Motoristička avantura do Nacionalnog parka Yellowstone

Wow – kakav početak! Odmah nakon starta kod Edge Powersports u Salt Lake Cityju, sa našim V-Stromovima smo se uronili u jesenje Wasatch planine, brzo ostavljajući iza sebe uređena predgrađa i vrtne idile. Uspon preko I-80 do Parleys Summita na 2.170 metara već je pružio prvi vatromet krivina i grandiozne poglede na sjajno žute jasike, breze i duboko crvene jesenje padine, dok su orlovi kružili nebom, a prvi jeleni pored puta stvarali pravi osećaj Divljeg zapada. Odlazak do tirkiznog Bear Lakea – „Kariba Stenovitih planina“ – bio bi savršen dodatak danu, ali je žrtvovan našem zgusnutom rasporedu. Umesto toga, obilazak do Park Cityja nas je nagradio uzbudljivom mešavinom rudarske prošlosti, olimpijskog šarma i opuštenih Main-Street vibracija. Dalje na severu, čekala nas je usamljena Liberty-Avon-Road, oko 20 kilometara dugačka offroad poslastica: fini šljunak, umjerena uzvišenja i prevoj na skoro 1.900 metara – idealno za velike putne enduro motocikle sa 50/50 gumama i savršena predigra za nadolazeće avanture. Nakon poslednjeg skretanja preko krivudavih asfaltnih deonica stigli smo u Logan, nekada bazu trapača Efraima Logana, danas živahni univerzitetski grad sa oko 52.000 stanovnika i dostojna stanica nakon ovog intenzivnog prvog dana vožnje. Sada smo usred toga! U retko naseljenom delu SAD – sa našim putnim endurima – spremni za još više avantura.

Na našem putovanju morali smo svesno napraviti kompromise u vezi sa prtljagom – i to se pokazalo kao pun pogodak. Umesto teških kofera, odabrali smo SW-Motech PRO Rearbag, koja svojim promenljivim kapacitetom od 22 do 34 litra, malom težinom od samo 1,8 kg i robusnim 1680D balističkim najlonom, savršeno odgovara za avionski transport i brzu montažu. Sa četiri priložene trake, torba je čvrsto stajala i na prtljažniku i na suvozačevom sedištu, čak i nakon dugih offroad deonica preko Liberty-Avon-Road ili prašnjavih visokoplaninskih staza. Protivklizna podloga i promišljeno upravljanje trakama sprečili su svako pomeranje, dok otporan rajsferšlus nije zakazao ni nakon bezbroj prašnjavih kilometara. Praktično za svakodnevnu vožnju: Gornja MOLLE površina omogućila nam je sigurno pričvršćivanje boce za vodu ili dodatnih torbica, a unutrašnja torba koja se može izvaditi olakšala je rukovanje prtljagom u smeštaju. Iako je torba nešto viša od bočnih, što podiže težište – što će manji vozači osetiti pri penjanju – motocikl ostaje prijatno uzan i okretan. Za nas je ovo rešenje bilo primer kako promišljeni softgepek na velikom putnom enduru može biti beskompromisno robustan i ujedno potpuno praktičan. Ova torba bila je srž naše strategije za prtljag. Kombinovana sa vodootpornim tank torbom za dron i kameru. Kompaktnije ne može – što je bilo ključno za savladavanje nadolazećih offroad deonica i sa prtljagom.

Drugog dana našeg putovanja po SAD-u na programu je bila čista offroad zabava. Rano ujutru smo krenuli iz Logana i konačno se uputili ka tirkiznom Bear Lakeu – ukupno smo prešli 305 kilometara i popeli se na visinu od 2.638 metara nadmorske visine. Razlike u temperaturi bile su ogromne: od hladne jutarnje magle u Logan Canyonu do blage jesenje sunčeve svetlosti na jezeru. Odmah na početku, legendarna Franklin Basin Road nas je vodila preko državne granice u Idaho – klasika među ljubiteljima avanturističke vožnje, gde se smenjuju krivudave šumske staze i brze šljunkovite pravce. Danas smo uspeli da Bear Lake uvrstimo u rutu. Na obali Bear Lakea u Garden Cityju uživali smo u neuporedivoj boji vode, pre nego što smo nastavili ka Montpelieru, istorijskoj raskrsnici Oregon Trail-a, gde mali muzej podseća na pionirsko doba. Posebna poslastica bio je deo kod Peter Sinks, ozloglašen kao jedno od najhladnijih mesta u Severnoj Americi: Danas je termometar pokazivao prijatnih 15 °C, ali su zimi ovde već izmerene temperature od –56 °C. Staza je pružila offroad zabavu na nivou težine 4 od 10 – savršeno izvodljivo sa našim V-Stromovima, bez izazivanja stresa. Veče smo završili u slikovitom Star Valleyju u Wyomingu, okruženi stadima stoke, bistrim rekama i beskrajnim planinskim panoramama – dan koji je pružio sve što se može poželeti na velikoj avanturističkoj turi.

