Test Yamaha MT-07 2025

Moj kolega Horvath je sve novosti i update-e za Yamaha MT-07 2025 već sumirao ovde. Imamo o tome i video. Zato će se ovaj test bazirati na tome kako se sve te promene zapravo osećaju u svakodnevnoj vožnji. Četvrta generacija je toliko temeljno prerađena da želimo ukratko da sumiramo najvažnije novosti: novi dizajn, opsežan update elektronike, dve različite varijante menjača, potpuno nova šasija, radijalne kočione šeme napred, nova ergonomija i Euro5+ prilagođavanja za poznati CP2 motor.

MT-07 je iz raznih razloga do sada bila hit prodaje: S jedne strane, od uvođenja 2014. godine uvek je nudila mnogo motocikla za novac. Najveći argument za kupovinu do sada: redni dvocilindrični motor (koji je Yamaha nazvala CP2), koji funkcioniše orijentisan na obrtni moment, pri tome je uvek bio fino podešen i izmamio osmeh na licu i početnicima i motociklističkim veteranima na državnom putu. Zvuk je bio bezobrazan, reagovanje na gas, turira i razvoj snage skoro besprekorni. Tako izgleda motor za državni put – tačka.

Uz to je Yamaha MT-07 uvek davala solidnu, ali i nespektakularnu šasiju. Motocikl je bio prilično mali i kompaktan, šasija (pre svega vilica) je bila malo poddemfovana, što je dovodilo do toga da prilikom kasnog, žestokog kočenja u zavoju vilica jako utone i motocikl doslovno klekne. Za početnike apsolutno dovoljno, ali od višeg nivoa vozačkog umeća nažalost malo previše meko. Yamaha je poboljšavala, ali konkurencija je brzo sustizala i poslednjih godina prestigla MT-07. Pre svega Suzuki GSX-8S ima u ovoj klasi vrlo harmoničnu šasiju i predstavlja benchmark. Kod motora je to trenutno Honda CB 750 Hornet u klasi. Osim toga, MT-07 je na kraju nedostajao moderan paket elektronike.

Ali dobra vest: sve to je Yamaha uzela k srcu i ugradila u četvrtu generaciju. A da pritom nije izgubila svoj osnovni karakter dostupnog naked bike-a za praktično svakoga.

Napred se sada koristi nova 41-mm USD vilica od KYB (nepodesiva). Ona je uglavljena u novi, lakši aluminijumski mostić vilice (-400 grama) i obezbeđuje znatno bolje prigušenje uz bolji izgled. Na donjem kraju vilice sada grizu dve radijalne kočione šeme od Advics-a sa po četiri klipa u nepromenjene 298-milimetarske kočione diskove. To ne izgleda samo vizuelno modernije i sportskije, već se i tako vozi. Pohvalne reči na ovom mestu za kočnicu: iako je kombinacija diska i pločica ostala ista, osećaj kočenja je nešto precizniji. Nažalost, i dalje se koriste gumena kočiona creva koja nisu bez održavanja.

Uz to dolaze i lakši Spinforged naplaci – Yamahin patent, kojim se naplaci mogu praviti lakšim uz istu čvrstoću. Vilica sada nudi znatno više povratne informacije i rezervi, ne utone više toliko prilikom kočenja u zavoju i pruža hidrauličku podršku prigušivača u svakoj situaciji vožnje. Pri tome je podešavanje odabrano tako da se i kratki, oštri udarci mogu dobro kompenzovati bez pojave lupanja upravljača. Zaista veliko poboljšanje u odnosu na sve tri prethodne generacije. Pošto je prednji deo nove Yamaha MT-07 sada postao toliko bolji i sportskiji, morao je da se prilagodi glavni ram, njihalica, kao i zadnje ovešenje (amortizer je podesiv u predopterećenju i povratu).

