Divlji Zapad

Kada se u Srednjoj Evropi spomene Divlji Zapad, odmah se pojavljuju slike Teksasa – beskrajne prerije, prašnjave pustinje, žareće sunce i jahači koji prolaze kroz treperavu vrućinu. Ova slika je duboko ukorenjena u našoj mašti, ali ima više veze s Holivudom nego sa stvarnom istorijom. Američka filmska industrija, smeštena u Kaliforniji, snimala je svoje vesterne uglavnom u blizini – u Arizoni, Nevadi ili na kultnim mestima poput Monument Valley. Ovi pejzaži su pružali savršenu pozornicu za heroje poput Džona Vejna ili Klinta Istvuda. Tako je "Divlji Zapad" postao sinonim za sunce, pesak i dvoboje pištoljima u sumrak. Međutim, stvarnost je bila mnogo složenija i geografski daleko veća. Pravi Zapad obuhvatao je ogromna područja između Misisipija i Pacifika – dakle, i Montanu, Vajoming, Kolorado i Ajdaho. Tamo se odvijao drugi, često teži deo istorije: zlatna groznica, trgovina krznom, izgradnja železnice i žestoki sukobi između doseljenika i domorodačkih naroda – uglavnom u hladnim, planinskim predelima, obeleženim gustim šumama, snegom i surovim vremenom. Ajdaho je u vreme Divljeg Zapada bio prava granica – granica u izvornom smislu. Ali, pošto je Holivud svoje priče pričao u pustinji, ovaj severni, alpski Zapad ostao je uglavnom nevidljiv. Tako mi Evropljani i danas povezujemo "Divlji Zapad" s užarenom toplinom i revolverašima u prašini – iako je pravi Zapad često ležao u hladnoći, tišini i neukroćenoj divljini.

Vozili smo tačno tamo gde je od 1866. legendarna Red Rock Stage ostavljala svoje tragove. Svakodnevno je prelazila oko 125 milja od Red Rocka u Montani do Salmon-a u Idahu. Osam kočija dnevno, ukupno 14 Concord-coaches i 12 vagona bilo je u pogonu – logistički podvig 19. veka. Da bi trasa funkcionisala, na stanicama duž rute bilo je spremno oko 90 konja.

Karta je tada koštala 8 dolara, što je za mnoge bilo malo bogatstvo. Nije bilo garancije za udobnost: prašina leti, snežne oluje zimi, blatnjavi putevi u proleće. Pljačke, prevrnute kočije ili povređeni konji bili su deo svakodnevice. Posebno ozloglašen bio je Lemhi Pass, gde su kočije morale biti „double rough-locked“ spuštene: točkovi blokirani i dodatno osigurani lancima, kako ne bi nekontrolisano skliznuli u dolinu.

Zamišljali smo kako su tada putnici zbijeni sedeli u vagonima dok je napolju duvao vetar. Danas tutnjimo sa našim V-Strom 800 DE preko istog prevoja. 84 KS, kontrola trakcije i LED svetla – udobnost o kojoj ljudi pre 150 godina nisu mogli ni da sanjaju. Ali nešto ostaje isto: osećaj u stomaku kada stojite na vrhu prevoja i gledate u dubinu. I volja da se pređe na sledeću etapu.

Mnogo starih ranč kuća, koje su nekada služile kao stanice za zamenu konja, još uvek stoji. Za nas su to savršena mesta za fotografisanje – nekada su to bila mesta gde su putnici brzo pili kafu, menjali konje i pošta je išla dalje. Danas se tamo zaustavljamo da bismo udahnuli, pustili da pogled luta i shvatili da se svako dugo putovanje sastoji od mnogo malih zaustavljanja.

Jedan od najemotivnijih trenutaka naše ture bio je prelazak Lemhi Pass-a na Continental Divide, centralnoj razvodnici Severne Amerike. Ovde se odlučuje u kom smeru će reke teći. Na istok u Missouri, zatim u Mississippi i konačno u Meksički zaliv. Na zapad, voda teče u Columbia River i dalje u Pacifik.

Za nas motocikliste, ovo je fascinantna geografska tačka, ali za Lewis-i-Clark-ekspediciju 1805. godine, to je bio prelomni trenutak u istoriji. Njihov zadatak je bio pronaći neprekinut vodeni put – legendarnu „Northwest Passage“ – od Atlantika do Pacifika. Kada su stigli ovde, shvatili su: Ne postoji plovna veza. Umesto toga, moćne Rocky Mountains stajale su im na putu.