Na našoj turi dugoj oko 2700 kilometara kroz Utah, Montanu, Idaho i Wyoming koristili smo na oba Suzuki V-Strom 800 DE Dunlop Trailmax Raid – i pokazao se kao sjajan izbor za ovo izuzetno raznovrsno putovanje. Nakon intenzivnog istraživanja, svesno smo se odlučili za ovu 50/50 gumu od Dunlopa, jer perfektno balansira između upotrebe na putu i van njega. Zahvaljujući svojoj silika smesi, pruža pouzdan grip čak i na mokrom asfaltu, bez ograničavanja uživanja u vožnji na suvim krivudavim putevima. Istovremeno, na šljunku i lakšim stazama impresionirao je dobrom trakcijom i izvanrednim samočišćenjem. U direktnom poređenju s našim prethodnim favoritom Dunlop D908RR, Trailmax Raid posebno se ističe po rezervama na mokrom i uravnoteženijem osećaju prilikom vožnje. Tipično za ovu klasu guma, pri kočenju u nagibu primećuje se blagi moment uspravljanja, a na asfaltu prati kolotrage nešto izraženije u odnosu na čisto putne pneumatike – kompromis koji smo rado prihvatili za toliku raznovrsnost. Sa očekivanim životnim vekom od 5.000 do 7.000 kilometara, visokim nivoom glatke vožnje i udobnim kotrljanjem, Trailmax Raid nas je sigurno i pouzdano proveo kroz sve vremenske i putne uslove avanture u Yellowstoneu.

Trećeg dana ture za nas i naše Suzuki V-Strom 800DE bilo je planirano oko 320 kilometara – divlji miks brzih šljunkovitih staza i strmih, kratkih uspona, koji je od nas zahtevao sve, a istovremeno izmamio širok osmeh na lice. Sa prosečnom brzinom od 58 km/h i najvećim brzinama preko 70 milja na sat na rastresitom terenu, jurili smo preko širokih šljunkovitih autoputeva, samo da bismo se malo kasnije susreli sa izazovnim usponima težine 4 od 10. V-Strom i montirane Dunlop gume su se još jednom pokazale kao savršen tim – izuzetno sigurne, stabilne i uvek spremne za sledeći izazov. Jedino što nam je tog dana nedostajalo, bili su grejači ručki. Ujutru je termometar pokazivao ledenih 1 °C, dok je tek poslepodne temperatura porasla na skoro 25 °C. Naše američke test mašine su tradicionalno nešto spartanskije opremljene od evropskih modela: manje komfornih funkcija poput grejača ručki ili tempomata, ali bar imaju asistenta za menjanje brzina, što je sportske među-sprintove činilo zabavnim. Na ispitu je danas bila i moja Vanucci oprema. Ujutru sam obukao kišnu jaknu i topli džemper. Tokom dana sam skinuo te slojeve i ponovo otvorio ventilacione otvore. Ponovo me je pozitivno impresionirala kombinacija slobode kretanja i udobnosti u vožnji. Ruta nas je vodila gotovo ceo dan kroz Nacionalnu šumu Caribou-Targhee, prirodni raj od preko 12.000 km² na granici Idaha, Wyominga i Utaha. Između 1.400 i 2.300 metara nadmorske visine, pejzaž se menjao iz minuta u minut: suve doline sa žalfijom, mirisne borove šume, široke planinske livade i stalni pogledi na vulkansku Island-Park kalderu. Zbog hladnog noćnog vazduha atmosfera je bila kristalno jasna, svetlost izuzetno oštra, boje su sijale u svim nijansama zlata, okera i duboko zelene. Suv vazduh ovde uzrokuje malo padavina, jer Stenovite planine zadržavaju pacifičku vlagu – blagoslov za fotografe, iako je fini prah na šljunkovitim stazama izazivao svu opremu. U skladu s tim, ove subote nisu samo avanturisti u offroadu napunili ovu oblast, već i planinari, lovci i ribolovci koji su uživali u poslednjim toplim jesenjim danima. Sa svakim kilometrom, veliko finale našeg putovanja bilo je sve bliže: Nacionalni park Yellowstone već je bio na dohvat ruke – dostojan pogled za dan koji nas je jednako oduševio brzinom, tehnikom i prirodom.