Yamaha navodi da je šasija u celini postala 13 procenata čvršća. To se oseti na motociklu na svakom metru – i dobro je tako. Rukovanje je pritom ostalo nepromenjeno: motocikl skreće precizno i lako, ali sada ostaje duže stabilan i predvidiv. Zajedno sa besprekornom kočnicom, svaki ulazak u zavoj - bilo spor ili brz - može se pogoditi tačno. Plus u stabilnosti zbog nove šasije primetno približava MT-07 većoj sestri MT-09.

To je i zbog nove, bolje jer nešto vozno-aktivnije ergonomije: upravljač je postao širi i sada sedi 2,2 centimetra niže. Zbog toga vozač dobija više povratne informacije od prednjeg točka. Nožne papučice su postavljene za jedan centimetar niže, ali zbog bolje šasije i nešto uže pozicije na ramu, one primetno kasnije dodiruju tlo nego kod prethodnih modela. I to iako sada imate opušteniji kut koljena – pre svega za veće vozače preko 1,75 metra visine jasan plus. Zajedno sa novim gumama (Dunlop Sportmax Q5A), u sedlu MT-07 uživate u jednostavnom, predvidivom rukovanju i doslovno se pitate zašto to nije uvek bilo tako. Jednostavno sjajno poboljšanje – potpuno bez negativne strane.

Na motoru se konstrukcijski nije mnogo promenilo: iz 689 kubnih centimetara zapremine, redni dvocilindraš i dalje daje 73,4 KS (54 kW) pri 8.750 obrtaja u minuti i 68 njutn-metara obrtnog momenta pri 6.500 rpm. Fino: uprkos Euro5+ update-ima, Yamahini inženjeri su uspeli da poboljšaju obrtni moment u srednjem opsegu obrtaja, pa sada imate više snage na raspolaganju ranije. Na test vožnji to ipak nije bilo zaista primetno, jer do sada nikada nije bilo mnogo kritika na CP2 motor MT-07, tako da nije ni u modelskoj generaciji 2025.

Lep detalj od Yamahe: da bi zadržala sportski zvuk uprkos strožim propisima, sada u srednjem poklopcu rezervoara postoje četiri proreza. Ispod njih se nalazi „Sound Enhancer“, koji prenosi zvuk usisavanja vozaču. I to funkcioniše veoma dobro tokom vožnje, jer u sedlu MT-07 uvek imate u ušima potentan, basovit zvuk dvocilindraša. Yamaha navodi potrošnju motora od 4,1 litra na 100 kilometara. To se postiže samo ako se vozi umerenije. Ako pustite CP2 motoru na volju da turira, ipak proteče malo više benzina kroz komore sagorevanja.

Zapremina rezervoara od 13 litara je ostala ista, a oko 250 kilometara dometa se postiže i pri veoma sportskom stilu vožnje. Opciono, nova Yamaha MT-07 je dostupna i kao 48 KS (35 kW) A2 varijanta.

Tehnički i vozno-dinamički najveća novost je novi Yamaha menjač Y-AMT (Yamaha Automated Manual Transmission). To je poluautomatski sistem menjača koji se bazira na konvencionalnom menjaču, ali automatizuje procese spojke i menjanja brzina.

U srži se nalazi elektronski kontrolisan aktuator koji precizno i brzo upravlja spojkom i mehanizmom menjača – potpuno bez ručice spojke. Vozač pritom može da bira između različitih modova: automatski mod (AT-mod), gde sistem potpuno preuzima menjanje brzina, slično klasičnom automatskom menjaču. Manuelni mod (MT-mod): vozač sam menja brzine pritiskom na dugme na upravljaču – bez potrebe za spojkom. To se dešava preko prekidača koji Yamaha naziva see-saw prekidač, na levoj armaturi upravljača. Ručica spojke i papučica menjača kod ovog sistema više ne postoje.