Lewis i Clark morali su da ostave svoje čamce i nabave konje od Shoshone da bi nastavili dalje. Ovo otkriće je bio šok za ekspediciju, ali i dokaz njihove istrajnosti. Upravo ovde je postalo jasno: Severna Amerika se ne može jednostavno preći čamcem od obale do obale. San o jednostavnom prolazu bio je gotov – ali avantura je nastavila.

Kada smo sa našim Suzukijima prešli Continental Divide, bili smo svesni koliko je ovo mesto značajno za istoriju. Sa svakim okretajem gasa, sa svakim pogledom u dolinu, imali smo osećaj da nismo samo motociklisti, već i mali deo pripovedača istorije.

U Salmon-u, Idaho, zaustavili smo se na mestu koje je kao nijedno drugo povezano sa istorijom Zapada. Ovde je oko 1788. godine rođena Sacajawea, mlada žena iz plemena Shoshone. Sa samo 16 godina postala je deo Lewis-i-Clark-ekspedicije, zajedno sa svojim mužem Toussaint Charbonneauom i malim sinom Jean Baptisteom.

Njena uloga bila je presudna:

• Tumač: Govorila je Shoshone i malo Hidatsa i pomagala je u izbegavanju nesporazuma prilikom susreta sa plemenima.
• Simbol mira: Njeno prisustvo sa bebom pokazalo je domorodačkim narodima da ekspedicija nema neprijateljske namere.
• Pronalazač puta: Pomagala je u pronalaženju sigurnih ruta preko Rockies-a i vodila ekspediciju na mesta koja bi bez nje bila teško dostupna.

Na Lemhi Pass-u pomogla je u organizovanju konja od Shoshone – bez tih životinja ekspedicija bi verovatno propala. Danas Sacajawea Interpretive, Cultural & Educational Center u Salmonu čuva njeno nasleđe. Za nas je to bilo više od posete muzeju: Bio je to trenutak kada smo shvatili da pravi heroji nisu uvek oni na prvoj liniji. Često su to tihi, pametni i hrabri saputnici koji prave ključnu razliku.

Sacajawea je umrla mlada, oko 1812. godine. Ali njeno sećanje živi i dalje – na spomenicima, u školskim knjigama, čak i na novčanici od jednog dolara. Za ljude u Idahu ona je i danas simbol hrabrosti i snalažljivosti. A za nas motocikliste bilo je dirljivo putovati njenim rodnim krajem.

Naš Suzuki V-Strom 800 DE pokazao se kao savršen partner: Mirni dvocilindraš od 776 ccm, dovoljno snage za prevoje i duge pravce. Vešanje: 220 mm hoda, 21-inčni prednji točak – idealno za makadam i loše puteve. I mnogo udobnosti: čak i nakon dugih etapa, motor ostaje prijatan za vožnju.

Naravno, nedostaju luksuzne funkcije poput tempomata ili grejača. Ali upravo to odgovara putovanju: Ko želi da istraži Divlji Zapad, ne treba mu dodatna oprema, već pouzdanost i volja za nastavkom.

Naša tura nam je pokazala: Avantura nikada nije bila laka. Bilo sa konjima, čamcima ili motociklima – potrebna je hrabrost, izdržljivost i spremnost na nove izazove. Lewis i Clark imali su Sacajawea, diližanse su imale svoje konje i vozače – a mi imamo naše V-Stromove koji nas sigurno vode kroz Rockies.

Na kraju ostaje spoznaja: Priče iz prošlosti čine naše današnje ture tako posebnim. Svaki prevoj, svaki grad, svaka stara staza su više od pejzaža – to je deo istorije koji sa svakim kilometrom iznova doživljavamo.

• Motocikl: Suzuki V-Strom 800DE – robustan, pouzdan, sklon avanturama: Informacije i cene
• Gume: Dunlop Trailmax Raid – savršena ravnoteža između puta i makadama - Informacije
• Prtljag: SW-Motech PRO Rearbag – lagan i neuništiv: Cena i informacije PLUS Vodootporna torba za rezervoar za opremu za kameru:
• Odeća: Vanucci VAJ-4 / VAT-6 / VAG-4 / VAB-10 – testirano na temperaturama od 1°C do 30°C: Link za jaknu kod LOUIS-a
• Komunikacija: Cardo Packtalk Edge – uvek povezan, čak i u nedođiji: Kupite ovde
• Kaciga: ARAI Tour-X5 – vrhunska udobnost za duge relacije: Informacije i dekori