U dvoje na putovanju sa Yamaha Tenere 700

Yamaha Enduro i ja smo bili na putu dobre dve nedelje. Prvo sam bio sam, sa puno šljunka i offroad vožnje. Druga polovina putovanja je bila zajedno i isključivo na putu. Tako da u ovde opisati oba stanja. Meutim, nee biti ništa o vožnji u terenu. Ako vas baš taj aspekt zanima, ljubazno vas upuujem na test video koji sam napravio. U njemu takoe delim svoja iskustva sa offroad vožnjom: test video

Ruta me vodi preko krivudavih puteva i manje krivudavih autoputnih deonica iz Beča do Venecije. Odatle idemo trajektom do Metsova, severne Grčke. Sa Gregorom, koji me prati na turi, ostajemo četiri dana u planinama i pravimo terenske vožnje. Nakon toga idemo na sever, do Tirane u Albaniji. U glavnom gradu pokupimo naše devojke, smestimo ih na zadnja sedišta i nastavljamo putovanje u četvoro. Nakon nedelju dana krivina, razgledanja i odmora na plaži, konačno stižemo do hrvatskog grada Splita. Naš predivan odmor završava se konačno automobilskim vozom koji nas i motore vraa na početak, dakle nazad u Beč.

Kao što sam ve spomenuo, moj izvještaj se uglavnom fokusira na putovanja. Kako se onda osjea Yamaha Enduro 700 u kontinuiranom radu? Počnimo s motorom:

CP2 agregat ne iritira, čak ni na dugim relacijama. Razina buke je ugodna. Mjenjač lijepo ulazi u brzine i radi čisto. Snažan okretni moment od dna omoguava vožnju bez čestog mijenjanja brzina, u veini gradskih područja odgovara 5. brzina, iako sam ja osobno često više volio 4. brzinu. Motor je zaista snažan u donjem i srednjem području, ali u gornjem području broja okretaja više se ništa ne dogaa. injenica da je CP2 motor prvotno razvijen za Nakedbike, a ne za putnički enduro, uvijek me nasmiješi. Njegova karakteristika savršeno odgovara terenskom putničkom motociklu.

Samo veoma mala i ve godinama poznata mana povremeno kvari užitak u vožnji, a to je grubo prihvatanje gasa. Tačnije, to je blagi trzaj koji prolazi kroz mašinu kada se dodaje gas. Nakon što se to obavi, snaga se može vrlo fino dozirati, kao što je ve pomenuto. Ali prvi milimetar na ručici gasa neizbežno se pretvara u nešto grubo u pogonu. Sa ultimativno finom rukom za gas, čak se i ovaj početni trzaj može izgladiti. Meutim, postoje situacije u vožnji kada je posebno teško pokazati tu finu ruku za gas. Mislim pre svega na zaista uske krivine, s kojima smo se suočavali u Albaniji u velikom broju. Da biste ih mogli proi čisto i unutar svoje trake, motocikl mora biti pritisnut u radijus. Za to je potrebno savijeno i okrenuto gornje telo, što gasnu ruku stavlja pod nešto neobičan ugao. U tom iskrivljenom položaju, biti sa najveom preciznošu na gasu, to ne uspeva uvek ni uz najbolju volju.

Funkcioniše bez problema, ali ne briljira finim odzivom. Što je uostalom retkost za vozila u Tenere cenovnom rangu. Zahvaljujui dugim hodom amortizera, pruža dovoljno udobnosti. Ne boli kada prelazite preko loših puteva, ali nije ni vrhunac. Pogotovo kada znate koliko neverovatno glatko i dobro se osea to Öhlins sredstvo na plavoj Tenere Gregora. Standardno ogibljenje takoe pruža zaista dobru stabilnost. ak i sa punim koferima, morate biti prilično radikalni da biste uneli nemir u vožnju. Samo na sedlu možete uživati u vožnji sa Yamahom, čak i na putu. Ako ne tražite brzu zabavu, preporučuje se podešavanje amortizera. Ja sam lično nakon offroad dana učinio viljušku prilično mekom, nakon toga se nežnije prelazi preko neravnina. Ali ne stvara se rajsko sedište, jer je opseg podešavanja ipak suviše mali.