Na našoj intenzivnoj testnoj turi kroz 4 savezne države – sa dnevnim offroad delovima od 80–90% – Suzuki V-Strom 800DE impresivno pokazuje zašto trenutno spada među najuzbudljivije srednje klase putne enduro motocikle na tržištu. Uprkos ekstremno brzim šljunkovitim stazama sa nemilosrdnim neravninama, stalnim vibracijama i ogromnim opterećenjem prašinom, pruža smirenost i sigurnost kakve se retko sreću. Čak i pri temperaturama od 1 °C u hladnim jutarnjim časovima do 30 °C popodne i nadmorskim visinama od 800 do preko 2.500 m, potpuno novorazvijeni dvocilindrični redni motor zapremine 776 cm³ sa 270° radilicom radi apsolutno pouzdano – tek u najvišim predelima je primetan blagi gubitak snage. Sa svojih 84 KS pri 8.500 o/min, 78 Nm pri 6.800 o/min, patentiranom Cross-Balancer tehnologijom i stvarnom potrošnjom od samo 4,5 l/100 km, motor ostaje pravo osveženje. Njegova mirnoća u kombinaciji sa agilnošću i praktičnošću čine ga superzvezdom u trenutnoj ponudi putnih enduro motocikala na tržištu.

Vešanje sa hodom od 220 mm napred i pozadi, klirens od 220 mm, stabilni čelični okvir i prednji točak od 21 inča (90/90-21) i zadnji točak od 17 inča (150/70-17) pokazuju zavidne rezerve na grubim brzim šljunkovitim stazama. Potpuno podesivo Showa vešanje deluje udobno u standardnom podešavanju, ali ostaje izuzetno stabilno za naš miks brzih šljunkovitih staza i sporijih deonica. Za našu upotrebu smo vešanje podesili vrlo mekano kako bismo uživali u većem komforu na neravninama.

Uprkos svojoj spremnoj težini od 230 kg, 800DE deluje prijatno upravljivo i nudi dobar komfor sedenja. Jedino što bismo voleli su tempomat za duže deonice i grejači ručki za hladna jutra.

Zaključak nakon kilometara po beskrajnim šljunkovitim stazama, planinskim prevojima i autoputevima: Suzuki V-Strom 800DE je robustan univerzalni talenat koji jednako dobro funkcioniše na dugim deonicama kao i u grubom terenu – motocikl koji spaja komfor i avanturu sa lakoćom kakvu retko srećemo u ovoj cenovnoj klasi. Tokom naše ture više puta smo pominjali koliko je motocikl ovde pouzdan i suveren. Ne treba ni spominjati da smo japanske motocikle vratili nakon 2.700 km bez ogrebotine, komplikacija ili kvara prodavcu.

Današnji dan vožnje započeo je ledenim buđenjem: Tokom noći se tanka sloj leda formirao na sedištima naših Suzuki V-Strom 800DE, termometar je i ujutru pokazivao neumoljivih 1 °C, a čak ni naši sveže kupljeni grejači za ruke iz prodavnice opreme nisu doneli veliko olakšanje. Put do West Yellowstonea bio je više kloparanje zubima nego uživanje, a tek nas je obilan doručak u toplom lokalu povratio u život. Ojačani, strpljivo smo se postavili u dugu kolonu automobila na ulazu u park – u SAD-u nije uobičajeno da se motocikli provlače između vozila – kupili smo našu propusnicu i uronili u prostrani svet Nacionalnog parka Yellowstone, prvog nacionalnog parka na svetu (osnovan 1. marta 1872).

