. Možda je to tačka koju Zero može poboljšati u nekom budućem ažuriranju. Za sada važi: oba skutera se ergonomično bore sa visokom linijom oslonca za noge, ali NIU se sa tim problemom nosi nešto bolje.

Kada je reč o ekranu, upravljanju i povezanosti, Zero i NIU idu veoma različitim putevima. Zero LS1 deluje u ovom segmentu prilično konzervativno. Ekran je jednostavno dizajniran, a upravljanje preko prekidača na upravljaču funkcioniše, ali se ponekad čini pomalo dugotrajnim. To se može videti i kao pozitivno: Zero sve svodi na suštinu. Prikazuju se najvažnije informacije kao što su brzina, domet i rekuperacija, ali ne mnogo više od toga. To naravno ima izvesnu prednost. Tokom vožnje vas malo toga ometa, a u svakodnevnom životu često nije potrebno mnogo više od ovih osnovnih informacija. Najveća zamerka na Zero ekran je njegova tamna slika. Upravo ovde bi bilo poželjno da se svetlina može dodatno povećati, ali ta mogućnost ne postoji.

Kod NIU NQiX 500, s druge strane, primećuje se znatno moderniji pristup. Već je povezivanje sa aplikacijom izuzetno dobro rešeno. Vozilo se može udobno povezati sa NIU aplikacijom, a mnoge postavke se mogu direktno prilagoditi putem aplikacije. To u svakodnevnoj upotrebi funkcioniše zaista odlično i vozaču pruža znatno više mogućnosti da skuter prilagodi sopstvenim preferencijama.

I sam ekran pruža više informacija i deluje ukupno modernije. NIU koristi 5-inčni TFT kolor ekran, pored toga tu su Bluetooth, OTA ažuriranja, Smart Lock, a sa ažuriranjem za 2026. čak i turn-by-turn navigacija. Ukupno gledano, NIU sistem je jednostavno razigraniji, svestraniji i tehnički sofisticiraniji. Primećuje se da je NIU na softverskoj strani pokazao više hrabrosti i izvukao više iz skutera nego Zero. Upravo zbog toga NQiX 500 u ovom segmentu deluje znatno savremenije.

U svakodnevnoj upotrebi, Zero LS1 i NIU NQiX 500 se ne razlikuju toliko koliko bi pojedini segmenti mogli sugerisati. Obe skutera nude praktičan koncept baterija, jer se kod oba modela baterije mogu izvaditi ili puniti direktno u vozilu.

I kod vremena punjenja postižu se svakodnevno upotrebljive vrednosti: Zero LS1 se standardno puni za 2,8 sati od 20 do 80 procenata odnosno za 4,5 sati od 0 do 90 procenata, a sa opcionalnim brzim punjenjem čak za 1,6 sati od 20 do 80 procenata i 2,6 sati od 0 do 90 procenata. NIU NQiX 500 navodi 3 sata za jedan akumulator, odnosno 6 sati za dva akumulatora, a brzo punjenje je takođe dostupno. Već to pokazuje: oba koncepta su prilagođena svakodnevnoj upotrebi i čine život sa električnim skuterom prijatno jednostavnim.

Karakterom, ova dva vozila idu jasno u različitim pravcima. Zero LS1 je više dinamičan skuter. Vrlo stabilno leži na putu, precizno vozi, deluje harmonično i čisto prati svoju liniju kroz krivinu. Istovremeno ostaje prilično oldschool u svom nastupu. Nije razigran, ne ističe se previše i akustično se ne oglašava stalno. Zero je više tihi, elegantni i nepretenciozni električni skuter – onaj koji dobro izgleda, ostaje prijatno neupadljiv u prometu i jednostavno funkcioniše.

NIU NQiX 500 je, s druge strane, više ekstrovertna suprotnost. Deluje modernije, razigranije i u nekim trenucima čak pomalo luckasto. Pruža više akustičnih povratnih informacija, nudi mnogo dodatnih mogućnosti podešavanja preko aplikacije i čak omogućava stvari kao što su prilagođeni zvuci ili puštanje muzike preko zvučnika vozila. NIU je, dakle, jasno skuter za sve koji uživaju u pametnim funkcijama, personalizaciji i pomalo upadljivijem izgledu.

Na kraju ostaje ključno pitanje: Da li je NIU NQiX 500 još uvek referentna tačka u električnoj A1 klasi?

Moj odgovor na to je: Da – ali ne za svakog vozača.

Ovo poređenje veoma dobro pokazuje da se ova dva skutera manje razlikuju po tome da li su dobri ili loši, već mnogo više po svom karakteru. Onaj ko traži jednostavan, elegantan i dinamički veoma uravnotežen električni skuter, koji ne privlači stalnu pažnju funkcijama, biće veoma zadovoljan sa Zero LS1. Zero je tiši, povučeniji skuter. Funkcioniše jednostavno, deluje visokokvalitetno i pre svega impresionira svojim stabilnim, harmoničnim ponašanjem u vožnji.

Lično, kod NIU NQiX 500 najviše cenim funkcije aplikacije. Obično nisam neko ko pridaje poseban značaj povezivanju aplikacija, posebno kod motocikala. Međutim, kod NIU-a, celokupni paket zaista ima smisla. Može se direktno prilagoditi mnogo podešavanja vozila, koristiti pametni telefon kao ključ preko Bluetooth-a, a skuter prepoznaje kada mu se približavate ili udaljavate. Kod ovako budućnosno orijentisanog koncepta pogona kao što je elektromobilnost, ovakav oblik povezanosti se savršeno uklapa u celokupnu sliku za mene – pod uslovom, naravno, da funkcioniše ne samo na papiru, već i u praksi. A upravo to je slučaj kod NIU-a.

Ili drugačije rečeno:

NIU NQiX 500 za mene je i dalje referentna tačka, jer nudi moderniji, potpuniji i u svakodnevici promišljeniji paket. Međutim, Zero LS1 nije nikako gubitnik – već alternativa za sve one koji u električnom skuteru traže manje digitalne igrarije, a više dinamičkog mira i suptilnosti.