AT-mod ima dva podmoda: D i D+. Kod D+ je logika menjanja nešto sportskije podešena. To znači: MT-07 kasnije prebacuje u viši stupanj, dozvoljava vam da izvozite stepen prenosa duže, a ranije prebacuje u niži, kako biste mogli da vozite i sa nižim stepenima prenosa i višim brojem obrtaja, na primer kada kočite u zavoju kasno i sportski. Y-AMT teži samo 2,8 kilograma i podiže ukupnu težinu spremnu za vožnju sa 183 na 186 kilograma. Y-AMT se može shvatiti i kao komforna i kao performansna funkcija.

Na našoj test vožnji u španskom zaleđu Alikantea, gde doslovno padate iz jednog oštrog zavoja u drugi, mogli smo veoma opsežno da testiramo sistem. Takođe je dostupan i konvencionalni 6-stepeni menjač, opciono sa quickshifter-om za menjanje brzina bez spojke naviše i naniže. Quickshifter nažalost nismo mogli da isprobamo.

Y-AMT nije potpuno nov, već je poznat sa veće sestre MT-09. Do sada ovaj menjač nije bio dostupan za CP2 motor. Zahvaljujući prelasku na novi ride-by-wire sistem za MT-07 (a i za sve ostale modele koji imaju CP2 motor, na primer Ténéré 700 ili Tracer 7), implementacija je sada moguća. Vreme menjanja brzine iznosi, prema Yamahi, 0,1 sekunde, u svakoj situaciji vožnje, i naviše i naniže.

Zaista, promene brzina u manuelnom modu (MT) idu brzo. Pritisak dugmeta preko see-saw prekidača (koji je zapravo više klackalica) i - bum - brzina je promenjena. Ipak, treba vremena da se navikneте na to da menjate brzine levom rukom, a ne više levom nogom. Iznenađujuće je da menjanje u niži stepen funkcioniše primetno mekše nego menjanje u viši. Kada se sistem koristi u nagibu, posebno kod menjanja u viši stepen oseti se kratko trzanje. Nije to smetajuće, ali dobro podešen quickshifter izvodi promene brzina mekše i manje primetno.

Kod menjanja u niži stepen, Y-AMT je na nivou quickshifter-a i nema zamerki. Brzina menjanja je apsolutno dovoljna i konvencionalno se ne može učiniti bržom. Nešto iritantno je to što biste prilikom vožnje nizbrdo trebalo ranije da prebacite u niži stepen, jer nedostaje malo efekta kočenja motorom. Posebno kod dvocilindraša, čiji je efekat kočenja motorom prilično jak, ovo je nešto što se tek mora programirati u mozak vozača.

Ako pređete u D odnosno D+ mod, MT-07 se u potpunosti sama brine o svim procesima menjanja i spojke. Ovde je primetno da uprkos sportskoj konfiguraciji D+ moda, prilikom vožnje nizbrdo se radije bira jedan stepen previše. To dovodi do toga da – ako želite da vozite kroz zavoje sa lakim gasom – morate dati znatno više gasa, jer je odabrani broj obrtaja niži. Ovde se oseti da je sistem podešen prilično konzervativno i na uštedu goriva.

Praktično: čak i u automatskom modu vozač u svakom trenutku može preko klackalice da nadglasa sistem, dakle dodatno ručno da prebaci naniže ili naviše. Nakon nekog vremena (prilično brzo) Y-AMT ponovo preuzima procese menjanja. Zaista praktičan je Y-AMT u gradskom saobraćaju ili na veoma uskim planinskim putevima, kada ste već umorni ili jednostavno prelenji za mijenjanje brzine. Jer sistem vešto sprečava gašenje motora, čak i kada se veoma sporo i oprezno uvozite u oštar zavoj.

To za početnike u vožnji može predstavljati pravi bezbednosni plus. Ako dokupite Y-AMT, tempomat je uključen serijski. Za konvencionalni menjač tempomat nije dostupan ni uz doplatu. Ovde se, dakle, mora rano (odmah prilikom kupovine) odlučiti koliko vam je ova funkcija važna. Nakon testa u Španiji možemo bez ograničenja reći da je Y-AMT apsolutno spreman za serijsku proizvodnju i sigurno će brzo naći svoje fanove.