Jedva smo prošli kroz kapiju, a već se otkrila cela dimenzija ovog prirodnog čuda: oko 3.500 kvadratnih milja veliko, raspoređeno preko tri savezne države (Wyoming, Montana i Idaho) i formirano od geološke kaldera supervulkana, koja još uvek beleži 1.000 do 3.000 zemljotresa godišnje. Na putu se nižu bezbrojne tople izvore, gejziri, blatne posude i fumarole kao na nizu perli. Više od 500 aktivnih gejzira ovde ključa – najveća koncentracija na svetu – uključujući legendarni Old Faithful, koji u proseku eruptira svakih 88 minuta. Na šetnicama kratke staze vode direktno do šarenih bazena kao što su smaragdno zeleni Emerald Pool ili duboko plavi Abyss Pool, gde se žute ivice sumpora i bakterijski prstenovi boja spajaju u nadrealne slike.

Ali ne fascinira samo ključajuća unutrašnjost Zemlje: Svuda žubore potoci, huče reke i blistaju jezera poput džinovskog Yellowstone Lakea, najvećeg planinskog jezera Severne Amerike na preko 2.100 m nadmorske visine. Za mene lično, divlje životinje ostaju pravi vrhunac. Više puta smo ugledali čuvene bizone, ponekad daleko u stepskoj travi, a jednom je tona težak kolos stajao potpuno neometano direktno ispred naše V-Strom na putu – trenutak koji čak i najiskusnije motocikliste učini poniznim. Uprkos živom nedeljnom prometu, bilo je to prirodno iskustvo retke intenzivnosti, a na dva točka uživate u neprocenjivoj prednosti jer uvek možete naći mesto na prepunim parkiralištima velikih atrakcija. Kasno popodne nas je iznenadila kratka kiša, koja je ipak samo naglasila koliko suvereno Dunlop Trailmax Raid radi na mokrom putu.

Na svom putovanju kroz Montanu, Utah, Wyoming i Idaho imao sam priliku da testiram kompletnu Vanucci opremu u pravim uslovima dugih vožnji – i pokazala se kao veoma praktičan komplet. Kompromis koji sam morao da rešim nije bio lak - ceo prtljag, uključujući SW-Motech sistem, morao je da ostane ispod 23 kg i da stane u putnu torbu. S druge strane, morao je da funkcioniše kako na vrućim enduro etapama, tako i na hladnim etapama na autoputu. Evo mog izbora:

VAG-4 rukavice su se pokazale kao univerzalne i izuzetno dobro su se nosile sa velikim temperaturnim oscilacijama. Takođe su imale dobru formu i praktičnu mogućnost upravljanja smartfonom, koja je u teoriji radila u svakodnevnom životu. U praksi su kontrole na ekranu pametnog telefona često premale da bi se precizno koristile s debelim rukavicama - ali za pojedinačne radnje bilo je sasvim u redu. Komfort zona rukavica počinje u praksi iznad 8 stepeni Celzijusa - ispod toga mi je bilo prehladno.

VAT-6 tekstilne pantalone bile su dobar kompromis za svestranost takvog putovanja. Pružale su pouzdanu zaštitu od vremenskih uslova čak i na niskim temperaturama i udobnu formu za duge sate u sedlu, samo što je sistem ventilacije dostizao svoje granice na ekstremno visokim temperaturama. Pružale su i slobodu kretanja potrebnu u terenskim uslovima.

Posebno me pozitivno iznenadila VAJ-4 tekstilna jakna: Pružala je prijatnu formu, promišljene i dobro dimenzionisane džepove, kao i funkcionalne ventilacione otvore. U teškim uslovima putovanja, uvek sam se osećao prijatno s njom. Na hladnim jutarnjim etapama kombinovao sam je sa VXR-6 kišnom jaknom, koja nije lepršala i imala je elastičnu formu kao kvalitetni komad odeće. Služila je ne samo kao zaštita od vlage, već i kao dodatni toplotni sloj – i nije delovala kao običan "plastični sloj", već se savršeno uklapala u celokupni koncept. Malo je frustrirajuće što se kragna na VAJ-4 jakni teško zatvara tokom vožnje sa rukavicama. Ako zaboravite da je zatvorite, morate stati i pipkati dugme da biste ga zakopčali. Ventilacioni otvori na jakni su takođe veoma teško dostupni tokom vožnje. Zbog intenzivne izloženosti prašini, rajsferšlusi su postali malo kruti. Ali nakon pranja u mašini, jakna je izgledala kao nova i nije se primećivala duga vožnja.