Na auto-putu se primeti da je zaštita od vetra skromna, ali ipak prisutna. Obrada uključujui i štitnik osea se kao da skida pritisak sa gornjeg dela tela, ramena i nadlaktice ostaju na vetru. Pri visini od 184cm, oseaju se minimalne turbulencije na kacigi, ali toliko minimalne da nikada nisu smetale. Što se tiče buke, aerodinamika je zadovoljavajua, iako sam bio pogoen vetrom na kacigi, ali na nimalo neugodan način. Duga putovanja auto-putem ili teško sprintovanje od Metsova do Tirane nisu bili mučenje. Na brzinama od 120 kilometara na sat, prve osetne vibracije se primeuju, ali samo u nogarima. Ruke uvek ostaju pošteene. ak i trnjenje u nogama se oseti samo kada je veliki kontakt sa metalnim delovima nogara. Ako se koriste gumene obloge i stopalo pravilno postavi, vibracije se gotovo ne primeuju.

Ono što svakako primetite je nemilosrdna tvrdoa standardne sedišne garniture. To može na duže staze izazvati bolove u sedalnom delu. Rešenje može da se pronae sa Yamaha originalnom opremom poput reli sedišne garniture, koja se na duže staze čini malo kvalitetnijom. U mom slučaju, posegnuo sam za starom trikom iz vremena kada sam vozio model od 500 kubika, a to je podstavljena biciklistička pantalone u predelu sedalnog dela. Počevši od drugog dana, nosio sam ih ispod tekstilnih pantalona i time sam pouzdano eliminisao bolove u zadnjici.

Sama pozicija sedenja mi se veoma dopada. S jedne strane je uspravna i opuštena, sa blagim uglovima kolena. S druge strane, ne sedite predaleko od prednjeg dela, kao što se može osetiti kod nekih drugih marki, na primer kod nove Transalp. To znači da se na Yamahi možete dovoljno nagnuti napred i sportska vožnja se tada ne čini više neprikladnom.

Tokom celog putovanja, toplota mi nije bila problem, iako je nekih dana bilo čak prilično vrue. Jedino me je mala zaštitna navlaka za kvačilo povremeno podseala da se ispod mene odvijaju stalne eksplozije. Taj mali metalni deo postaje vru i to se osea kada se povremeno dodirne. Rešenje bi ovde mogao pružiti visoki offroad čizma.

U kokpitu sada postoji USB priključak i lep, izuzetno čitljiv TFT ekran. Ono što nažalost više nije dostupno u poreenju sa prvom generacijom je dugme za isključivanje ABS-a. Umesto toga, sada postoji dugme za njegovo aktiviranje. Što je potpuno besmisleno, jer se ABS automatski ponovo aktivira pri svakom "isključivanju paljenja" preko killswitch-a ili ključa. Sada morate svaki put proi kroz meni sa zaista lošim točkiem ako želite da blokirate svoje točkove. Možda se čini kao sitnica, ali to može postati prilično iritantno na duže staze. Pogotovo jer se mali točki u rukovanju jednostavno osea neugodno. Sa tankim offroad rukavicama, pritisak na točki može čak malo boleti. Meutim, ovo se osealo samo u terenu. Tokom vožnje po putu sa suvozačem, ABS je naravno ostao stalno aktivan i moj palac je bio pošteen daljeg maltretiranja.