Sistem još nije savršen, posebno ako želite da vozite sportskije. Zanimljiva napomena za tehnofile: menjači Y-AMT i 6-stepenog menjača nisu identični. Za Y-AMT je odabran drugačiji redosled stepena prenosa, naime N-1-2-3-4-5-6. To je jednostavnije za logiku menjanja. Osim toga, Y-AMT tako štedi na ručnoj kočnici. Motocikl se jednostavno može ostaviti parkiran u prvom stepenu prenosa i pokrenuti.

Pored šasije, menjača i dizajna, veliki model update se odnosi i na elektroniku. A to će verovatno obradovati mnoge zainteresovane, jer je MT-07 do sada bila prilično spartanski opremljena kada su u pitanju sistemi za pomoć vozaču. Zahvaljujući već pomenutom ride-by-wire sistemu, sada su na raspolaganju tri različita načina vožnje: Street, Sport i Custom. Ovi se razlikuju u razvoju snage i podešavanju kontrole proklizavanja, koja se po prvi put koristi kod MT-07.

Važno je znati: Yamaha MT-07 u četvrtoj generaciji nema 6-osnu IMU jedinicu, što znači da ABS i kontrola proklizavanja ne funkcionišu zavisno od ugla nagiba. To ostaje rezervisano za veću sestru MT-09. Kod našeg testa su ABS i kontrola proklizavanja bili apsolutno solidno podešeni. Sve dok nema veoma malo drške (klizav asfalt, kiša), kontrola proklizavanja gotovo da nije ni potrebna, jer linearni razvoj snage CP2 motora i gume Dunlop sa dobrom drškom prenose snagu na put dovoljno u skoro svakoj situaciji vožnje, potpuno bez proklizavanja.

Kontrola proklizavanja se ipak može potpuno deaktivirati, za to je dovoljno u podmeniju na 5-inčnom TFT ekranu u boji deaktivirati TC. Ako se tada ugasi i ponovo upali paljenje, mora se ponoviti postupak, jer se kontrola proklizavanja tada automatski ponovo aktivira. Svesna odluka Yamahe u korist bezbednosti vozača. Ko voli da vozi na zadnjem točku, mora da deaktivira TC i trebalo bi da izabere konvencionalni menjač. Onda ide brzo sa vožnjom na zadnjem točku – zahvaljujući visokom obrtnom momentu MT-07.

Nova svetlosna maska sa LED sijalicama se snažno oslanja na onu veće sestre MT-09. Isto tako i komande, ekran i finiš celog motocikla. Vizuelno MT-07 ostaje verna svojoj osnovnoj liniji, ali zbog USD vilice, radijalnih kočionih šema i nove svetlosne maske morate dva puta pogledati da biste prepoznali da je to MT-07, a ne MT-09 – posebno spreda.

Na raspolaganju su tri boje: Ice Storm (mat siva sa svetlo plavim naplacima), Icon Blue (Yamaha plava sa mat plavom maskom i blatobranom i plavim naplacima) i Tech Black. Postoji bogat program originalne opreme, koji obuhvata 96 delova, od toga 32 nova dela za četvrtu generaciju MT-07 - uključujući Akrapovic sistem.

U Nemačkoj Yamaha MT-07 košta od 8.524 evra, Y-AMT košta 500 evra doplate. U Austriji MT-07 startuje od 8.799 evra, Y-AMT košta 600 evra doplate. U Švajcarskoj MT-07 počinje od 8.590 CHF, sa Y-AMT košta 8.990 CHF (400 CHF doplate). Modeli su već sada dostupni kod Yamaha dilera.

Pošto Yamaha MT-07 ima za cilj da privuče pre svega mlađe vozače i početnike, svesno smo hteli da isprobamo i pristupačnu motociklističku opremu upravo za tu ciljnu grupu tokom testa MT-07.