VAB-10 čizme su, naravno, kompromis: Ne nude bezkompromisnu zaštitu teških avanturističkih ili trkačkih čizama, ali nude mnogo bolju svakodnevnu upotrebljivost. Nosio sam ih ne samo na motociklu, već i ujutru za doručak ili uveče za večeru – i uklapale su se u sve situacije. Pri vožnji su se pokazale stabilnim, sa dobrim prijanjanjem zahvaljujući kvalitetnom đonu i dobrom nivou sigurnosti.

Sve u svemu, kompletna oprema je zadovoljila veoma različite zahteve ovog putovanja – od dugih, ležernih etapa do zahtevnih offroad deonica sa puno kretanja u sedlu. Čak je i u vezi sa transportom prtljaga u avionu, umerena težina cele opreme bila prednost. U celini, oprema ostavlja utisak veoma uravnoteženog paketa cena-performanse: dovoljno robusna za avanture, dovoljno fleksibilna za svakodnevne situacije, a pritom cenovno znatno privlačnija od mnogih drugih marki. Ovog puta sam se svesno odrekao jakne sa integrisanom membranskom tehnologijom. Moje iskustvo mi je pokazalo da one dostižu svoje granice pri visokim temperaturama i intenzivnim naporima. Zato ovog puta rešenje sa jaknom + kišnom jaknom u kombinaciji.

Sledećeg dana doživeli smo poseban dan vožnje: Na našim putnim endurima pratili smo istorijske staze legendarne Lewis-i-Clark ekspedicije. Istraživači su nekada puni nade krenuli da pronađu kontinuiranu vodenu rutu između Atlantika i Pacifika – i baš tamo gde su 1805. na Lemhi Passu spoznali gorku istinu da kontinentalna vododelnica uništava sve snove o „Severozapadnom prolazu“, mi smo sada suvereno grmeli sa našim V-Stromovima preko planina. Dok su Lewis i Clark mukotrpno morali da organizuju konje, naše mašine su lagano savladavale strme planinske puteve, i mogli smo u potpunosti uživati u veličanstvenim pogledima. Poseban je osećaj kada istorija postane tako opipljiva – i istovremeno je pravi užitak koliko lako V-Strom savladava svaku offroad avanturu. Ipak, sledeća misao me nije napuštala: Ako baš na vododelnici napravim pauzu, moja kafa od doručka završiće u Pacifiku, dok će sok od narandže završiti u Atlantiku. Fascinantna pomisao! Ali sledeći zahtevni strmi spust ponovo je usmerio moju pažnju na razumnije teme. Neverovatno je da su do 1911. godine kočije klizile niz ovaj strmi prevoj. To su morale biti lude vožnje.

Uveče nas je čekao udoban smeštaj i ukusna večera, dok smo još dugo razmišljali o pričama iz Divljeg zapada koje su ovde napisane pre više od 200 godina. Našu turu smo planirali uzduž turistički razvijenih mesta. Tamo nije bilo samo prijatnih smeštaja, već i opuštenih lokala sa osećajem Divljeg zapada. To je jednostavno bilo deo našeg putovanja. Iako sam i ovog puta morao da priznam da se palačinke u SAD-u nude u drugačijim dimenzijama nego u Evropi. One su bile veći izazov od strmih padina u terenu i ja sam neslavno podbacio.

Danas je bio još jedan od onih dana koji mi je pokazao zašto je vožnja motocikla u Idahu posebno iskustvo. Krenuli smo iz Salmona i vozili se do Stanleya – sa našim Suzuki V-Strom 800DE. Od prve minute bilo je jasno: Ovde zaranjaš duboko u divljinu. Čak i kada misliš da si u dolini, brzo se nađeš na visini od 1.800 do 2.000 metara, a planinski lanci se prostiru još daleko iznad. Idaho ima čak 34 vrha iznad 3.000 metara, i tu alpsku snagu osećaš na svakom kilometru. Mnoge današnje šljunkovite staze potiču još iz vremena zlatne groznice – nekada su bile životne arterije za rudare, a danas su savršene rute za naše putne endure. Ponekad naiđeš na napuštene gradove duhova, koji pričaju priče o sjaju i propasti. Pored šljunkovitih puteva, privlače i tehničkiji enduro trailovi, koji se ovde takođe rangiraju od 1 do 10 po težini. Sa našim motociklima smo se zadržali na maksimalnom nivou 4 – ali čak i to je bilo izazovno: Prelazak reke zamalo mi je došao glave, zaglavio sam se usred vode. Udvoje smo izvukli Suzuki iz korita reke, čizme su bile pune vode, ali raspoloženje nepokolebljivo. Evo priloga o tome na mom Instagram kanalu.

