Honda VFR800X Crossrunner 2011

Teško je poverovati da je moj prvi susret sa Honda Crossrunner bio pre čak 14 godina. U aprilu 2011. sleteo sam na Majorku, sa pomešanim očekivanjima u prtljagu. Prve promotivne fotografije su me učinile skeptičnim – novo Honda rešenje delovalo je na papiru pomalo nezgrapno i tromo. Ali, kao što to često biva u životu: prvi utisak vara. Kada sam u mediteranskom jutarnjem suncu na parkingu našeg baznog kampa ugledao motocikl, sve je izgledalo drugačije. Vitkiji, elegantniji, skladniji. Samo iz blagog prednjeg ugla izgled je ostao neobičan – cena koju su dizajneri morali platiti da bi u ovo inovativno Crossover-koncept ubacili pravi V4 motor.

Honda je tada izabrala pragmatičan pristup. Nije bilo marketinških trikova, niti legendarne istorije modela na koju bi se mogli pozvati – već rezultat staloženog istraživanja tržišta. Trebalo je to da bude motocikl koji pokriva mnoge namene istovremeno. Univerzalac za one koji nemaju luksuz da za svaku priliku iz garaže izvuku drugi motor. Ova iskrenost me još tada impresionirala.

Ono što me nije samo impresioniralo, već i iznenadilo, bio je motor. Ovaj V4 sa 102 KS, na papiru nespektakularan, pokazao se kao emocionalni vrhunac na zavojitim putevima Majorke. Srceparajuće je vrištao agregat u planinskim predelima, sa rasponom obrtaja koji je išao od dna do vrtoglavih 12.000 o/min. U klasi vozila gde su preovladavali jednocilindraši ili dvocilindraši, ovaj kultivisani četvorocilindraš se isticao – u najboljem mogućem smislu.

Ono što mi je ostalo u sećanju sa tog testa je izvanredna ravnoteža motocikla. Honda inženjeri su tada sproveli 120 testova u vetrotunelu i uložili bezbroj sati u podešavanje ogibljenja i ergonomije. Rezultat je bio impresivan: Crossrunner nije bio ni nestabilan ni trom, već upravo u onoj zlatnoj sredini koja uliva poverenje i ubrzava čak i iskusne vozače.

Vozili smo satima po raznovrsnim putevima Majorke – kroz uska sela, preko krivudavih planinskih prevoja, duž obale. Svuda je Crossrunner ostavljao suvereni utisak. Kombinovani kočioni sistem sa ABS-om, ogibljenje podešeno za evropske uslove, lako kontrolisana pozicija sedenja – sve je to davalo osećaj vožnje promišljenog, uravnoteženog motocikla. Ne spektakularnog, ali solidnog i pouzdanog u svim situacijama.

Naravno, bilo je i kritika: obrtomer je bio teško čitljiv na suncu, prednaprezanje na zadnjem amortizeru moglo se samo nezgodno podesiti ključem, a nakon dužih vožnji postajao je primetan nešto uži ugao za kolena. Ipak, sve te sitnice nisu mogle pokvariti pozitivan ukupni utisak: Honda je stvorila svestranog sveprisutnog igrača, koji je vešto zauzeo svoju nišu između sporta, ture i svakodnevnog korišćenja.

Nakon što sam nedavno ponovo naišao na fotografije sa mog tadašnjeg testa na Majorki, zapitao sam se: Šta se zapravo dogodilo sa Crossrunner? Kako se nosila kroz godine? Da bih pronašao odgovore, duboko sam zaronio u našu online zajednicu – i bio sam iznenađen koliko ovaj potcenjeni motocikl i dalje ima vernih fanova.

Opšti konsenzus koji se provlači kroz komentare je postojanost prve generacije (2011-2014). "Moj Crossrunner sada ima 120.000 km i još uvek radi kao prvog dana," piše jedan vlasnik na 1000PS forumu. V4 motor se čini skoro neuništivim, što ne iznenađuje s obzirom na njegovo poreklo od dokazane VFR800. Oštećenja motora su praktično nepoznata, pod uslovom da se poštuju propisani intervali održavanja.

Zanimljivo je da su mnogi vlasnici zadržali svoje Crossrunnere dugi niz godina – znak da je koncept zaista uspeo. Ova svestranost, u kombinaciji sa poslovičnom Honda pouzdanošću, obezbedila je modelu vernu bazu obožavalaca.

Facelift uveden 2015. godine (često nazivan druga generacija) doneo je nekoliko značajnih poboljšanja: više snage, usavršeno ogibljenje, bolju ergonomiju i moderniji izgled. Mnogi članovi zajednice vide ovo ažuriranje kao uspešnu evoluciju koja je očuvala izvorne prednosti i otklonila slabosti.

Što se tiče slabosti: Koji problemi su se pojavili u 14 godina praktične upotrebe? Konsenzus iz raznih foruma i izveštaja stručnjaka daje pretežno pozitivnu sliku, ali otkriva i neke tipične slabosti koje bi potencijalni kupci polovnih modela trebali znati.

Kod prve generacije (2011-2014) vlasnici povremeno prijavljuju probleme sa statorom, delom alternatora zaduženim za napajanje strujom. Rani znak za to je postepeno slabljenje baterije. Popravka nije preterano složena, ali zahteva nekoliko sati rada – i treba je obaviti na prve znakove problema.

