Conti TKC70 i TKC70 Rocks u direktnom poređenju

Naravno, oba bi guma podjednako dobro savladala pomenutu turu, odnosno sve pređene rute od Wr. Neustadta do Barselone, kao i tamošnje dane u unutrašnjosti. To što je kilometraža do Španije uglavnom savladana sa TKC70, a tamošnji neasfaltirani putevi većim delom sa TKC70 Rocks, nije bila slučajnost, već izbor prilagođen respektivnim prednostima ovih guma. Razlike se, uostalom, primećuju već pri pogledu na šaru gazećeg sloja, a zatim se osećaju i u vožnji, posebno van asfalta. Rocks tamo, zahvaljujući otvorenoj šari koja ostaje ravnomerno duboka sve do ivice gume, pruža znatno bolju dršku i, pre svega, bolje samočišćenje. Obični TKC70 je u tom pogledu ograničen zatvorenim gazećim slojem, odnosno neprekinutim središnjim rebrom, ali zato na asfaltu stabilnije prolazi kroz zavoj zahvaljujući dubini šare koja se smanjuje prema ivicama. Pri tom čovek zaista mora da vozi vrlo sportski da bi izvukao prednost TKC70 u odnosu na TKC70 Rocks, koji takođe pokazuje odličan učinak na asfaltu.

Pošto na motociklističkom putovanju ne možete birati vreme, performanse po kiši uvek su važan kriterijum pri odabiru. Kod oba modela su solidne, što počinje već kod identičnog prednjeg gume, a nastavlja se i pozadi: lagane prednosti u drški koje TKC70 ima u odnosu na Rocks ovde su zanemarljive, odnosno osećaju se jedino kada se već u nagibu počne sa ubrzavanjem izlazeći iz zavoja, što je po kiši ionako bolje izbegavati. Slično važi i za suvu cestu, gde precizno ponašanje pri uvlačenju u zavoj prednjeg gume pomaže agilnosti obe kombinacije, a nivo drške je mestimično visok. Tek pri vrlo sportskom naginjanju osete se prednosti u stabilnosti običnog TKC70, koji Conti pozicionira kao gumu odnosa 70/30.

Čim se siđe sa ceste, Rocks – koji Conti pozicionira kao gumu odnosa 60/40 za on i offroad – jasnije preuzima prednost nego što mora da popusti na asfaltu. Posebno kada teren postane strmiji ili blatnjav, pruža znatno više drške. Kao i uvek, kod oba modela se drška može povećati ispuštanjem malo vazduha, čime se stvara veći „otisak“, ali Rocks ovde ostaje definitivno bolji izbor. Ako se traže zamerke, njegov učinak je donekle ograničen samo prednjim gumom – uostalom, i tu bi postojala razlika između običnog TKC70 i TKC80, pa bi malo bolje bočno vođenje, odnosno praćenje linije, učinilo gumu još pogodnijom za offroad. To bi, doduše, verovatno išlo na uštrb odlične onroad performanse – uvek nešto mora da se žrtvuje, a gume su, posebno na avanturističkim motociklima, uvek pitanje kompromisa.

Osnova za odluku između ova dva TKC70 zadnja gume biće pre svega sledeća: ako je fokus na offroadu, odnosno neasfaltiranim putevima, Rocks je bolji izbor, koji zahvaljujući dobroj performansi na cesti generalno malo bolje rešava večiti kompromis između on- i offroada. Ako je pak nekome prvenstveno važna trajnost, posegnuće za takođe prilično svestranim TKC70, koji ovde opet jasno preuzima prednost i zbog toga je bio predodređen za dugačak put sa dužim autoputskim deonicama. U ovom pogledu podatke treba, naravno, uvek uzimati sa rezervom – u zavisnosti od motocikla, ruke na gasu odnosno stila vožnje, trajnost može dostići i petocifrene kilometarske brojke. Ovakve procene sam, naravno, sticao ne samo na ovoj turi od 2000 kilometara sa TKC70, odnosno 200 kilometara nakon toga sa TKC70 Rocks, nego, kako je već pomenuto, i ranije, na pojedinim putovanjima sa oba modela. Oni – u zavisnosti od respektivnih preferencija – sasvim dobro pokrivaju ono što većina želi od avanturističkog motocikla.