Takvi trenuci su jednostavno deo avanture. Posebno je impresivan bio osećaj vožnje kroz zaista duboke, beskrajne šume – ipak je 39% Idaha prekriveno šumom, od čega je oko 40% Nacionalna šuma. Dakle, šuma u javnom vlasništvu, sa javno dostupnom mrežom šljunkovitih staza. Deo naše rute prolazio je kroz područje pogođeno šumskim požarima. Ogoljena stabla stremila su crno ka nebu i stvarala mističnu, gotovo sablasnu atmosferu. Na kraju dana ponovo smo savladali mnogo kilometara mimo asfaltiranih puteva – i još jednom dokazali da nas Dunlop Trailmax Raid gume i Suzuki V-Strom 800DE pouzdano vode kroz sve izazove. Dan pun znoja, prašine, vode – i mnogo duha Divljeg zapada.

Sa svakim kilometrom dublje u beskrajne šume Idaha, rasla je i naša kinematografija u glavi: Za nas Evropljane delovalo je gotovo kao da iza svake krivine vreba grizli. U stvarnosti, u Idahu živi samo oko 80 do 100 grizlija, ali između 20.000 i 30.000 crnih medveda – impresivan broj koji potvrđuje mit o "državi medveda". U stvarnosti su životinje stidljive, a tutnjava dva endura pre će ih držati na distanci. Sasvim suprotno od brojnih srna i jelena koji su nam tokom sedmice često skakali pravo pred točkove. Srećom, uvek smo bili dovoljno pažljivi da na vreme kočimo. Da bismo šumskim stanovnicima dali malu prednost, pre uskih krivina često smo posezali za sirenom – da li to zaista drži medvede podalje, ostaje da se vidi. Činjenica je: Ne postoje zvanični saveti za motocikliste u vezi s medvedima. Uobičajeni saveti u vezi s medvedima uvek se odnose na kampovanje, ostatke hrane i odlaganje smeća. I jedan savet naravno uvek važi pri vožnji u grupi: Ne moraš biti brži od medveda. Samo ne smeš biti najsporiji u grupi.

Prvog oktobra krenuli smo iz Stanleya, usred visokoplaninskog pejzaža Sawtooth National Recreation Area. Odande nas je ruta vodila nizbrdo ka Boiseu, kroz beskrajne šume, preko prevoja kao što je Banner Summit https://maps.app.goo.gl/Lu5hufpHfEE27U559?g_st=ipc i duž divljih reka poput Warm Springs Creek ili Mores Creek. Dan je nudio sve: usamljene šljunkovite staze, strme spusteve, zadivljujuće singletraile i male rečne prolaze. Posebno upečatljivo bilo je naše zaustavljanje kod toplih izvora na Warm Springs Creek https://maps.app.goo.gl/TxmRynwmG2zKvYQt8?g_st=ipc. Tamo gde se parno termalno izvorska voda iz stena direktno uliva u bujnu reku, formirali su se prirodni bazeni. Mogli smo se okupati usred divljine Idaha – dok je priroda bujala oko nas, topli bazeni pružali su čistu relaksaciju, wellness oazu pod otvorenim nebom.

Nastavili smo vožnju krivudavim asfaltnim putevima poput Ponderosa Pine Scenic Route, koja je blistala spektakularnim krivinama, a zatim preko višesatnih šljunkovitih staza duž Boise Rivers sve do Arrowrock Reservoir i Lucky Peak Lake, dok konačno nismo stigli u Boise. Tog dana prešli smo preko 300 kilometara, od čega je oko 80 odsto bilo po šljunku. Ono što je ostalo, bio je osećaj da je Idaho surova, divlja, ali istovremeno iznenađujuće pristupačna destinacija za motocikliste – raj za sve one koji traže avanturu.