Još jedna osobenost, koja mi tada nije zapala za oko, ali je često pominju dugogodišnji vlasnici, tiče se VTEC sistema motora. On prebacuje sa dva na četiri ventila po cilindru pri oko 7.000 o/min, što dovodi do primetnog skoka u snazi. U svakodnevnoj vožnji, neki vozači doživljavaju ovaj prelaz kao nagao. U zajednici su razvijena razna rešenja za "omekšavanje" prelaza, od jednostavnih prilagođavanja ubrizgavanja do specijalnih rešenja za mapiranje.

Kočnice su u prvim godinama često kritikovane – ne zbog nedostatka kočione sile, već zbog CBS sistema (kombinovani kočioni sistem), koji su neki vozači smatrali previše dominantnim. Honda je ovo mišljenje uzela u obzir u kasnijim unapređenjima modela i napravila suptilnije podešavanje.

Što se tiče održavanja, Crossrunner je tipičan Honda proizvod: pouzdan, ali sa nekim konstrukcijskim osobenostima. Provera ventila svakih 24.000 km je vremenski zahtevna i relativno skupa – ali je neki vlasnici zbog izuzetno dugog veka trajanja ventila i sedišta ventila ponekad preskoče ili obavljaju u dužim intervalima.

Ko danas želi da kupi polovan Crossrunner, naići će na zanimljivu ponudu. Prva generacija (2011-2014) je sada dostigla status pristupačne tajne preporuke. Održavani primerci sa 50.000-80.000 km mogu se naći već od oko 5.000 evra – atraktivna cena za tako svestran i pouzdan motocikl. Druga generacija (od 2015) bolje drži svoju vrednost; cene počinju od oko 7.500 evra i za novije modele sa malo pređenih kilometara mogu doseći do 10.000 evra.

Dostupnost je generalno dobra. Pogled na male oglase pokazuje da se posebno održavani primerci sa kompletnom istorijom održavanja i malo prethodnih vlasnika često brzo prodaju.

Na šta treba obratiti pažnju pri kupovini? Osim uobičajenih sumnjivaca (istorija održavanja, stanje lanca, guma i kočnica), postoje neki specifični kontrolni punktovi za modele. Kod prve generacije treba proveriti već pomenuto stanje statora – najbolje testom baterije dok motor radi. Kod VTEC sistema treba obratiti pažnju na ujednačen prelaz pri oko 7.000 o/min.

Još jedan važan aspekt je provera zadnjeg amortizera. Kod većih kilometraža može doći do gubitka ulja. Takođe, uzak ugao za kolena, koji sam već kritikovao u prvobitnom testu, je tačka koju potencijalni kupci svakako treba da provere na dužoj probnoj vožnji – posebno viši vozači bi mogli imati problema.

Kada danas, 14 godina nakon mog prvog susreta sa Honda Crossrunner, pogledam unazad, impresioniran sam dalekovidnošću Honda inženjera. Ono što je tada izgledalo kao čudna mešavina između etabliranih kategorija, pokazalo se kao vizionarsko. Danas su "Crossover" motocikli prisutni u svim klasama zapremine – Kawasaki Versys, Yamaha Tracer serija, pa čak i BMW F 900 XR, svi slede osnovni koncept koji je Honda postavila sa Crossrunner.

Ono što Hondu i danas čini posebnom je njen karakteristični V4 motor u klasi vozila kojom dominiraju redni i V2 motori. Ovaj motor nudi vozačko iskustvo koje mnogi aktuelni modeli, optimizovani za efikasnost i emisije, više ne mogu pružiti.

Iz današnje perspektive, preporučio bih Crossrunner onima koji traže svestran, pouzdan motocikl za svakodnevnu upotrebu, bez odricanja od karaktera i emocionalnog vozačkog iskustva. Posebno druga generacija, sa svojom poboljšanom snagom i usavršenim ogibljenjem, nudi kompletan paket koji se ne mora skrivati ni u poređenju sa aktuelnim modelima.

Iskustva zajednice u suštini potvrđuju moju tadašnju procenu: Crossrunner nije motocikl za ekstremiste – ni za entuzijaste trkačkih staza, ni za off-road avanturiste. Ona je motocikl za svakodnevicu, za vikend ture, za odmor sa prtljagom. I upravo u ovom svestranom spektru upotrebe, ona i danas pokazuje svoje prednosti.

Kada se setim mog testa na Majorki, posebno se sećam trenutka kada sam prvi put naterao V4 na visoke obrtaje i istovremeno iskusio upravljivost ogibljenja u uskim serpentinama – taj kontrast između sportskog pogona i udobne, kontrolisane pozicije sedenja činio je poseban šarm Crossrunner. I upravo taj šarm izgleda da je i dalje netaknut, kao što potvrđuju mnogi oduševljeni izveštaji vlasnika.

Crossrunner možda nikada nije dostigla kultni status Africa Twin ili Fireblade. Ali se dokazala kao ono što je Honda tada obećala: pouzdan, svestran saputnik za svakodnevicu – sa onim dodatnim karakterom koji pravi razliku između običnog prevoznog sredstva i motocikla koji i nakon godina vožnje pruža zadovoljstvo.