Pri izboru mog rešenja za prtljag, bilo mi je važno da ima što više prostora za odlaganje. Nakon što smo krenuli naše offroad vožnje iz fiksne baze, mogao sam se odlučiti za čvrste bočne koferčie. Jer su oni jednostavno ostajali u hotelu kada bismo odlazili u grčku botaniku. Potrebni alat je ljubazno nosio Gregor na svom Tenereu u mekim torbama. S obzirom da privatno stalno koristim torbe SW-Motech, bilo mi je jasno da u se tamo takoe opskrbiti bočnim koferima i topcaseom. Našao sam se sa novim DUSC koferima, koje sam uglavnom izabrao iz razloga udobnosti. I, jer mi se vizualno prilično sviaju i ne kvare potpuno Tenere, barem prema mom mišljenju. Koferi su udobni jer s jedne strane pružaju dovoljno prostora za mene i moju devojku. Takoe su potpuno vodootporni, ali ipak malo lakši, što se pozitivno primeuje prilikom nošenja. I tvrda plastična spoljašnjost ostavlja veoma robusan utisak, što bi se moglo isplatiti u slučaju eventualnih offroad padova.

Montirao sam odgovarajue nosače i koferčie na Yamaha Enduro, tako da mogu zvanično potvrditi da je montaža veoma jednostavna. Vodootpornost je takoe detaljno, ali uspešno testirana. Takoe mi se dopao mehanizam za zaključavanje i otključavanje koferčia. Radi bez ikakvog mučenja. Koferčii se lako i jednostavno skidaju i zahvaljujui ručkama za nošenje, prilično lako se mogu preneti u hotelsku sobu. Za vožnju po putu i makadamu, DUSC koferčie mogu bez rezerve preporučiti!

Kao novinar za motocikle, zadužen si da ovaj tekst prevedeš na srpski jezik za izveštaj o Yamaha Enduro motociklu. Dajem ti DeepL prevod teksta sa tehničkim rečnikom. Tvoj zadatak je da napraviš svoj prevod koji je specifičan za Yamaha Enduro. Vodi računa da se motorcikl, kao što su marka i model, nalazi u DeepL prevodu. Za tehnički vokabular preuzmi prevod od DeepL-a. Tvoj prevod treba da bude idiomatičan. Obrati pažnju da se uobičajeni red reči u ciljnom jeziku zadrži. U svom odgovoru dostavi samo konkretan rezultat, nemoj dodavati druge komentare.

Napomena: Ako pronaeš u tekstu ili prevodu ugraeni hiperlink ili URL, prenesi ga u svom prevodu sa istom formatiranjem kao u originalu, i budi siguran/na da Markdown formatiranje i sintaksa za linkove i druge elemente u prevodu nikako ne budu uklonjeni. Markdown elementi mogu biti unutar zagrada. Ako naieš na tabele, prenesi isto formatiranje u svom prevodu. Takoe, vodi računa da se Markdown formatiranja unutar zagrada zadrže i da se ne brišu. Markdown za URL-ove nikako ne smeju biti uklonjeni.

DeepL prevod: Kao izbor guma, praktično je jedino dolazio u obzir pneumatik 50/50. Odlučio sam se za Bridgestone AX41. Zašto? Zato što privatno gotovo uvek vozim na Bridgestone gumama. ak bih se mogao nazvati i obožavaocem Bridgestone-a. Meutim, moj izbor guma je bio čisto simpatičan, jer nisam poznavao AX41. Sreom, kasnije nisam morao da se kajem zbog svoje "slepe" odluke. Oseajna razlika u odnosu na standardne gume, Pirelli Scorpion STR, naravno postoji. Na kraju krajeva, italijanska guma je 80/20, ako ne i 90/10 guma. Ona se prirodno bolje ponaša na putu nego AX41, koji je više orijentisan na offroad.