U međuvremenu smo bili skoro na kraju našeg putovanja. Šarmantno gradsko jezgro Boisea poklonilo nam je još jednu prijatnu večer, ali sledećeg dana na redu je bila dosadna etapa na autoputu. Završili smo krug dugom etapom kroz ravni jug. Osim mnoštva polja krompira, ovde nije bilo mnogo toga za videti za ljubitelje endura. Impresivni vodopadi kod Twin Fallsa pružili su nam savršenu pauzu. Na autoputu smo uživali u stabilnosti i visokom komforu sedenja naših motocikala. Ipak, vožnja nije bila potpuno opuštajuća. Dok su Amerikanci u divljini bili veoma obazrivi, ovde su imali drugačije ponašanje. Na šljunkovitim putevima stalno smo primećivali kako lokalci obazrivo postupaju prema slabijim učesnicima u saobraćaju. Terenska vozila, pikapi, ali i ATV-ovi uvek su nam pravili mesto. Brzina je uvek bila smanjena kako bi nam omogućili da pretičemo bez oblaka prašine. U divljini su ljudi pazili jedni na druge - ovde je „zajedništvo“ zaista bilo osetno. Na autoputu, međutim, vladala je anonimnost. Činilo se da su ovde još više ometeni nego na evropskim putevima. Kamioni i pikapi su nam se često opasno približavali - koncentracija je bila neophodna!

U mnogim deonicama smo inače profitirali od naših Cardo Edge Bold komunikacionih rešenja. Na našim turama uvek se oslanjamo na to rešenje. Time možemo bolje koordinisati naše fotografisanje uživo iz sedla, usmeravati kameru, ali i brzo rešavati nesigurnosti u navigaciji. Jedno punjenje baterije traje ceo dan, a upravljanje je veoma jednostavno. U kritičnim situacijama pružaju i dodatnu sigurnost kroz lakši razmenu informacija!

Poslednjeg dana putovanja napravili smo još jedan krug po domaćim planinama oko Salt Lake Cityja. Ovde smo još jednom u koncentrisanom obliku doživeli čar enduro vožnje u SAD-u. Upravo za to su putni enduro motocikli i napravljeni. Juče smo još završili etapu po autoputu, jutros smo svratili u restoran za doručak kroz užurban gradski saobraćaj, a nekoliko trenutaka kasnije ponovo smo se našli u usamljenoj divljini zaleđa. Šljunkoviti putevi su ovde sasvim normalan deo saobraćajne infrastrukture. Offroad avanture su ovde sasvim normalan deo slobodnih aktivnosti. Doživljavanje prirode kroz vožnju vozilom ovde je sasvim normalno. Ogromne udaljenosti koje smo ovde prešli, s drugim vozilima ne bi bile moguće. Planinski bicikl: Previše spor! Sportski enduro: Premalo komfora, premali domet! Terensko vozilo: Fabricki previše neudobno i sporo. V-Stromovi su pružili upravo onaj kompromis koji smo trebali! Upravo za to su i napravljeni. Na kraju putovanja bilo nam je jasno - vraćamo se! Sledeće godine želimo da popunimo naše praznine. U poslednjih nekoliko godina skoro smo nacrtali kompletnu liniju GPS tragova u našim navigacionim uređajima. Od granice s Meksikom pa sve do Idaha. Većina toga po šljunku! Sada nam nedostaje još samo nekoliko tragova do Kanade i mogli bismo reći da smo prešli celu zemlju - Offroad! Radujte se dakle uzbudljivim izveštajima i video zapisima i u oktobru 2026!

Linkovi iz arhive: Enduro putovanje Utah Hardenduro

Link iz naše arhive: Video s motociklom od San Diega do Las Vegasa

• Motocikl: Suzuki V-Strom 800DE – robustan, pouzdan, avanturistički: Informacije i cene
• Gume: Dunlop Trailmax Raid – savršena ravnoteža između puta i šljunka - Informacije
• Prtljag: SW-Motech PRO zadnja torba – lagana i neuništiva: Cena i informacije PLUS Vodootporna tank torba za opremu za kameru:
• Oprema: Vanucci VAJ-4 / VAT-6 / VAG-4 / VAB-10 – testirano na 1°C do 30°C: Link do jakne na LOUIS
• Komunikacija: Cardo Packtalk Edge – uvek povezan, čak i u nedođiji: Ovde kupite
• Kaciga: ARAI Tour-X5 – Premium komfor za duge relacije: Informacije i dekori