Kaciga dolazi od Louis-ovog sopstvenog brenda MTR i zove se S-1 Fiber u mat crnoj boji. Kaciga ispunjava najnoviju normu ECE 22.06 i sa oko 1,45 kilograma predstavlja pre lakšu kacigu. Ima ugrađen sunčani vizir, a čisti vizir je fabrički pripremljen za Pinlock anti-fog unutrašnje staklo. Naručili smo dodatno i opciono zatamnjeni glavni vizir. Kaciga se ističe po niskoj ceni, trenutno 149,99 evra, i veoma udobnom sedenju. Unutrašnja postava je meka i vrlo prilagodljiva. Generalno, kaciga je po veličini glave krojena baš kako treba, ali spoljna školjka kacige je pre kompaktna.

To se primeti jer između usana i predela brade nema mnogo prostora. Postoje dve ventilacije (na čelu i bradi), koje se lako mogu koristiti i sa motociklističkim rukavicama. Ventilacija na čelu je primetno hladila, ventilacija na bradi je bila prilično neupadljiva. Bravica na kaišu je prijatno debelo podstavljena, što naglašava veoma visok komfor nošenja. Kaciga koja zaista nudi veoma atraktivan odnos cene i kvaliteta.

Jakna je od Vanucci-ja, model RVX-3. Tekstilna jakna sa lako sportskim krojem, vodootporna i prijatno vetronepropusna. Topla unutrašnja postava se može izvaditi, a meki protektori na ramenima i laktovima dobro sede. Višesatna vožnja po kiši u gradskom saobraćaju - jakna je izdržala suvu. Jedino se kod kraja rukava može ugurati malo vlage. Praktično: otvori za ventilaciju na nadlakticama za visoke temperature leti. Sa unutrašnjom postavom jakna je pogodna za celu sezonu. Dodatno smo ugradili deblji protektor za leđa. Za nešto manje od 250 evra jakna ne ostavlja mnogo želja neispunjenim.

Motociklističke farmerke VUT-7, takođe od Vanucci-ja, trenutno su u akciji za 219,97 evra i pre svega su prijatno i motociklistički skrojene. Meki protektori za kukove su veliki, ali ne smetaju po dimenzijama. Meki protektori za kolena su malo nezgodni za fiksiranje pomoću dva čičak zatvarača, ali su zato podesivi i po visini. Kroj je nešto širi nego kod običnih farmerki ove veličine, a pre svega su pantalone nešto duže. To je ipak smisleno za motocikliste, jer bi inače usled kuta koljena prilikom sedenja lako imali gole članke. Tokom prve vožnje po kiši, pantalone su se samo minimalno obojile, što nije neobično za farmerke. Obrada i debljina materijala su besprekorni.

Posebno su se svidele Vanucci motociklističke cipele VUB-5. Zahvaljujući SympaTex-u, ove sportski izgledajuće motociklističke patike su zaista prijatno otporne na kišu i pouzdano drže stopala suvim. Zauzvrat, nema prave ventilacije, pa je sklonost ka lagano znojavim stopalima u njima. Kroj je normalan, ni previše uzak, ni previše širok, a veličina je otprilike slična sportskim patikama.

Jedini problem kod cipela: postoji i pertla i bočni patent zatvarač. Normalno, patent zatvarači su tu da ne morate svaki put da vezujete i odvezujete pertlu. Ali ako je čvršće vežete, dužina patent zatvarača nije dovoljna da biste obuli i izuli motociklističku cipelu bez vezivanja pertle. Đon je grippy, čak i po vlazi.

Lagane rukavice Vanucci VCT-1 su prilično neupadljiv pratilac u motociklističkoj svakodnevici. Zaštita zglobova je prijatno oblikovana, kao i prsti. Lako ojačanje na dlanu takođe ne smeta pri vožnji. Ove rukavice se generalno preporučuju pre za toplije temperature od skoro 20 stepeni naviše, jer nisu posebno vetronepropusne. Cela oprema košta manje od 850 evra i definitivno se preporučuje. Za više novca postoji znatno neudobnija motociklistička oprema.