Bridgestone je na prvi upadljivi ulazak voljan, ali zahteva malo pritiska na upravljaču da bi se nagnuo u krivini. Meutim, ovo nije neuobičajeno za 50/50. U krivini, guma pruža veliko poverenje jer se osea veoma stabilno. Zaista je primetno koliko moderne offroad gume mogu da pruže performanse na putu. Vožnja kroz duge krivine osea se kao da ste na šinama. Na offroadu sam bio više nego zadovoljan. Moje veštine, a ne materijal, bile su ovde ograničavajui faktor. AX41 se oseao kao da ima mnogo trakcije i dobro drži bočno na labavom terenu. Što se tiče buke pri kotrljanju, ne može da pobedi zakone fizike. Guma počinje da peva pri brzinama od 60,70 kilometara na sat. Nisam to smatrao smetajuim, naprotiv, čak mi se čini da snažna buka pri kotrljanju nekako pripada offroad vozilu. Na kraju, mogu pozitivno primetiti da se čini da AX41 reaguje neosetljivo na razlike u pritisku vazduha. Za teren sam spustio oko 0,6 bara, ali oseaj poverenja na putu je ostao isti. Dakle, mogu zaključiti da je i AX41 preporučljiva Bridgestone guma.

Na kraju mog izvještaja, želim sada podijeliti kako se Yamaha Tenere 700 osjea vozei se u dvoje. Kako smo se ja i suvozačica osjeali tokom putovanja?

Dok se vozi u udobnom režimu vožnje, Yamaha se dobro ponaša i u dvoje. Za oboje je pruženog prostora bilo sasvim dovoljno. Meutim, važne su i udobne biciklističke hlače na sjedalu, jer je klupa vrlo tvrda. Ipak, oblik sjedala nam oboje odgovara. Na odvojenim sjedalima sa velikom razlikom u visini izmeu vozača i suvozačice često imamo problem da izmeu nas nastane neugodan jaz. Naime, ja uvijek sjedim što je mogue više naprijed i prilično sam vitak, što znači da često ne ispunjavam potpuno vozačko sjedalo i tako iza mene nastaje taj jaz, u kojem se moja djevojka ponekad na neugodan način zaglavi. Oboje volimo sjediti blizu jedno drugome i to najbolje funkcionira na sjedalima poput onih na Tenere. Iako moja djevojka mora gledati pored mene, zahvaljujui meni je potpuno zaštiena od vjetra.

Motor sa snažnim obrtnim momentom omoguava da obilaženje zapravo bude prilično opušteno iskustvo. Opuštenije nego što biste očekivali od 73 KS. Tek kada želite da generalno ubrzate, Tenere nailazi na svoje očekivane granice. Modus "Kucanje na vrata raja" u dvoje definitivno nije preporučljiv. Ipak, ovde nije oslanjanje na okvir odgovorno za granicu, čak ni u dvoje ne popušta. Glavna ograničenja su pre svega u poboljšanju kočionih performansi. U solo vožnji, snaga kočenja mi je dovoljna uz odgovarajuu upotrebu ručice. Meutim, u dvoje, morate zaista biti proaktivni, jer je oprema jednostavno preoptereena poveanom težinom. Ako se iznenada morate zaustaviti brže, oči e vam sigurno biti širom otvorene pri prvom pokušaju, jednostavno traje malo predugo dok se ne zaustavite. To znači da bih takve vožnje izbegavao koliko god je mogue. I tako potpuno izbegavajte brzu vožnju u dvoje. Takoe, naginjanje Tenere prema napred postaje još izraženije sa odgovarajuim optereenjem. Moja konfiguracija, dakle devojka na zadnjem sedištu plus gomila prtljaga iza nje, osea se posebno kada želite brže da preete u krivini. Na prednjem delu gotovo da nema težine. Još jedan dobar razlog da se suzdržite od adrenalinskog načina vožnje. Dakle, ako možete da se suzdržite od grubih manevara i imate udobnu zadnjicu, možete biti sreni i u dvoje na Tenere-u. Prostor je dovoljan, a okvir pruža prihvatljivu udobnost. Moja devojka i ja, bili smo oboje zadovoljni.

Takoe sam bio zadovoljan prosečnom potrošnjom Yamahe. Tokom celog putovanja bilo je 4,7l na 100km. Prilično poštovanja vredna vrednost.